Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Напрегнутих нерава и мишића, војници су држали топовске справе, спремни да сруче убиствену ватру на непријатеља, ма где се појавио. — Музика, музика! — викао је један официр. — Свирај, свирај!
Кренусмо по највећем блату. Војници су непрестано придржавали топове, да се не сруче у провалију. Поноћ је већ давно била прошла кад стигосмо најзад у село. Командир нареди да се војници одморе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог. Он погледа уплашено око себе као какав бродоломац који тражи неку стену да се о њу окачи.
се сасвим приближе градским зидинама, но кад се они ту окупише, заповеди да се галерије, натоварене камењем, претуре и сруче свој терет на непријатеља. То се десило за трен ока. Одмах иза треска срученог камења, чу се врисак непријатеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одабрао сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од жица. Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова. Пени, хуче, Чека, да као лава шине, да њом се муње пакла сруче И, шинув, сунце с небеса скине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на блиске предмете, него им дозвољавам да се, као водена пара, разлебде по простору док се, као и ова, не згусну и не сруче на земљу. Ово моје златно перо, то је олук кроз који се моје мисли и неиспуњене жеље таложе на хартију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Некако се све троје сруче уједно, поздрављају се и шале, претресу новости у вези с ручком, али онда седају и прелазе на разговор врло миран,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једни, а њих је већина, иду право кући, — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу, а под другим нешто купљено успут чиме ће се увеличати