Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И дан бео и у небо бело. Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине зенице. И пођоше.
Ћипико, Иво - Пауци
круха, кад једнога нестајаше, а друтоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушких што, да одоле глади, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче, и, чврсто утегнути, путем ходаху.