Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре у дућан да пазари, и обично, немајући новаца, донесе по две-три оке граха, или оку вуне, или неколико повесма тежине,
Ћир Трпко вели да је све стекао »сос муку, сос зној и сос рачун«. Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос рачун« разуме сваки могући
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ама цврст да је, бата да је... — Ти ич бригу да си не береш за тој! Знам си једнога, Ставре јаре се вика... Антика кочијаш!... у свашто се разбира.
Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул... Одоше и нађоше Ставре Јаре. Пристаде и он одмах.
Одоше и нађоше Ставре Јаре. Пристаде и он одмах. Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре јаре: — Море, ако искате, може да украдемо све тетке, стринке, куме и кумице.
Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави. Тако уговорише, а затим се разиђоше. Већ је вече.
И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре јаре. — Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...
— Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.
Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше. Из мрака приђоше још две прилике и разговараху нешто тихо