Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
геранији у лименкама од рајчице, а за кућицом мало неравно каменито двориште, у коме су под зидом расла два шипкова стабалца. Ето, за мене је у дјетињству у том дворишту лежало недјељно поподне; одатле се оно ширило по цијелом свијету.
Још као дијете показивао је склоност за цркву и све што је црквено: на импровизованом олтару, у сјени шипкова стабалца, целебрирао је небројене мисе, заогрнут преко плећа Аничином подсукњом. Касније је отишао „у попиће”.