Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја погледам кроз манастирску ограду. На дебело стабло гранатога ораха наслонила се једна женска. По кроју њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Оборио си ме, признајем!... Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! Стабло је било право као стрела и врло високо. Све до саме круне нема ниједне гранчице.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тај је народ био строг и осудио је жену да остане везана гола за стабло у шуми да је ноћу разнесу зверови. Она је молила само да јој оставе њене ђердане од лажних драгуља који су сијали као
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« а оно тек полете најпре шешири а одмах и они с гране к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности, па залармају и грабе се који ће пре.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Над сунцем, на плавом небу, један дуги оловни облак, као огромно хоризонтално положено стабло, заклањао је једним својим крајем половину златног залазећег котура и тај облак, мутан и чудно хладан, мешао се нагло
Африка
Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама као мајмуни.
и ја у носиљкама. Носиљка је најгрубља мрежа обешена о витко стабло чије крајеве црнци придржавају главама. Један напред и један позади, прави, померајући се целим телом али не и главама
Пирогом!“ Пирога на Нигеру била је дужа, али грубље урезана у стабло од оне на Комои, па зато стабилнија. Прво време, док није пала ноћ, ја сам могао лакше цртати но пре.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Наслоњеног уз неко стабло на врху брда, лежећег полеђушке у високој трави, уморног од љубави под густим грањем, беше га запамтила чистог лика,
Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси, брате, часа не почаси, Ал' ти, чудни
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ту је била земља увек суха. Хтедох да прођем, кад — она, Ленка! Заобишла и стала ту. Чека ме. Наслонила се леђима о стабло и рукама се придржава за гране. Побледела, само јој усне румене и набрекле. — Што се љутиш на мене?
Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором. И како ми тешко паде кад се загледах у све што беше преда мном.
Изабра најтамније место, у ћошку до јабуке. Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене. Одупре се о стабло ногама, издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од живота, у Свето стабло уздиже голгота. У сваком џану дах је грешног Петка.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека. После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН (загледа): Па то си ти израдио катастар наше фамилије? ПРОКА: Није катастар, него стабло; је л' видиш ово стабло? АГАТОН: Видим, па шта? ПРОКА: Е, то стабло, то је покојник. АГАТОН: Ама, покојник Мата?
АГАТОН (загледа): Па то си ти израдио катастар наше фамилије? ПРОКА: Није катастар, него стабло; је л' видиш ово стабло? АГАТОН: Видим, па шта? ПРОКА: Е, то стабло, то је покојник. АГАТОН: Ама, покојник Мата? ПРОКА: Јесте!
ПРОКА: Није катастар, него стабло; је л' видиш ово стабло? АГАТОН: Видим, па шта? ПРОКА: Е, то стабло, то је покојник. АГАТОН: Ама, покојник Мата? ПРОКА: Јесте!
СИМКА: Па за чији се ти рачун, бога ти, толико исплака? ГИНА: За Прокин рачун. ТРИФУН: Па добро, Проко, а стабло, а гране?
ТРИФУН: Па добро, Проко, а стабло, а гране? ПРОКА: Оно је, знаш, цртао неки Рус, цртач у Катастру; цртао је своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту
је, знаш, цртао неки Рус, цртач у Катастру; цртао је своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
много је погрешила!... Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло... Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изишао сам на бедеме; наслоних се, полеђушке, у трави, о једно мокро стабло, и слушах грдне дизалице испод себе како грме.
Видео сам бретонске стене, облаке који доносе магле са јужног, леденог мора, и покоје стабло, чију ћу непознату боју однети у дужицама својих очију да је распем по нашим пропланцима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЉУБАВИ 38 У МАГЛИ 39 КАЛЕМЕГДАН 40 СИЕНА 41 НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ 42 КЊИГЕ 43 КУЋА 44 ДВОЈНИК 45 УРЛИК 46 БОЛЕСТ 47 СТАБЛО 48 О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА 49 КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА ПЕСМА 51 ВРАТА 52 КУЛА НА ПЕСКУ 53 ПРАЗНИНА 54 НА
И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз ред клупа До места где се мрак хвата. Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са светом и птицом ван ока.
Застанем за трен међу свима Згранут и слаб и беспомоћан Као нападнут бакцилима. СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да
СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном. Нешто отегнуто остаде у мени.
Не заборави шта сам ти рекао. Аћим полако изјаха на пут. Ђорђе гледа за њим. Црни се на снегу. Скресано стабло шљиве. ...Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче. добро!
је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково стабло. Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи! Баш ме брига за војску!
