Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше Велики четвртак 1849. године. Народ се искупио на бденије и побожним срцем ишчекиваше да се молитва са свећеникових усана захори.
Ја сам га са стрепећим срцем посматрала, после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког
То мрко стење чувало би моје тајне и никад не би оно сведочило противу онога који му се и срцем и душом повераваше... Са таким мислима сам и заспао.
Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме... А ја, госпо, само љубим, љубим свим срцем, свом душом, љубим моју дивотну девојку, мој свет, моју селену!...
је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи својих немилостивих судија, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слободан! Невин!“... Слободан? Невин? Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
за зло примити, он нити је мислио нити је имао намјереније да нас превари, но, сам у превари будући, с најбољим својим срцем и намјеренијем морао нас је преварити.
Наша је сва дужност старати се да кад нас позову, да смо готови поћи с чистим од злобе срцем и совјестију. Не знамо време и час кад ће то бити, зато ваља сваки | дан и час да смо готови.
С најбољим срцем, за своје непостојанство, ником није кадар добра учинити: његови исти сродни и пријатељи не смеду се на њега наслонити:
Такови људи, љубећи са свим срцем и душом бога, кад познаду божју истину, љубе је већма него сваку своју привремену корист и него исти маловремени живот
Ако је ваша душа неваљала, не хвалите се добрим срцем.” Кад душа разумна, просвештена и правдољубива управља и располаже с добротом срца, онда је ова доброта савршена, а
при својеј церкви и сви заједно будемо истинити Христови ученици, а то значи праведни и поштени, умом просвештени, а срцем и дели добродјетелни, сад послушајмо свете апостолске речи: „Р а с п р е м е ђ у в а м и д а н е б и в а ј у, н о
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У ногама сфинкса преспим сваке ноћи, Са срцем што није ни срећно, ни плачно, За све што је прошло и све што ће проћи: Јер сваки је тренут нешто бесконачно.
Да ми је да волим срцем, које тајно Све носећи сумњу страшнију и већу, Не зна за врлину, јер не зна за срећу, И што мрзи болно, јер љуби
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. — Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам...
Зар да се играм „девојачким срцем”? Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?
Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце? Сви разлози су за, један лакомислен крај срца против. Доле са срцем! Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ту му се сад цела романтика развила. Красни виногради, лепа Савка пред очима! Он је већ са својим срцем сасвим начисто. Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Снажан у расцвату свога здравља, јак срцем, сељачки сини учитељ, гоњен чак једним наследним убојиштвом, чија га је бујност по некад бунила те кривио себе што не
Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, А осем тога, не одговара ни она свима мојим условима, и то закључујем по томе што сам многе њене
Што они болови страшнији, то он гордији. Са срцем племенитим у презирању свега ниског и маленог, он ће жалити оне одвратне, необуздане „јавне“ животиње што не могу да
Раскид са Наташом?! Ужас! Па то би значило раскид са животом, раскид са срцем, раскид са крвљу. Никад Наташице! Не постоје више две душе: твоја и моја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је знао и то, да ће госпожа Евдокија, може бити, кроз девет месеци, ходати по Вијени са његовим дететом, под срцем.
Ја сам по годинама стар, али срцем, млад. Како рече: „Вам нужно отдохнут! Ја летами стар, а сèрдцем мòлод!“ После тога, Вишњевски је позвао постмајстера,
као прену, и рече, мукло, да ће, заувек, жалити ту несретницу, која оде у воду, оде на други свет, са дететом под срцем. Али је, после тога, наставио запиткивање, као да је, и то, било па прошло.
Да им се запише, кад умру, да су том национу припадали и срцем својим били одани. Кад је тај попис становништва вршен, године 1900, није нађен, сербски, НИКО!
Теодосије - ЖИТИЈА
Бога тајним уздасима за помоћника у напасти, и смишљаше и он дело побожно а уједно и преварно, јер беше окован срцем у мудрости, као што каже Давид, и запреку коју су му учинили они премудри разумом доброга духа да цпyши довијаше се.
А сви чувши, умилише се срцем и душом. Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама!
