Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду. Врело олово чвркну у води и начинише се од њега парчад свакојака облика: нека као цветићи, нека као иглице,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
батерија, претрпео на осматрачници, био му је повод да и овог пута, као што је последњих дана редовно чинио, сручи и оспе најстрашнију осуду оних што су криви за све ужасе најстрашнијег, ваљда, рата што га је свет доживео.
и иста умукла оруђа наставише да бљују картеч у леђа малочашњем нападачу за којим се она устремљена ала крвнички сручи. А кратко време потом фронт је био миран и блесав.
и окренуо се, у сред громовске експлозије, онај високи торањ посрну па се са свим клатнима, звонима, кубетом и крстом сручи у прашини на супротну страну онамо где се налазила капела. Христић онда појури тамо.
у исти мах, ненадно и неспретно омаче задњим ногама и, отиснувши се грозно и грунувши грудима у груди оног човека, сручи се заједно с њим преко ивице моста у онај бездан.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Она се грохотом тресе од силнога смијеха тако да с њезиних грана суну читава киша крушака и попут града сручи са на леђа Шарову. — Ау-вау, прекидајте смијех, погибох од ове туче — запомага он трчећи око стабла.
Попут олује, Жућо се сручи до кукуруза, али мачак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жућо се истог тренутка судари с великим Шаровом и ...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
суше окореле земље сете, сви поводњи у дане југа, наручја свих јаруга, све сузе сиротињске, сав зној са чела себра да сручи се у царске делте.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
бунара од које погубише зубе, и поред неродних година, липсавања стоке и лопова — свега што се једном Херцеговцу сручи на главу истог часа када се нађе у негостољубивој равници, на салашу.
мало вина дозвољавају себи храброст да додирну туђу жену коленом испод стола, страхујући да им не направи скандал и не сручи им пудинг у лице пред свима! Ваша еротичност празни се такозваним »масним« вицевима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ајме мени, зар натоварих на плећа већ шездегодина! Куку, јадни Раде, шта се ово зби с тобом! С јауком, сручи се дјед на свога госта.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
није за вас! Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу. Стрина се забезекнула, па га срдито гледа: — Луд ли си? Шта ће ми то, а?... Он ћути и чеше се по глави.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И таман кад срећно прогурасмо једну епидемију лудила, дође време да нам се на главу сручи нова елементарна несрећа — мамине гошће, бивше матуранткиње!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И његова љутња, да ли случајно или намерно, тек сразмерно је расла, да се на крају све сручи на Тасину главу — што није обрисао жвале на устима. Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“.
Крете центар, крила мало застадоше, али на врху се сви сачекаше... Стрељачки строј, поравнан као на вежбалишту, сручи се наједном иза брега. Трже ме отегнути узвик: — Марррш, марррш!
— Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух. Ехо се одби од брегова и сручи се као громовита грмљавина негде у јаругу... Са напрегнутом пажњом посматрамо где ће метак пасти.
— викну командант. Шесторна запрега са предњаком одлепи се, у трку излете на насип и сручи се у онај пакао на прелазу, газећи све пред собом. Послужиоци, занемели од ужаса и страха, заузеше своја места...
“ — послуга истрчава и највећом брзином испали, па се исто тако брзо, један преко другога, сручи у заклон. Онда ослушкујемо... — Ето га!... Мускули се затежу, људи несвесно увлаче главу у рамена, заустављају дах...
— Њему! — повикасмо готово углас. Он се придиже, обухвати његову главу и остатак воде сручи му у уста. Рајко отвори очи, а из уста му се оте узвик блаженства. И нама као да лакну.
А из шуме десно куљају као ројеви, ено их где трче, један паде, још један, остали одмичу, и цео се строј сручи иза врзине на сто метара од наших ровова. Не могу даље... Они у кукурузу се колебају. Неки се побауљке враћају.
Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом жестином на непријатељске ровове. А кроз пушкарницу видимо читаве стубове земље како куљају у висину.
Сав је у напону пажње, те ме и не примети. Најзад повуче за ороз и револвер опали, а одозго се сручи земља на њега. — Шта радиш то? — О, здраво, тобџија!... Ето, занимам се.
Топ опали.,. Они прилегоше. А отуда јуре предњаци и налетеше на њих. Једна за прега се сручи на гомилу, остали најахаше једни на друге. Аустријанци припуцаше у ту гужву и тада командир викну: „Вади затвараче!