Василије је пуцао у њега кад ОН није хтео да се брани, кад је био миран као стабло — рече Чађевић сасвим промукло. — Али га је село и мртвог осудило да дна дана виси на бресту. Оном код суднице.
Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше лозе. Ја сам и корен и стабло. Увек је тако мислио. Није му то рекао. Ни оне ноћи пред полазак. Ни касније. Ни мене више не памтиш.
Ушли су у забран, притерао је уз цер, ухватио се за стабло и гледао како одлази. Коњи нису касали. Летели су. Он нема за шта да се каје.
Ломила је прсте. Учиниће то због Ђорђа. За његов спас. Мора. Дижући се, придржавала се за стабло кукуруза. Једнога дана и Аћим може да каже: „Истерај, синко, ову нероткињу и узми себи другу жену.“ А ја?
Био је убеђен да су у сењаку заказали, разјарено је јурио горе-доле поред плота, по јабучару, чинило му се да уз свако стабло стоји припијен Тола, кидисао би, опипавао, па би нешто шушнуло у сењаку и нека сенка минула за стог.
Нема на овој курви земљи мајстора то унутарње да намести. Тебе што ти ноћас Симка постаје мати, донео је ветар на стабло Катићâ. Пало си међу рачве и у влази клијало.
Пало си међу рачве и у влази клијало. Изникао си, порашћеш и као бршљан обгрлићеш стабло и сисати катићевску крв. Стабло се суши, а ти бујаш и зелениш се.
Пало си међу рачве и у влази клијало. Изникао си, порашћеш и као бршљан обгрлићеш стабло и сисати катићевску крв. Стабло се суши, а ти бујаш и зелениш се.
Устаде, сукња се смуљи низ глатке бутине; напипа стабло јабуке и у рачве притисну чело. Хоће ли нешто остати од овога?... ...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Много пута, у неком опасном чекању, наслањао се на стабло, образ уз кору. Гледао је како кроз вијуге, као кроз недоходе, пролазе ситни животи и слушао стабло како ћути и како
Гледао је како кроз вијуге, као кроз недоходе, пролазе ситни животи и слушао стабло како ћути и како му сок, као и ГосподарЈованова крв, одудара од тишине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
када ону праву прекорачимо, међусобно покрију и да, одмах иза тога, промене свој међусобни положај, тако да лево стабло дође на десно.
Када сте га некада овде код мене упознали изгледао је - зар се не сећате? - као сасушено, оголело, стабло које није више носило рода. Но одједанпут олиста и поче да носи најлепше плодове“.
промене које се дешавају у живој природи у одређеном, рекао бих смишљеном, правцу да се из њих развија и цвета снажно стабло органског живота на Земљи? Жан де Ламарк, мој велики предходник бавио се тим питањем пола века.
Нешто томе слично морало се дешавати и у дугој историји Земље да на њој израсте разгранато стабло живота. Али ко је био при томе онај свесни одабирач и одгајивач?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је као једно поновно рођење. Да. Сад ме све више занима пејзаж, а све мање људи у њему; све више стабло, или памучаст облак, или боја неба, или плави обрис брда у даљини, а све мање човјек.
У том дворишту изграђивало се џиновско стабло, круна читаве инсценације, са свим могућим нијансама зеленила у раскошној крошњи и с пребогатом игром свјетлости и
И тад је никла мисао, из свих нас одједанпут: не би ли се наше стабло могло сачувати, негдје на сигурну, заштићену мјесту, за вјечита времена? Како ли би то лијепо и племенито било!
А за то је већ касно. Xоћy да напоменем још и то да је џин-стабло надживјело мој одлазак из мјеста. Истина, било је већ добрано начето; расквашено од киша, разлијепљено, оронуло у
Не, нећу то. Нећу чувствовања, већ само пуког осјећања, као стабло. Као стабло што својим осјетљивим ликом, жилицама свог трептавог лишћа, смоластом мекоћом својих пупова осјећа сваку
Не, нећу то. Нећу чувствовања, већ само пуког осјећања, као стабло. Као стабло што својим осјетљивим ликом, жилицама свог трептавог лишћа, смоластом мекоћом својих пупова осјећа сваку нову угоду,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Уза баку спасла се још и њезина коза, коју би она хранила спуштајући је обноћ низ бедеме на базгово стабло, које се и сада показује, да се набрсти.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И онда, на свој стари, пословички начин, заврши примедбом: ”стабло кукуруза расте само дотле док не избију клипови, а после тога сав сок прелази на њих.