А стигавши у Лавру у подножје Свете Горе Атона, и узишавши на њу срцем, вером и љубављу, и старац сагледавши је поклони се, јер ногама није могао узићи, пошто му од старости беху изнемогла
Труђаше се младић, саосећаше старац, јер подузимаше срцем многа клањања, падајући удовима сина свога, душом састрадаше у свеноћном распећу његову.
Сада се поуздано, душе, због тебе радујем и срцем се веселим, као да ја сам стварно примам оно чиме се ти сада, радујући се надањем, наслеђујеш.
и места покоја, наједном се црква благодаћу Светога Духа као неким благовоним ароматима испуни, насладивши све душом и срцем, и учини све веселима и тихима, и сви, задививши се невидљивој благодати, говораху: — Откуда ово?!
Колико је добар Бог Израиљев правима срцем, који смирене уздиже на висину и даје милост онима који га се боје сада и у дане века вековима!
А богомудри Сава архимандрит тада стојаше јавно пред Богом као Мојсије и други Самуило, и у скрби брата срцем је саосећао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Способни су чак да јој изјаве најдубље сажаљење; али мање то осете срцем, још мање савешћу. Чак су и врло побожни, брижљиво походе цркву, моле се Богу два-три пута на дан, посте средом и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
С обзиром да се претпоставља да су трудница и дете које она носи „под срцем“ у тесној магијској вези, онда и није чудно што народ верује да све оно што трудница преживљава или чини има утицаја
Дете својим умом и срцем тек треба да открије у бајци оно што је човечно, племенито, добро, па макар то и не било (одмах) награђено, већ,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
скривене у крову, за себарки уздахе потајне кад се о краљевићима причају гатке, за њих што и у доба рата, кад им под срцем убијају дете, трудноћу благословеном зову.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Играли смо се шуге и трчали са срцем под грлом, трчали и чезнули да се ослободимо те несреће, лудачки желели да неког додирнемо...
Улетали су равно у мрежу и копрцали се у њој, кмечећи као деца. Претрчавали смо тај комад поља са срцем у грлу и хватали их онако копрцаве за стражње ноге, а затим затварали у кавезе на којима је било исписано име неког
Матавуљ, Симо - УСКОК
Добро ми дошао, господине грофе Јанко! Ускок одговори: — Хвала, господине! Примам ваше гостопримство истим срцем, каквим ми је понуђено!
Али прије свега, пресвијетли господару, свом душом и срцем, стављам се вама на расположење! Ако бих са ово мало свога знања и много преданости и добре воље могао вам служити,
Иако бјеше проста кћи природе, видјели смо колико се одликовала од својих друга тањим умом и њежнијим срцем. Кад природа својим даровима одвоји тако своје створење, онда је оно тек ремек-дјело!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Видићу. СМРДИЋ: Ви, најбогатији од нас свију, па ништа. ШЕРБУЛИЋ: Показује се да и с радосним срцем не дочекујете. ЖУТИЛОВ: Е, господин Гавриловић увек је био конзервативац.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»С горућим и пуним љубави срцем« говори он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и просвета дођу међу Србе, »изабраније нације«
Он је песник главом, али не срцем, и, као човек од књижевног заната, остао тип »ученог стихотворца« нашег. Бавећи се у Србији, скупљао је од још живих
као ретко ко од српских песника до њега, и они који га нису волели тврдили су да је он песник више главом но срцем, да има више опште књижевне културе но правог песничког талента.
Милићевић, Вук - Беспуће
је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе Пијесак
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише, — Е па дотле, а куда ћу више.
воље“, — Па узе табак и писати стаде, Написа брзо и младићим' даде; Још њима рече: „Боље умрет тако, Нег тужним срцем умират једнако.
Кано мајка стоји бедна, Коју носи санта једна, Друга носи чедо мило, Што под срцем њојзи било; Сва узаман помагања, Заман муке и кукања, Оде, оде, јоште мало Па га навек њој нестало; Пуца санта
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нек је дошао, видиш да га сам бог шаље брани га дјед. — Што да га сад гонимо из куће. Ја сам већ отпрве, свим срцем, био на страни овога занимљивог придошлице, али како мене нико ни за шта није питао, остало ми је само да позорно
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем
жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он се замоли да га приме да преноћи, а они га са свим срцем приме и стану се молити да им опрости што га не могу дочекати како би желели, „ми смо“, веле, „сиромаси људи“.
