Употреба речи ста у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој! — зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша. У току ноћи још сам три-четири пута покушао да се попнем до сланине, али без успјеха.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица запали зубљу и диже је високо. Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка.

Реците сви, у име своје и својих, по три пута: Амин! Сви, ужаснути, повикаше три пута: „Амин!“... Онда ста дијелити навору и опет бјеше благ. Главари му љубљаху руку, а он свакога у чело.

Кад се примакоше на пушкомет, баш гдје рудина почиње, предњак ста, па стадоше сви. Коњаници сјахаше. — Онај што први одјаха, то ти је Ислам-бег!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

лепше и лепше звечала је гудба, И околина мицаше се сва, У једно све је вукла нека жудба, — Снежано поље дизати се ста, Умилна свуда виђаше се лудба, Ружа се диза иза свога сна, У истоку се диза рујно море: То чинило је крас од младе

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Код нас сваки снајдер дрзи новине са зурналима, и кад оцу да правим аљину, имам ста бирати. СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву.

ЉУБА (Пијади): Мани мајку, бога ти! — Знаш шта сам ти хтела казати? ПИЈАДА: Ста? ЉУБА: Удајем се. ПИЈАДА: Е, врага! За кога? ЉУБА: За Милана. ПИЈАДА: Ћеститам! Бас је лепа партија.

СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа? ЉУБА: Мајка, сад све жене иду гологлаве. СТАНИЈА: А шамија? ПИЈАДА: Е, ста це самија. Зена кад поџе у цркву, метне капу, инаце носи сесир, или иде гологлава.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Гледајући у августу 1970. шетаче кроз ста. клени прозор градске кафане, она је филозофски закључила да се живот испрофанисао ...

“ —-- Дакле, даме и господо, долази нам једна нова генерација која не трпи фолиранте! — викнуо је изненада Суле. Ста? И они ће остарети као и ми? Ко је то рекао? Нико? Добро.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

запита он осврћући се. — Ради, не знам што већ не излази. Писар скочи и утрча у школу. Одмах потом ста доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

А ђê био Драшко Поповићу? СЕРДАР ВУКОТА Ходио је до у Млетке Драшко. Када Шенђер на Котор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Котор нагна.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре. Онда се вра таче душе, па му ста казивати главније ствари. Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.

Умра је! — па ста звонити, одскачући лакат од земље. Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата

— Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису... Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске

— рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију. Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија. Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.

Те године август бјеше веома кишљив. Свако се зло појача. Брне је мало устајао, тако исто и Дувало. Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке да му повећа оброке вина, што Тетка и учини.

Бакоња, намрштен, ста распремати собу. Једна неугодна мисао изазва другу. Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад

јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо тражећи што за читање. Већ је година откад га Бутре послужује.

мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.

— Ево шта је. Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу. Брне је у страху посматрао синовца.

Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати. Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.

Барица искочи из куће. Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима. Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а да и други чују весели глас додаваше: — Брзо, брзо, амока-а-а! Дошâ ти је брат, дијак, ди-јâ-к!

— Носи те враг, губава лупежино! — викну Бакоња и ободе коња. А Кењо ста викати из свега мозга: — О Кушмељићу Бакоња из Зврљева!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

аскер... пљачка... ска... хала... А дивизијар умирује, обећава, пишти: — Шта? Како? Ко? Ови? Добро. Ја њих сад, сме ста... фик... кр... кр... кр... И он прави покрет руком као да нишани. Па настаје трк и узбуна око штаба.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех три ста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше. Тако је ишô Грбо неколико дана и дошô до свога краља.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Зашт' устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, јер се нећеш наносити главе“. Ста га вила богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, вишњим богом и светим Јованом, дај ме поштај у планину

Кад то виђе Краљевићу Марко, препаде се како никад није, пак ста гледат куд ће побјегнути, али њему одмах на ум паде ће су с' један другом завјерили: ђе се један у невољи нађе, да му

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности