Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а вата га санак, Њему с' чини е се бели данак, Па сред
16. Српчић прими савет мудри, Старо руо баци са се, А на себе друго удри, Чим се прави људи красе, У штруфле се дивне стера,
“ Глас тај оде од уста до уста, Помами се Србадија пуста, Па окупи витезе коњице, Слегоше се коњи по земљице. Али Српчић јесте соко чили, Чини му се е му коњиц мили; Не би Србу доста брзо било, Да га носи соколово крило, Ил' баш с неба