на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: — Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао што ми се честито није намјерило
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
кога сам год запитао, сваки је добру реч за вас реко, а и сам сам видио да сте честит и ваљан дечко, зато вам са свим срцем дајем моју кћер. ЉУБА: Бáбо, ево ће да иде мајка. НЕША: А што? СТАНИЈА: Да идем. НЕША: Куд ћеш пред весеље?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом. Дежура негде Мајстор без алата да срцем слуша тајни језик Оца, док окном зукти изгубница оса. Октóбар пали брегове Баната.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Поштен, честит... АГАТОН: Није то само поштен и честит, него човек са оволиким срцем; добротвор, једном речи добротвор. СИМКА: Кога све он није помогао? ПРОКА: Није било сиромаха коме није пружио руку.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако сам га очим’ погледала, Нијесам га срцем севдисала: Очи — вода гледају свакога, Медна уста са сваким говоре, Са недрагим као и са драгим, Над очима
испуцати Кано љети земља од сунашца, Бог ће дати и киша ће пасти, Црна ће се земља саставити, А ти, драги, с мојим срцем нећеш — Све с душмана, да од Бога нађу!“ 201. Равно поље, жао ми је на те, Ђе мој драги отиђе низа те.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад ти на лицу плане плам, блудан и стидан од дара скривеног под срцем сред недара: ја отац бићу тужан, што не убих, ја отац бићу тужан, јер љубљах, што нисам више крвав и сам.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ Онда цар смисли да учини једно добро дело, да би се умилио и народу и старцу. Тешким срцем одлучи да о свом благу подигне велику цркву, па дозове старца да му то саопшти и да се договори с њим. Старац дође.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!... Сад ће смлавити све до тла...
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Господствовал јеси и земљеју отачаствија си и ва васех благих вазвеселил јеси варученије ти христијани и мужаставним срцем и желанијем благочастија изашал јеси на змија и сапостат божаставних цркав, расудив несатрпимо бити срцу твојему зрети
Господствовао си земљом отачаства ти и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане и мужаственим срцем и жељом побожности изашао си на змију и непријатеља божаствених цркава, расудивши да је неистрпљиво за срце твоје да
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ниједном Грку ја не дам преда се! Ти љубавници с лажним ореолом, И што се увек лажним перјем красе, Мањи су од нас и срцем и болом. Сви Грци назад!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И да срцем нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да
Племенита жртва властелинке младе Са очима пуним звезданога праха, С душом пуном снова што прођу к’о пара И са срцем које остављају наде.
ЗИМА У моме срцу, у старинској вáзи Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У касно доба ноћи растадоше се, а сутрадан Јан, с тужним срцем, пристаде на све. Годину након тога, турише га као поручника у Тирол.
Иако бјеше проста и неука дјевојка, као и остале њезине друге, одликовала се од њих тањим умом и њежнијем срцем. Кад природа у своме њедру нешто самотворо одвоји, оно је савршеније него оно што се умјењем и натегом дотјера.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Док напија, свак шути, само се кадикад чује покоји: „Амин, бог те чуо!“) 5 Хвала домаћину, руком делио, а срцем веселио! Бог ти помогô, нико ти ништа не могô! Њива и ливада ти родила а весела чељад по кући ходила!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ћеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим.” То изрече па га нестане.
Он се замоли да га приме да преноћи, а они га са свим срцем приме и стану се молити да им опрости што га не могу дочекати како би желели, „ми смо” вели „сиромаси људи.
“ Он на то пристане са свим срцем. Старац онда загази и дође до њега, он му се потпише, а старац њега на сухо пренесе.
на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: „Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао што ми се честито није намјерило него
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Узмите на се иго моје и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем. И узмите образ мој на се, јер иго моје је добро и бреме моје је лако.“ (Мт.
смерност, коју имајући, ваистину, бићете слични Богу, који каже: „Научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем“. (Мт.
(Мт. 11, 29) Јер, шта је друга истина, јављена кротким и смерним срцем, ако не — храбро подносити сваку муку и себи вазда наругати се. Истинито исповедање је узрок толиких добара.
