Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Учини му се да се свет сруши. А то беше совуљага на храсту више њега!... Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио
— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић. Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?... Ја... И Маринко се сруши као подсечен пањ. Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини.
Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. Његова дрека узбуни све у кући. Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао
Тек само виде пренеражено лице очево. — Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? Он одмахну главом, па се сруши на праг. Кад је себи дошао, била је ноћ. Њему је све живо било пред очима.
Он осети жеђ, ужасну жеђ... Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... — Воде!... Воде! — рикао је. — Хоћеш казати? — пита споља Маринко. — Нећу!
Деде, реци да није тако!... Турчин се сруши као громом погођен. Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.
Хајдуци се одмакоше... Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. Станко диже главу нада се, па рече: — Господе!... Ти си бог, ти праштај!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
У тврђави доста издајник и један, Довољан и кључић од најтврђег града! Сам Архангел сруши бедем непобедан С ког застава части прва је што пада. („Американски Србобран“, 14.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
За снажан дух велик ударац! Како да се под њим не сруши! Рогозић се тек сад бацио на читање, а брзо схвата и памти. Смисли да се у малом кругу великим покаже.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
смрзлог нерва зграби све оне конопце испод звонâ и док су разјарена клатна бесно ударала у онај туч, он се сруши на дрвени таван изнад степеница, па се муњевито стропошта доле и излети у порту.
Африка
Он више није знао како би становао унутра: све је било мрачно, с немогућим степеницама, и претило да се сруши. „О, имати кућу, праву кућу, усред саване, међ дивљим Лобиима, ето то је цео мој идеал.
Теодосије - ЖИТИЈА
који позавидевши првом човеку Адаму на почасти и подигавши се мржњом на њега, вешто је удесио злолукави да и њега сруши истим оним високоумљем и равнобожјем којим је и сам пао.
да ову себи покори, свети се против њега за борбу спремаше праведним оружјем, То јест божаственим речима, да сруши његово гордо мишљење.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (наставља):... да дође један насилник, да отме моју имовину која служи као кауција; да сруши једнога зета, односно не зета, него једнога директора предузећа. ЂУРИЋ: Ваља о тој ствари озбиљно размислити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се. Пала је у несвест. Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био се начинио неред међу војницима. Један зец претрча му преко пута. – Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку?
Напада жену. У стоку је ударио помор, а зид на његовој кући према брегу, препукао је и хоће да се сруши. Када је, сутрадан, пред вече, посетивши прво гроб госпоже Дафине, Исакович стигао пред своју кућу, са својим слугама,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
кули својој или у себарској потлеуши, да се дрзник себар обеси усред дана кад се сенке смање; а оскрнављена кула да се сруши пошто се прељубница властелинка нагна да јој с прозора посматра вешање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
па онда мириса неких уличних углова, кад човек не зна шта друго да ради него да придржава леђима неки зид да се не сруши — свега и свачега је у њему било. Увече, на мору, тај џемпер се могао елегантно носити свезан око врата.
на тој изненадној и безразложној кривини честе саобраћајне несреће, месно Друштво пријатеља старина не дозвољава да се сруши лево крило летњиковца, јединог вредног споменика из средњег века, када је варош била важно раскршће караванских путева.
онога дана када дођоше да му честитају шездесет и седми рођендан, Песниково срце не издржа толику пажњу и он се сруши покошен можданим ударом. Пренели су га хеликоптером у једну угледну београдску клинику, где је следећег дана умро.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од тијех рушевина владика Данило Петровић сагради нов манастир на данашњем мјесту, али и тај сруши Нуман-паша Ћуприловић кад оно са силном војском прегази Црну Гору (1714).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Поцерче, ој Милошу, Наш соколе, славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде
Сада пљушту, сада грму јаку, Сада удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!
Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са Фатом у њега се сруши.
оде растић млади, У слабачкој што младости За споменак ту усади, Оде, гори, пламти, пуши, Гњев се божи на њег' сруши.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад Дивоња рече Милошу: — Тај ако ме не сруши, биће добро, али свеједно, ти ипак иди са мном, па ако ти ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу
Па скочи те по бабином гласу наиђе на крушку, изиђе више ње у брег, па узме камен, те бабу у главу трес. Баба се сруши на земљу, а он се врати у воденицу и каже Ћоси: — Ама, човече божји, оно није кукавица него нека бабетина, а ја
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
у Сави, разуме род ми шумови шта значе, шта сјај са Дрине кад се с Цера плави, а шта тишина кад јој слог се сруши, а јастреб њен се зачује у тмуши.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Претури се, вели, одједном, само се пожали нани да јој мркне свес’... па пљус!... Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све... Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.
Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!... Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави !..
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он није могао ништа да каже. него се само тресао. Ноге му се уједанпут подсекоше и он се сруши доле и, ударајући челом о мрамор, допузи до старчевих ногу и стаде их љубити, обливајући их сузама.
румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу — Груди бијући И крвав поглед небу шиљући Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече. Дрма се, пуца Храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни. Сруши, ко од шале, њихове олтаре И идоле многе којима се диве! Разбиј предрасуде и калупе старе!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште? Ова мишца једнијем ударом престол сруши а тартар уздрма. Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња: — Тато, бре? Не тако, не то, бре! — Да!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи). Пауза. Доле у кујни и на прозорима гаси се светлост. Позорницу осветљује
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нек траје док се сама не сруши. Нек ти је, Аћиме, све проклето ако друкчије учиниш.“ По њеној смрти... Зашто се он уселио у овај лоповски трап?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. - У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о кој' му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности.
И крвав поглед к небу шиљући, Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече... Дрма се, пуца храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона... М.
Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“... А да ли знадеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пеп'о расу? Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.
И у наступању осврћемо се да га последњи пут видимо како се усиљава да се не сруши и слушамо како му четни наредник гласом, који дрхти, добацује: до виђења господине, потпоручниче.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Ово његово одушевљење претило је да сруши оно моје отрежњавање после разговора са Нивеном у Кембриџу. Током неколико мојих посета тога лета протиној кући, морао
” Ово његово одушевљење претило је да сруши оно моје отрежњавање после разговора са Нивеном у Кембриџу. Током неколико мојих посета тога лета протиној кући, морао
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну, Тај би одмах с
Мислим, — а што мислим никоме не кажем. Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама.
Који неће све да сруши Брзо и узнако, Да тај мети, општој мети Не иде полако; Да он неће, с вама скупа, Где се згода пружи, Похитати
Краков, Станислав - КРИЛА
Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак. Дуго се још црвени дим дизао изнад рушевина. Поломљене греде штрчале су као избијена ребра.
Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли.
Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима.
Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа. Сруши се као пресечено дебло и груну те лом у мрежу од жица. — Ура—а—а, — ори се ту пред њиме и крај њега.
да га у мраку не згазе, хтеде устати, избоде руке на бодље покиданих жица, ипак се издиже, али се понова као ударен сруши. Оловна тежина и страшни бол у нози. — Рањен сам, — сети се.
Петровић, Растко - АФРИКА
Он више није знао како би становао унутра: све је било мрачно, с немогућим степеницама, и претило да се сруши. „О, имати кућу, праву кућу, усред саване, међ дивљим Лобиима, ето то је цео мој идеал.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега. Што то чиниш? — питали ли га, Кад је клонô, па се стишô...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уста јој се почеше развлачити, више, све више, као да јој је лице преполовљено, глава јој клону, и она се сруши, плачући грчевито. Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није л’ Рима древног сила Полубожна негда била? Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст.
И твоје речи — одјек ума — Бјаху замршени сан. Као сјајно, велико зданије негда, Што сруши времена злост; Тако живота твога судба Подиже нему жалост.
Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У крвне
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез бесмртни, Да силног пашу силом дочека? Радош Орловић! Прогнани Радош, да!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан крви из твог врата!'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете.
И као грешник без свести и вере Приносим душу огњу што се пуши. И Бог још један у души се сруши. XXВИ Неми су за мене олтари кô стене, Амвона нема да ми очај чује, Опрости чежњи која себе трује, Да појми душу
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане. А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нека девојка пожелела да јој момак донесе некакав леп плав цвет више неке провалије. Момак пође, али се сруши у провалију и погине. Последње речи које је упутио девојци биле су: »Не заборави ме!
Кад то види, опа се врати, нађе р., донесе га и метне на ограду, која се од њега сруши, и она дође до својих јаја. Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204).
Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204). У причама из околине Зајечара до р.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То су, можда, речи које клетвом звоне? О, колико снова, надања и мука Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме! И ти јоште живиш!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту. На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка јединца Станоја, и Сека мајстор Костина.
Позли му, стаде да заплеће језиком, и сруши се Бранку у наручје. После четири дана гробље однесе господина Тому. Све је било пристојно и мирно.
онда крха: да ли да то остави себи за дуван и пиво, да ли да мало покрпи трошну и никакву кућу која просто прети да се сруши.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
44 Љубио сам те и љубим јоште, Па нек се сруши свет цео, Из рујина ће моје милоште Букнути пламен врео. 45 У светлој летњој зори По башти усамљен грем; Цвет
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У доба када је живео Марко, турска сила је била у напону и није било те снаге која би могла да је сруши. Дакле, стварност за коју се морао везати песнички лик Марка Краљевића карактерише несменљиво Турско господство.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Аха-ха-ха! Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је. Плоча се с треском сруши на под. Паприка просто подивља од смијеха, избуљи очи и стаде тако да урла да од тога зазвецкаше бочице с мастилом по
— Туку се наши и њемачки авиони! — радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма. — Сруши наш њемачкога! — поче да виче и поскакује раздрагани Стриц.