Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Сам противу свију«, улази у оштру и опасну борбу, и речју и пером, на омладинским скупштинама и по листовима, срчано и успешно се бори против идеја ранијих нараштаја, против идеализма и либерализма.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Збиља бијаше блиједа. Адолф јој стиште руку, по њемачкоме адету, и погледа је значајно. Она се зацрвени. „Само срчано и мушки да се растанемо... Бог зна, можда ћемо се још видјети!“ рече Јанко, стежући срце.
“ „Ја... шта ја знам? Шта опет мене питаш? Зар се Јанко са мном причао?“ одговори цура, доста срчано. „С тобом се, ваистину, причао! Ти ћеш сад знати шта му је!“ додаде, смијући се на силу. „Ама видиш... мени се чини...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мало прије вечере доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима. Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тешке мотке застава ослоњене им на сјајним узенгијама. А тада, срчано и као подмлађено, као да наједанпут све оживе, дочекаше ову коњицу узвицима: „Живела коњица! Здраво, соколи наши!
Ћипико, Иво - Пауци
И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила. Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека