Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ? Зар заувек? Зар је то могућно!? Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: — Зар већ идете?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Рашида ми гурну руку у џеп на кошуљи. - Ниси погодио. Корњача! - Боже свети, Рашида! - готово се сруших на њу. - Зар није могло да буде куче или зец? Њима бар знам шта бих дао да ждеру. Да буде зец, важи?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ужасно је обртање попустило, малаксало, док сасвим престаде, па се ја, са главом пуном олова и страховитим вриском, сруших на земљу. Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар. Бунар се окретао као чигра.
угледах кад она учини исто, сасвим исто, кад н она рашири своје руке према мени, па се, обамро сасвим у оном лудилу, сруших са високог зида. Ја падох и осетих ужасан бол у глави, али се, и поред тога, муњевито дочеках на ноге.
шкољкасте красте, ја увидех сав шкрипац у који сам запао, сву немоћ да га победим, да се опет нађем с оне стране и сруших се онесвешћен...