никада пожелети да будете мрзост пред Богом, него више да примате благодат од њега и близу себе да га имате, као срцем смирени, или истину да кажем, онај ко га чува биће завољен.
“ (Пс. ЗЗ, 12) „Узмите иго моје на се и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем и наћи ћете покој душама вашим.“ (Мт. 11, 29) А да не буде наговарања ради и за испуњење телесних похота.
Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушеним срцем. Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!
се са журбом да последује Владикиним речима, који рече: „Узмите иго моје на себе, јер кротак јесам и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим, јер је иго моје благо и бреме моје лако“. (Мт.
И помишљајте добро пред Богом и људима. Уздајте се свим срцем у Бога, а својом премудрошћу не величајте се. На свим путевима својим знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше
све подвигом духовним, говорећи нама који смо око њега: „Узмите иго моје на се и научите се, јер сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим. Јер иго моје је благо, и бреме моје лако је“. (Мт.
Блажени су милостиви овде, јер ће тамо помиловани бити. Блажени су чисти срцем, јер ће увек Бога гледати“, (Мт. 5, 3-8) и друго остало.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Рад би[х] са свим срцем науку и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске
сматраћу себе како пред всевидећим божјим оком; саму ћу истину љубити, о њој ћу се старати, њу ћу с Топлим и чистим срцем желити и тражити.
Чрне Горе, Далмације, Хорватске, Срема, Баната и Бачке, вами и вашим последњим унуком, с горећим и пуним љубави срцем, ови мој мали но усердни труд предајем! Примите (ако ништа) за забаву.
воде заборављења, заборавила, пак истом уједанпут опет као да се је с медоточном сладошћом његовом састала и с горећим срцем и душом почела га учити.
Но, колико га више љубим, толико сам му више дужан правду и истину представљати и говорити. Рад сам срцем и душом, после бога који ме је создао, мојему милому народу угодити, обаче не лажући и истину светлу као сунце под
Ја: „Да ме опростиш, господине, светац знам да нисам, а луд не би[х] рад бити; али овако мислити желио би[х] срцем и душом.
да и његовим кћерˊма, Марији и Христини, на францеском и талијанском језикам лекције предајем, што ја једва са свим срцем дочекам. Определимо сат од 11 до 12. Како се лекције сврше, носи се јело на трапезу, морам остати на ручку.
Сад управ познам да ми са свим срцем обед дају и тако целу фтору годину никад нисам помислио гди ћу ручати. Али, ко би се надао од овакови[х]
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
која му се из велике љубави сасвим предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем нити се могао претварати. Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Народ се боји пијане војске. Многи хоће да иду кући. Аћим јурну из суднице и викну: — Ко је тај са срцем кукавичким и издајничким? — Галама умуче као потопљена. — Ко је у Прерову Вук Бранковић?
Окрену се за њом. Сада би морала бити радосна. Тако су погнути они са срцем неверничким. А ход јој још лакши и хитрији, и као да се у бедрима више њише него раније. Чије је, змијо?
Код кога ћу да надничим? Њој је на трбуху и грудима све брже расла тежина, све више је гњечила, срцем га жустро песничала, а пријатно јој што је толико тежак, јер никад на себи није имала толику снагу, па му се мека и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО...
Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху
Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и жара. Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
31 марта 1814 године, а Наполеон, окружен својим маршалима који му остадоше верни и својом гардом, очекивао болним срцем даљи развој догађаја, окупише се у Паризу од 142 чланова Сената њих 63 да Француској даду нову владу и нови устав.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па ме вукао себи, и неком особитом и чудном мртвачком дражи упијао ме тако, да сам се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним, одакле сам гледао у оно самртно бледило њеног неисказано племенитог лица.
ту се тешио, жарко љубећи оне сиве велике очи усред букета од ружа, што су као живе гледале у мене, и притискујући срцем милу успомену на томе светом зиду у коме као да је, а не у гробу — то сам све више уображавао — почивало оно моје тако
“ И сву ноћ, целе боговетне ноћи, јецамо тако на платформи вагона, убијени, ојађени, луди, са грудима пуним суза, са срцем пуним очајне бриге и ужасне неиздржљиве слутње.