у кола, која некако изгубише своју форму, па нарастоше, нарастоше све више, као брдо, и оно као да се свом тежином сручи на њихову главу. Крв им подиђе у лице и очима ситно затрепташе. — Разумем!... Разумем! — мрмљали су стражари.
упре прстом на једнога, који само затрепће очима и увуче главу у рамена, као да очекује да се Александар свом тежином сручи на њега. Ако ми још једном претуриш сандук са стварима, разумеш... има да те нестане... Држи ово!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу. Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу.
ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ НЕМИЛОСРДНА Јоша из Хоргоша (Јошца Сурова!) Сручи се на Вуку попут усова: „О, превртљива женска ћуди, Како си склона променама!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се тако може назвати онај одсев времена, у којем се обезглављено тело кажњеног клати, још усправљено, пре но што се сручи на тле. У том се одсеву, као машкара којој је отпала глава, труп, већ мртав, још жив батргао пред непостојањем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После ових речи сручи се он у своје седиште да оно од тога зајеца. „Вала се сурвао“, рече Зенодотос својим суседима, „као оно Икарос којему
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам се подигао, угледах: како се она гомила зверски сручи на нешто што се налазило уз Велику капију џамије и како отпоче нека безумна борба око нечега, неко кидање, цепање,
А кад се они сви разиђу и оду куд који, он узме пушку и оде опрезно код самог оног означеног дрвета, па му сву сачму сручи из непосредне близине посред стабла, и то исто учини са још неколико дрвета у сасвим разним правцима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(поготово ако има црне узгор уфркане брчиће), зажелим му да га с прозора поклопи лонац с геранијима, да му се сручи на главу шерпа пуна врхња, или да му се деси ма шта такво из соммедиа делл' арте. Сироти генерал!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ради илустрације, навешћемо једну типичну Матићеву „синкопу“: читава се једна поноћ сручи се читава једна вечност. Ова су два стиха узета из песме „Читава једна вечност“.
При помнијем загледању уочава се да кључну улогу има аорист сручи се. Пре свега, повратна заменица се, као атонална, може у низу да заузме положај пре глаголског облика уз који иде,
У првом стиху је први случај: читава се ... сручи, а у другом је други случај: сручи се. У чистоме облику та два поретка изгледају овако: се сручи – сручи се, али
У првом стиху је први случај: читава се ... сручи, а у другом је други случај: сручи се. У чистоме облику та два поретка изгледају овако: се сручи – сручи се, али песник први глаголски облик укида, па
сручи, а у другом је други случај: сручи се. У чистоме облику та два поретка изгледају овако: се сручи – сручи се, али песник први глаголски облик укида, па остаје: се сручи се, што представља језички ненормалан спој, у
сручи, а у другом је други случај: сручи се. У чистоме облику та два поретка изгледају овако: се сручи – сручи се, али песник први глаголски облик укида, па остаје: се сручи се, што представља језички ненормалан спој, у коме нам
облику та два поретка изгледају овако: се сручи – сручи се, али песник први глаголски облик укида, па остаје: се сручи се, што представља језички ненормалан спој, у коме нам изгледа да се средњи елеменат, због двеју функција која мора да
Као што се глаголски облик сручи функционално раздваја, понавља, а фактички се не понавља. Канда екстаза једнога тренутка настоји да прожме и сажме све
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници ћуте, а један поточић жубори. Иза једне стене њих неколико превијају двојицу рањених. Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве.
Очи су продируће и ужагрене. — Напред! И гомила, устрептала и напрегнута, сручи се на реку. Таласи запљуснуше. Ја пропадох у неки бездан.
готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове. Онда су прилегли, и као саливени у један организам, дохватили пушке. Трештало је, праштало..
Док се тек осуља камен испод његових ногу и он полете, вукући за собом још двојицу. За њима се сручи читава река од камења, готово до средине улице. Капетану „Фикусу“ тресе се подваљак од смеха. Смеју се и девојке.
—... Узме га на око, па нишани... нишани — при том жмири на једно око — и дум! — Пера сручи у грло чашицу коњака. Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: — Кад мало даље, други лаф.
Сви смо скочили да нам се вино не сручи на крило. Русима се допао овај начин објашњавања и стадоше Перу да љубе. — Ми... ви... свјо равно, харашо и њичево!
Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво. Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна!
Нешто запуцкета, као оне дечје жабице, и онда се сручи читав пљусак страховитих експлозија. Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао.