А што се лично њега тиче, рекао је да је он старо стабло кукуруза, али без клипова; да је његов живот такође једна крајност, иако супротна оној коју представла Фредов живот.
Научник води рачуна о томе. Његово увежбано око открива ту чудновату причу. Свако цветно стабло тих мајских дана је у његовим очима невеста у најлепшој венчаници, која жељно очекује свог младожењу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На што жице спроводнице! Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром). Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну Па одлете у даљину.
И ти, Тесла, у коме се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље Да пољубиш стабло своје. Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли.
И ти, Тесла, у коме се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље Да пољубиш стабло своје. Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли.
Петровић, Растко - АФРИКА
Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама као мајмуни.
и ја у носиљкама. Носиљка је најгрубља мрежа обешена о витко стабло чије крајеве црнци придржавају главама. Један напред и један позади, прави, померајући се целим телом али не и главама
Пирогом!“ Пирога на Нигеру била је дужа, али грубље урезана у стабло од оне на Комои, па зато стабилнија. Прво време, док није пала ноћ, ја сам могао лакше цртати но пре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ноћ се спуштала лагано. Чини ми се, много спорије него других дана. Још увек видим једно танко стабло на сто метара даљине и мислим, када њега изгубим из вида, онда се можемо дићи.
Пред нама је силуета неког великог дрвета, чије је стабло граната пресекла преко пола... На овом пустом месту, обавијен маглом, имао сам утисак као да сам изгубљен.
— Како ћу дејствовати из шуме? — питао је капетан Лазар. — Шуму ћете сад одмах засећи, али не и посећи. Свако стабло престругаћете до последњег сантиметра док се оно још може држати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У крвне руке, живот обездуши... И тако, што је обећао јавно, То све, к’о јунак, осведочи славно. 1843.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век. И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
нпр. СЕЗ, 14, 213; 16, 137 ид; 19, 208 идд›), и том би приликом у стабло био урезиван нов крст (СЕЗ, 17, 183...). Под храстом би биле одржаване и скупштине (чувени таковски грм, под којим је,
1963, 98); тако и у Украјини (Ігри та пісні, 1963, 35; 308; 319), где народне песме чувају веровање да је б. стабло — тело, а лишће — коса девојке која се утопила (ибід., 303, 390). Брест. И у касније објављеним веровањима б.
клинова које је ђаво забадао у стабло и по њима се пео (СЕЗ, 70, 1958, 560). Дуван. »Срби приповиједају« — каже Вук (Живот и обичаји, 1867, 233) — »да је
(у новије време узима се читаво стабло са тридесет и више гранчица и на сваку се ставља по једна ј.), па се, тако окићен, врати у кућу и стави у чело софре
Водом са о. девојке перу косу — да би боље расла (ГЕМ, 38, 1975, 182, Буџак). Орах. Он је »једино родно стабло« коме се у Сретечкој жупи »приписује негативан утицај«: ко под њим заспи, мора да се онесвести; опасно је ако његова
њим заспи, мора да се онесвести; опасно је ако његова сенка пада на кућу, и зато га нису садили у близини; кад његово стабло достигне дебљину врата онога који га је посадио, тај мора умрети (ГЕИ, 9—10, 115 ид). Бављење под о.
У Сретечкој жупи верују да се »неће држати деца у кући« ако се употреби за ватру старо т. стабло (ГЕИ, 9—10, 115). У Левчу, Темнићу, Белици и Ресави верују да ће се т.
Ћипико, Иво - Пауци
По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови. Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... ...
Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене... Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.
Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране. Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.
— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија ... Крто бијаше врхом пун и стабло очешано. Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.
— рече напокон Јуре. — Неће ништа остати... Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. — Ниси била данас у цркви?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доцније се помаља из једног паперјастог облачка и видим га јасно како стоји ослоњен на једно осушено стабло, без коре, потпуно бело.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
Небо му није росе дало, Ни животворни сунце зрак, Лисје му свело, стабло пало, И покрио га смрти мрак. И ја га гледах испред себе, И проклех горки живот свој, Јер ја се тада сетих
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
СРЕЋА У НЕСРЕЋИ 129 XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ.
Лађа се скоро не миче с места. Нас двоје стојимо, наслоњени на дебело стабло предње катарке, и посматрамо јужну страну звезданога неба.