И годинама тако, у меланхоличној повучености, са очима обореним и стидљивим, са срцем слабим и плашљивим, без детињства, без радости, без смелости, неотпорни, уплашени, слаби, исмевани, ми нисмо знали
и дели, а најмање некаквој тамо кавалерији или вођству паркеташа и ладовинаша, против којих је увек свим својим срцем неустрашиво иступао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Узлазио сам као у апотеози, с лаганом омаглицом и плитка даха од узбуђења, а под срцем ми је нешто замирало. Колица су вјештим руковањем уклизила у бијелу дворану без углова.
Занима нас само човјек, го жив човјек, с његовим срцем пуним стрепња и немира и страсти, с његовим вјечитим неспокојством и беспрекидним мотањем и треперењем и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим. То изрече, па га нестане.
на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: — Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао што ми се честито није намјерило
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
При бегању звезда земља је остала. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда.
Моја јесен ступа; иде моја зима. Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба Упорно, кроз борбу и кроз видик сиви: Ту ћу га спустити, нек у смрти живи.
Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба. И предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И
Волим те срцем што још зна да бије Пропашћу мојом, мојим гробом, мада За мене нема светлости ни сада, И око моје дан више не пије.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Са собом сам донео два тома Хелмхолцових предавања. Моја мајка дочекала ме је срцем које је, како рече, било преплављено блаженством због моје посете и милости божје која је преплавила Идвор.
Гардисти су почасним војничким поздравом поздрављали старог цара и погледа упртог у њега, марширали као један, једним срцем и једном душом, а земља је надалеко одзвањала од снажних ритмичких корака који су надјачавали бурно клицање одушевљене
”хорс сенс” означавала је од тада за мене осећање човека који зна како да увежбава коња и да му се посвети свим срцем и свом душом. Ко обучава коње, не сме никад мислити на себе већ увек на своје вољене животиње.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на почетку Усправне земље, у програмски интонираној песми „Ходочашћа“: Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопе ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
се ругô, У пакô слазио, И дуго сам га дуго Ногама газио; И док сам ногом тако Врагове нотирô, Главом сам, чак и срцем До веба допирô. И питао сам Бога, Треба л’ што да му дам, Јер имам блага многа, Броја му не знам сам...
чини, И цела чароб тог земаљског шика, То није кадро заслепит’ песника: Он је жмурећ’ гледô, то му је најслађе, Па срцем гледећ’ — човека нађе.
Трзасмо се, чепасмо се Срцем смелим, с вољом драгом; Вијасмо се, цепасмо се — Јер без тога куд би снагом? На нама је много рана; Те су ране
Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо. У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што тај стисак обећава.
Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину. Томе си се одô Срцем, душом, с трудом, Ма да се то наплаћује Сиротињом худом.
Ал’ намастир није вино никад радо давô, То је вино калуђерско аутономно право; Зато ћу ти наздравити с пуним срцем жеља: Да ти Бог да среће, здравља, воље и весеља!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо. Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг.
О пустињо најсличнија сунцу има ли игде Финијег песка успаваног срцем и бескрајем! И која страна света поклон бива Кад бдиш једина звездо над измишљеним крајем, Љубави моја мртва а ипак
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло
Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло
се рађа време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не разликујем од других који силазе по воду али
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
с мојим грудима; Кô мрежа танка свиле мекане Свако је влакно косе њезине Испреплетало глатке крајеве Са мојим срцем... СТАНА: Ти ћутиш, Спасо!... Шта је то? Зар хајдук један да те приволи Да срећу своју ногом погазиш?
Од бедног робља Најбеднији те моли, господе, Скрушеним срцем груди немоћних. Победу даруј!... Не нама, оче! Но сјајна рука правде вечите Нека понесе венец победе!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Место храброст у срце, ракија улива помућеност у главу и мрак у очи. Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле. Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ Садржај ЂУЛИЋИ 2 РАЗГОВОР СА СРЦЕМ 3 И 6 ИИ 7 ИИИ 10 ИВ 11 В 13 ВИ 14 ВИИ 16 ВИИИ 17 ИX 19 X 20 XИ 21 XІІ 23 ХИИИ 24 XИВ 25 XВ 26 ХВИ 27 XВИИ 28 XВИИИ 30
ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ ЂУЛИЋИ РАЗГОВОР СА СРЦЕМ Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме!