Нисам ни чуо пуцањ топа, кад непосредно изнад наших глава пуче шрапнел, и стотинама куглица се сручи међу жице. Остали су пали на средину између наше објавнице и бугарских ровова.
Док сам разговарао са командиром, пешак изви главу и повика: — Ено га! — и сручи се у заклон, где се сав згрчи. Погледао сам га у чуду, питајући се шта му би наједном.
— у пешадију, на најистакнутије место. — Јежу на леђа — додаје поручник Рајко, и сручи чашу вина у уста. Потом лупи чашом о сто и узвикну: — Хо-хо-хо! Чудим се, грофе, како те не ухапсише?
— Али не заборавите, наш крајњи циљ су они топови. Ко остане читав, нека заобиђе стену и сручи бомбе на топове. Јесте ли ме разумели? — Јесмо! — говорили су одлучно војници.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
уминула, Ето нама на смену невоље, Неродице љуте гусенице: Где даждило, дажда нас обиђе, Где следило, по нама се сручи. Болест мине, ну ето нам глади, Зло се са злом без промене мења, Чуди и јест те трајемо, људи.
Ћипико, Иво - Пауци
” — слатко се томе насмија. Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се. Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој: —Овако ћемо планином! И обгрљени газе цвијетну траву.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Претставите сада себи још и ту фуруну. У њој нека угаљ сагорева тако брзо да наш џин мора свакога секунда да у њу сручи по једну пуну лопату угља да би јој пламен одржао. Таква фуруна имала би топлотну снагу нашег Сунца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад се, бива, одједаред сручи, у Јуден-сокак Беч, Праг, Цариград, Цирих, ври по целој варошици. Кћер адвоката Фрелиха, богато удата у Монте Карлу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце. Направи се једна гомила, нити знаш ко је Месец, ко Сунце а ко Земља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јавим осталим командирима да се не муче, и одем у дивизион. Бре... Бре!... Шта се тада сручи на моју главу!... И како ја не водим рачуна, и како се он чуди што нисам досад све коње погубио, и како ово...
Али опет су пробили Бугари на другој страни и у први сумрак је наређено да одступимо. Таман смо запрегли, кад се сручи страховита киша, праћења севањем и праскањем громова. Облаци се спустили готово до земље.
Уз тресак, ломљаву и јаук, клупчали су се топови, стока, војници и цела маса од меса и челика сручи се у јаругу као безоблична гомила. Пред батеријом сам...
Снег сигурно и тамо пада... тамо, око наших кућа, где живи поробљена сиротиња без игде ичега. Посилни Исајло сручи нарамак дрва покрај ватре и подбочи се: Господине поручниче, ко ће да огреје сиротињу моју?
Ах, богаму, то нећу заборавити. Нешто пуче пода мном. Доње крило кревета се преклопи и цео кревет се са треском сручи на гомилу. А-ух!... Шта ћу сад?... Неко отвори врата и одмах их затвори.
Постали смо унезверени. У равници нигде заклона, а онај нас гледа у теме. Са висине као да се сручи олујина, али сада је гађао негде лево. Сигурно траже батерију. Нама је лакше.
Један од наших ордонанса сручи се са коња. За нама је јурила друга батерија и преко тела војника налетеше коњи и топови.
Једна запрега се сручи на гомилу. Видим водног официра, који би на брзом коњу могао да умакне сам, али он не напушта свој вод.
Један воз успе да окрене, али налете на сноп митраљеских зрна, и читава запрега сручи се на гомилу. Остали возови се рас пршташе. Предњи возар једне запреге паде. Један поднаредник појаха на његово место.
Омакох се... Пустио сам дизгине. Коњ налете преко мене и паде стрмоглавце. Неко камење сручи ми се на леђа. Отворио сам очи. Била је то тренутна слика посматрана кроз разрогачене очи од страха.
И паљба целокупне њихове артиљерије, која се налазила према нама, сручи се сад на нас. — Господине пуковниче, ови ваши ордонанси и телефонисти открили су осматрачницу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако ни памет све учене књиге уједанпут не може сместити у мозак свој, ако не по мало докле се све сручи. И слух и језик с мером се држи. Свашто је много човеку досадно ако би што и најслађе било.
Ево купина, — нек је зажеже горњи огањ! Ево свећњак, — на њему да светли горућа свећа. Ручка ја — нек се саспе и сручи се мана. Ја постења — може лећи младожења. Царска сам столица — не ка седне цар. Црква сам — да улезе архијереј.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Женске ноге... Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11. — Доста! Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу