Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Чекај! — рече Заврзан. И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... И то поможе. Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!...