Однео је и онај дрворед округлих акација, засађен на два корака пред том тарабом; само још једно једино стабло његово виси, претурено, али придржавано за обалу својим жилама, и купа своју крошњу у таласима који ће га скоро
Можда ће Вас, драга пријатељице, интересовати то наше стабло, па ћу и Вама да рекнем неколико речи о њему. Прадед мог прадеде, Миланко, по којем је наша породица добила своје
Са његова два сина, Јевремом и Марком, рачва се наше породично стабло у две гране. Млађи од њих, Марко, даде свог сина на високе школе и постаде тиме родоначелник господске лозе породице
Ја сам, дакле, требао да постанем пољопривредник и стабло породице. То се очекивало од мене поготову онда кад мој отац умре, а ја тек наврших своју седму годину.
Па ипак је овај храст, на чије сам се дебело стабло наслонио, гледао пре седамдесет година градњу ове железнице. Увек ми је било највеће уживање када сам могао да се
XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА Беч Ваш позив, драга пријатељице, на један кратак састанак у Берлину, завртео ми је толико главу да сам из те
У каквом старом господском замку, видели сте сигурно родословно стабло некадањих власника са великим бројем предака; та то је понос сваког старог племићког дома.
животом и држали се обичаја својих дедова, они су се расплођавали као сељаци, али када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши. Погледајте само ове њихове варијације; зар вам не изгледа као да су почели да терају прекомерну моду.
Тако је изникло на Земљи, расло и разграњавало се велико стабло живота, носећи узастопно различите плодове. Ово што смо овде видели, то су, у ствари, коске и љуштуре тих разних
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИТА (спази до чешме младу јабуку са правим, младим гранама. Прилази и најлепшу грану, којом се продужава стабло, ломи и чисти јој лишће за штап.) СЛУШКИЊА (уплашено): Па зашто, бре, то изломи?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Или исцветају на неком огранку који се много удаљио од стабла, или се стабло обали на земљу, затрули, али из једнога чвора се извија дивна грана, и тренери, док се од самоће и треперења не умори
Села је под орах и горко плакала. Седи на шамлици, по старачки, обгрлила стабло колико може, и шапће: „Хранитељу мој, пријатељу мој!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О Саво реко, понеси ме као чун далекоме мору, Или као оборено вито стабло борово; О моје среће дивне, што ми је младост чедна; Или се претвори у делију да одјуримо у лов!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Поче да га захвата нелагодност. Ко уздише? — Ко си? — упита дечак. Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте?
Зачуди Варалицу тишина у којој се ни лепет птичјих крила, ни шум ветра није чуо. Бљештало је златно лишће на сунцу, стабло се сребром искрило, али вештицама није било ни трага, нити се чуо шум извора. »Можда је Смрт преварила жену!
Пружио би се неки подземни корен, нека лоза, прелетело семе... — Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета. Спалите корење и семе!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши. Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô.
Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем. О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом горе; видај, ослободи Скрхане
И. напиру се косци ко ће прије! Не ћуте они умора ни грча, Само што жеђи одољети није. Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У прошлости живот је био веома мучан. Људи су били притиснути тешким незнањем, које се као какво огромно стабло гранало у безбројне предрасуде.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ку-ку! — зачу се одговор, али однекле одозго, као с неба, и истог тренутка низ глатко стабло витке букве на ивици заравањка спузну исти један такав дјечак. — Охо, мајсторски се спушташ!
— Ех, још само да имам тако дугачке ноге и руке као ти, па да могу обухватити свако стабло. Дјечаци се спустише на малу зараван и сједоше под прастару дебелу букву која је расла у средини и својом широком
Дружина се тек била искупила у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе старој букви и стаде уза само стабло, свечан и озбиљан. Галама одмах престаде. — Нешто се спрема — прошапута Стриц. — Дјечаци! — поче Јованче.
Гдје си, бабо с торбетином ?! Мајстор Лазар Мачак начинио је у логору и љуљашку, позабијао у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према
Сви потрчаше оној букви и сјатише се око дјевојчице, која је стајала уза само стабло и скромно и стидљиво притискивала лице уз глатку кору дрвета. — Шта радиш ту? — строго поче Јованче.
Један по један дјечак падали су у шаке нападача. Видећи да нема излаза, дугоноги Стриц обухвати рукама и ногама прво стабло и поче хитро да пуже увис.
Толики авиони лом и грмљавина, а кад погледаш: три-четири јаме, неколико поломљених грана и једно изваљено стабло. Са једном једином сјекирицом и малом тестером, ја ћу за три дана начинити десет кориснијих и бољих ствари.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПОХВАЛА ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим
Јерно у божијим речма нејма ниједне недоскутице што не би могло бити и то стати се што Бог хоће. Девојка Ја сам стабло од Давидова корена, зато се и бојим, да не како узрок срамотни изненада и њега и мене не снађе за укор љути.