Не дај мени своје руке, Куд ћеш у мрак срцем голим, Окрени се, стегни срце, Заборав’ ме, ја те молим. Виш, ја нисам никад плакô, Ја сам гутô сузе своје, —
Ја не умем жеље крити, Та жеље нам живот чине; Ја још живим, а ко живи, Тај за рајем својим гине. И ја гинем срцем живим, И ја гинем непрестано — Ја за тобом гинем злато, Злато моје — закопано!
Већ девет година на ранама леже, Кô девет копрена, Над срцем ми, над иконом, где је Жива слика њена. Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис божји и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У сузама Душан тоне, Котрља се страсти смет, С пребијеном воштаницом Осветљава гениј клет. С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас.
— Ја и ти ћемо, мили српски побро, Да опевамо што нам срце греје, Да опевамо славнога јунака, У мишци крепка, срцем, духом јака.
Никола Боројевић ПИТОМИЦА Дочекавши мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има ли јој, Боже, пара У читавом Срему?
Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде. све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим. — И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Како?... Зар и Радош?... ЈЕЛИСАВЕТА: Радош и он — обојица се Са бунтовничким срцем подижу, С престола твога да те оборе... Ил’ још не видиш? Е, Ђурђе! Ђурђе!...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И кô хришћанин, Ал’ и кô владар гора слободних, Крвавијем сам срцем гледао На Херцегову земљу згажену, На тужну Босну — на те робове Што име своје турством каљају Клањајући се
Док тебе, дане сјајни, не видим; А онда дрхћем, клонем и слепим, Душом зајечим, срцем застрепим, И ником више ништ’ не завидим. Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем....
Да само ове ноћи грмљаву Стрепећи срцем даље не слушам... Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало — дан док не сване!...
зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем летети Опет у мрак, у ноћ, у гроб!... (Са Вујом улази један перјаник сав у ранама.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је? Шта би?
ВУЈО: Бог да му душу прости!... А бјеше синовац, да већ не жнавах ваљастијега, а пристâ би бо’зна срцем витешкијем и уз Обилића... Е! е, господару!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
зауставља се крв кад се извади зуб (ЖСС, 320); да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове (ЖСС, 193); з. кора је лек кад се забоде трн под нокат (СЕ3, 40, 235); з.
Ћипико, Иво - Пауци
Гдје ће је утрошити? Жели свим срцем да се разгали. Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов
Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим, ћутном дубоком, Слатко ћу тебе ја спомињати, Вапећ' те Мати, – вапећ те Мати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и страшћу, она се извешти да спречава да јој живот буде омашка.
— Ходи, мила, послужи се: артос, оинос, вино с меденим срцем, како каже наш Хомер. — Хвала, не могу. Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови сународници, појео је
Боца је било више у кући него лонаца. Волели су и они грчко вино с меденим срцем. — Ми не штедимо; не, није то права реч — ми само знамо да човеку мало треба, и да нема смисла пунити кућу оним за
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да је млади Роман свим грацијама, лепотом, добротом, умом и срцем украшен био, мислим да не треба спомињати. Познато је из писма, и из повседневног живота, да има и такови природе
— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ГОСПОДИН ДУНАВ 53 БЕОГРАД 55 УСПРАВНА ЗЕМЉА Хаши ХОДОЧАШЋА ХОДОЧАШЋА Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопала ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Такво једно моје љубавно писмо гласило је на пример: Душо!!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?...... Твој љубећи те, ах; до Гроба? . . . . . .
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол. Неко други би му, можда и подлегао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим. И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?...
Откад сам је изгубио, Ја ни суза нисам лио. Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу. 36 Из мојих големих бола Малене песме се роје, Па звонких крила лете
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је био неумитни судија који је стизао свакога злочинца. Он је — у песми — извршавао казну коју је изрицао и свим срцем желео својим непријатељима подјармљени и понижени народ.
Љуба хајдук-Вукосава је ведра јунакиња, надмоћна и умом и срцем. Она не тугује, него се бори и побеђује. Она је живи пример женског јунаштва у мучној историји наше земље.
Пак се Марко болан учинио без болести, од мудрости тешке, по добру се Шарцу положио, на седло се срцем наслонио, тако иде преко Цариграда. Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара.