Upotreba reci stabla u srpskom jeziku

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

4. Пакао видех иза мрачне шуме. Грешници, с лицима од стакла и гуме, бачени под стабла, у јаме и траве, мале су казане натукли на главе.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Но исти удари Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог поља... Најзад, многогласно, Доле, под земљом!

Уз стабла журе војске буба, Жагор се свуда страшно чује Од кљуна, сврдла, длета, зуба; Пауци преду, детлић кљује. А Недеља

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Најзад се зауставио и ту, иза једног џиновског стабла, пао од умора. Био је сам и потпуно обезбеђен. А унаоколо све је било мирно, само се чуле челе како зуче око цветова.

Африка

голи, витки и дугоноги у парче мараме, па онда тесно у беле огртаче, чврсто као мумије, и спавају право као посечена стабла један крај другог. Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница.

Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући било рукама, било широким пљоснатим лопатицама.

деран, опаљен сунцем, води нас кроз огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела, вековних паркова. Џиновско цвеће.

На размацима, претерано дебела стабла у потопотоу, трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају

На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла. Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај

Између неколико дугих уских пирога од дебелог стабла, грубо истесатних, изабраше једну која ничим није подсећала на дивне пироге у Фритуну.

Са невероватном обазривошћу успех да седнем у средину а да се не преврнем. Седећи по ивици, сасвим на рубу стабла, младићи завеслаше. Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла.

Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос. Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци,

Не што бих их ја послао у смрт да бих себе заштитио, већ пошто се и иначе сами излажу. Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там.

Требало је само франак да му дате!“ Идемо кроз бескрајну вековну шуму. Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља, лијана и жбуња.

У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров од густог грања.

Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист.

Црњански, Милош - Сеобе 2

На саонама се клизи, брзо. Овако, изложени су опасности поплава, муњама, пљусковима. Стабла дрвећа леже на путу, камење се сурвава. Вишњевски тај план није одобравао.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ау-вау, прекидајте смијех, погибох од ове туче — запомага он трчећи око стабла. Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један стари миш помоли главу из своје рупе, али баш у томе тренутку с гране

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ударали су кундацима у плотове, пребијали псе, дизали стабла дрвећа пред кућама и бацали их, мало даље, у авлије. Читав један џелеп волова, на који су, иза једног ћошка, наишли,

Сваки дан она је налазила, на истом месту, над прозором, рој мушица, сјајних као узвитлан песак, стабла рибарских мрежа што су вирила из блата, врбаке што су дан за даном били све гушћи и све тамнији, зелена острва и

Учио их је да трче са пиштољима у рукама и ножевима у зубима. Тако су пуцали, јурећи у гомили, у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући при том, у глас, име Марије Терезије, отегнуто и по такту.

Обешени о стабла воћака, близу земље, где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем

Грана о коју беше обешен била је одваљена од стабла, за време његовог самртничког ропца и са ње беху крушке пале на земљу.

избезумљен у том врућем дану, над кућама, ливадама, и трскама, у колима, која су се тешко пробијала, по травуљини, од стабла до стабла.

у том врућем дану, над кућама, ливадама, и трскама, у колима, која су се тешко пробијала, по травуљини, од стабла до стабла.

кишама и поплавама, које им подавише стоку, покварише бунаре, разнеше забране и оборе, нанеше у села поломљена стабла, покошену траву, оставивши после дебеле слојеве муља и блата по оградама, по путевима и крововима кућа од набоја, и у

Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа. У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Седео данима у самостанском врту и мислио да бих се могао одрећи света и остати заувек испод лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина Дарела или неку сличну књигу, дебелу и

Помислих на то шта је све требало да ураде ти часни људи, колики пут да пређу да би се на завршетку породичног стабла нашао један овако отмен младић што тако вешто барата миксером на најотменијем месту у целој земљи, измењујући кратке

Милићевић, Вук - Беспуће

полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина. По гранама и око стабла било је обешених и поређаних женских хаљина. Ту је било свилених шалвара, антерија, минтана, лакованих папуча и ципела.

Виле су се уза стабла, грање, те чиниле заклон, као колибу. Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Све оно што се сакрива у ништа Додирује ме на ивици бдења Да ме опомене, ил да ме мења — Тако у крошњи стабла које листа Иза високог зида губилишта Певају птице. Намера је иста. (18.

и ја; Подземни стожер Голготе, што зрачи Усијан као црно сунце, квазар Невидљив оку на близину свиклом, У корењу је стабла што је никло у завет што означава и значи: Излазим свако јутро као Лазар. (3.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Здесна топовима... Први, пали! — Испред топа се диже облак прашине, а витка кукурузна стабла зањихаше се као при највећој олуји. — Други, пали!... — Шеста... Шеста, плотун здесна!... — Друга...

Пуста тишина и неки свечани мир овладао је природом. Штрче огуљена стабла и преломљена дрвета, сведоци окршаја, а ови шипрази још крију гранама својим мртва тела ратника.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло... Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе... Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини. Љубица се прену. Шта. је ово...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оне су једине блеђе и светлије шаре у мраку. Иза њих, као огроман гроб, диже се земља, и нигде стабла, нигде ни жбуна. Сва се савила на исток, преломљена од бура. Нигде један миран пут – сви се превијају, крхају, беже.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

МУШИЦЕ На пропланку, у једној планини, пасао је стари пастир стадо оваца. Сунце је залазило и кроз шумска стабла протурило руковет косих зрака у ком је, као у каквом вијору, опијен сјајем заходнога сунца, играо рој мушица.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве. Трамваји спавају у неутешној самоћи Велики, као слонови, и добри, као краве.

Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе. Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче.

са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од ког се поглед

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Друге, које личе на хипокампе, обавију се око стабла алга и са овима се љуљају на површини мора, осигуране тако од очију и напада риба грабљивица.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А бјеху ли бар сигурни на томе мјесту? Тратина бијаше пространа колико два гумна; око ње порасла висока планинска стабла, а међу деблима било је грмова и црногорице подоста.

Око двора бијаше пространа авлија засута ситнијем пијеском, и засађена гранатим липама; та стабла при дну бијаху обзидана. Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију.

Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином. Турци, и они бјеху запали за камење и стабла па се брањаху јуначки.

Док они стојаху око стабла, с одигнутим главама, један лијепи хрт доигра међу њих и заштекћа. Дјеца се тргоше и поплашише, али умах умирише кад

Кад тамо, ништа! И тако све на измјену на свакије десет крока. Богами, чињаше ми се, иза сваког стабла, иза свакога грмића да је засједа.

У сваку пећину завирио је; сједао је под стољетна стабла, гледао чудне непознате му тице, шетао по Међувршију, тој трављивој дубодолини између Ловћена и Штировника.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

а младић сустопице за њим, док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња. Младић видећи то препадне се и упита свога друга: „Шта је ово?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

процветавате, расплођавате, у саму вечност корење своје углубљавате и распростирете, и превише самих небесних висина стабла, гране и благородне верхове своје дижете и узвишавате! Сласти! Телесна угодија и воспријатија богатства!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране док се не уставише на грању једног стабла усред врта. — Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи.

Погледа свуда око себе, и учини му се да су брдељци и стабла и кукови, и све ствари што му бјеху пред очима њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше е је настао

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ви нисте на јави. СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ О та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.

Скренух у мрачну шуму с видика што се плави. Викао сам: лупао је глас о стабла и падао по трави. У пристаништу сам лутао по кафанама пуним морнара. Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара.

Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи... Ако од стабла не садељу бачву Ил кревет каквом младенцу не стешу — Нек буде бар за сандук моме лешу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

са стаблом шупљим и широким као када, с гранама у нереду забоденим у ниско небо, гранама посвађаним и отуђеним и од стабла и од земље и ниске, издужене општинске суднице.

Кад умрем, наследиће цело моје имање. 3наш ли ти колико вреди моја имовина?“ Ђорђе гребе мртву кору са стабла јабуке. — Шта бих ја сада радио да сам пристао? — рече забринут Тола. Ђорђе се одмаче. ...

по којима и дању и ноћу луњају пресита говеда, вуку жвале, бљују жуте кукурузове зубе, газе и ломе свенула кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом, стежу га предњим ногама; свиње крше жуте тикве и мљацкају

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко зна колико су путовали? Колико пустиња прешли док Нису стигли до мора и испод моћног стабла угледали мале свираче? Били су сигурни да им више не могу побећи, кад неко викну: — Бежите, војска! Куда да беже?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

горе око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара.

Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име Не вјеруј!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Иако их не видимо, осећамо их при најлакшем поветарцу. При олуји не могу ни велика стабла да се одупру налету тих делића. Зато је ваздух стварна супстанција, иако је као такву не видимо.

Заиста је тако! Ходамо ли кроз какву шуму, онда виђамо њена стабла постепено у разним међусобним положајима. Ено онде видимо сада два стабла, једно поред другог; једно стоји лево, а

Ходамо ли кроз какву шуму, онда виђамо њена стабла постепено у разним међусобним положајима. Ено онде видимо сада два стабла, једно поред другог; једно стоји лево, а друго десно.

Но кад се приближавамо оној правој која, повучена по тлу, спаја та два стабла, њихово међусобно отстојање постаје све мање, она се привидно приближавају једно другом да се, у тренутку када ону

Он погледа весело око себе. Шума крај које сеђасмо не беше још олистала, али су њена стабла била препуна једрих пупова, испод њих, у џбуњу, видели су се већ први цветићи, а ваздух је мирисао пролетњим дахом.

сам веће екскурзије у унутрашњост континента, у бразилијанске прашуме, у аргентинске равнице, где не видиш ни једног стабла, и дубоко у брдски бедем Кордиљера.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сву да пиштољина, трагови стопа пуни воде, зидови мокри и стабла великог дрвећа покисла до сржи, пасу се разлили црвени крстови и обојили бело мокро платно на барјацима, прокишњавају

који, он узме пушку и оде опрезно код самог оног означеног дрвета, па му сву сачму сручи из непосредне близине посред стабла, и то исто учини са још неколико дрвета у сасвим разним правцима.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У настојању да се успне на недостижни врх стабла живота, Прометеј уз пут труни јабуке. А добричине сједе на ледини и те јабуке дочекују.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног луталице.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли. Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце своје Пред Србином

Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика — Електрика наших срцâ — И без жице и без кáбла.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

пустиња је) Оне стварају свет пре његове очигледности пре првога дана Цветају птице на гранама људи од глине отварају стабла и узимају отуд срце слично ружи Оне су најмање измишљене Не мењају недељу за понедељак ИВ Два света је измишљају:

Краков, Станислав - КРИЛА

По дрвећу су цвилеле поломљене гране, камење је вриштало, а набрекла стабла прскала помамљено. Шуме су поружњале и постариле. Из њих су излетале дуге перјанице дима.

Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима. На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма.

Петровић, Растко - АФРИКА