Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Шта знам... можда је неко снимање, ратни филмови, не читам новине... (Прилази Ставри) Помиње неке војнике, каже ту, пред кафаном! За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр?
ЦМИЉА: Сипам, сипам! Издире се, ко да сам ја на нафту! ВИЛОТИЈЕВИЋ (прилази Ставри): Другар, да ти кажем! Нашо сам ја излаз из оног што се десило! Није то тако страшно, ко што изгледа!
Са Анђелком се бавио криминалима, па га и оцинкарио, да би му остале паре! ЦМИЉА (Ставри): Да се ти ниси нашо да ме утешиш... ИКОНИЈА: И да се, молим те, тако забуни, да једне вечери закаже обадвема!
ИКОНИЈА: И да се, молим те, тако забуни, да једне вечери закаже обадвема! (Улази Просјак) ЦМИЉА (Ставри): Ти си ми помого у моме најтежем моменту! МИЛЕ: Ко би то реко за Госпаву, иако мирна!