Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На стази се сусрете са Маринком Маринковићем. Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија!
По кратком ћутању проговори: — Имам ја пуно поузданих људи. — Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. — Зар има бољих од Зекиних људи? Шта смета Ногићу! — Њега можеш! Познајем га! — рече Јаков.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању. И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...
Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца. Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху.
У дубоко вече, кад угасну стазе, Душа мртвог дана, суморна, још ходи, И шуми: кô тамне, искидане фразе Музике у ветру, у грању, по води.
Кад за пољем пуним црне детелине Почеше влашићи да бледе и слазе, Мртво лишће поче да пада на стазе, И као црн уздах да изби из тмине.
Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом
Место хероја, трговци фразе Громкије од свих звона; Жандари посели Фошове стазе, И рове свих батаљона. Сад марсељеза предводи стопе, И с Марне убојне трубе, Џелату док се до пања попе Где
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!
доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирала око себе онај влажни пролећни мирис. Он уређиваше стазе по врту. Време је било благо. Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
над кола, изгледаше му као бујно расцветана ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске. И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи где су му пре осам година биле очи?!
Африка
Ниједног станишта, ни стазе, а чежња је да се остане ту дуже, да се проведе више дана у излежавању под џиновски широким фромажеима.
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов.
Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице купастих сламних кровова.
Само метар-два од стазе, не видим ништа али ми долази познати глас Самбин, који ми изгледа сасвим нов и смешан. Ми нисмо прешли ни километар
Чим се напусте стазе којима пролазе белци, кори је једини новац који нешто значи. У Ђавали ми смо набавили за дали пут читаву ђакуљицу
Црвени мравињаци су све ређи и све мањи, али зато све чешће у даљини, по мекој земљи мочвари којом не пролазе стазе, види се покрет животиња. Читава крда која треба да су или крда бивола или крда слонова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Испод тога има неколико линија, које су као стазе у беспућу. На крају, гушчје перо је забележило неколико коврџа, као да неке дивље гуске одлазе, у маглу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
одсеци и планине Старе Црне Горе преко којих води један друм од Котора на Цетиње, а остало су постопице и кириџијске стазе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Између торби и стазе стајала је густа маса посматрача леђима окренута нама. Нисам успео да кажем ни речи, а Рашида је већ ишла према мени
Црњански, Милош - Сеобе 1
Читав један џелеп волова, на који су, иза једног ћошка, наишли, натерали су, риком и шалом, у бег. Загушише уске стазе доњег града, пењући се узбрдо, па се расуше и заосташе, крај вике квартирмајстора што беху изјахали да их дочекају и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Имају планине да вуку своје дебеле стражњице уз њихове стазе, реку да перу кола преко викенда, шуму да беру печурке, Замак да не изгубе осећање славне прошлости; сад су јој отели
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крваво узмицање Француза трајало је два дана. Гинуо је Француз као мрав; колико је путање и стазе и друма и ледина од повише Новога чак до под Цавтат, све је то било покривено љешинама, рањеницима, оружјем и стварима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свакако са ратним годинама: А земља се све више здивљала и отимала обнејачалој човјековој руци. Зарастале су стазе и ногоступи, у травуљину тонули и лијегали престарјели плотови, врбак се згушњавао и сплитао изнад утишана потока.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Самоук, без школских и књижевних традиција, духовно слободан и смео, он напушта старе стазе којима се дотле ишло у српској књижевности и започиње један нов покрет, који би се могао назвати књижевном револуцијом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 6. дек. СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде, Моме амо оде, Па ту беле платно — Остало им златно!
плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело!
(Шума сву)да све тавнија, (Све т)авнија, све страшнија; Нигде пута, нигде стазе: Све то већма заилазе. Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе дјетињства.
Пут ме нанесе крај појате и ја, и несвијесно, скренух са стазе и вирнух кроз одшкринута врата. Тамо се још познавало уваљано мјесто у слами, Дрмогаћина лога.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
комфорни споменик на Калемегдану, где сам ошацовао једно заиста пријатно место, одмах десно покрај главне шетачке стазе. Уместо тога, што сам радио?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута.
Вјечно се Мачку нада ... ШУМСКЕ БАЈКЕ ЈЕЖЕВА КУЋА СЛАВНИ ЛОВАЦ По шуми, широм, без стазе, пута, Јежурка Јежић, поваздан лута. Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан.
И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом.
Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо, док златан
У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено
Вујо, весели брат. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати.
Стој!“ БОСАНСКИ ТРКАЧИ Свакога дана, ведра ил мрка, кроз Босну моју води се трка. Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије?
Тамо прве испрео сам бајке о људима свога родног краја, затрепташе у чудесном сјају остављене стазе завичаја. Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре... Не сме више помолити главу, јер би је опазили.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Неке, прешавши неизбројне стазе и богазе, Код њега, као код лекара, на контролу долазе. Не волим оне који мисле како једино да ућаре, Ал зато
Кад лист се на плочнику заврти као чигра, Када промаја дуне низ стазе праве и бочне, (Ветар кад стане с пустим сенкама да се игра), То значи: све је спремно и јесен може да почне.
Ипак, смолничави глиб ораница и сокака Нормалног човека у прави очај баца. Нигде чисте стазе ни сувог ногоступа, Пљусак не помишља да стане, бар за сада!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Како сам тада задовољан био! НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве стазе чува.
Свет покоја вечног чека дане. И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом душом наивно и боно. А часови струје монотоно.
Алилуја! Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро. Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Из уста њених излази правда, а закон и милост на језику носи. Путеви њени су путеви добри, и све стазе њене су у миру. Дрво живота је свима који се држе ње и ослањају на њу, као на Господа тврда'.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у коме мора да тече његова крв, хтео да јурне, поломи гвоздену капију, поразбија црвене и плаве кугле поред поплочане стазе која води до високих степеница велике куће, да упадне унутра, узме њега у наручје и каже „сине, ја сам ти деда“, чуо
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта ли то носи у њој? Мали чистач се једва довуче до краја стазе, обриса зној са чела и, погледавши ка старици, крикну од ужаса. — Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава?
Саплетеш ли се или осврнеш, вода ће се склопити изнад твоје главе. Зато трчи. За живот трчиш! Тек на крају стазе су Златна врата, а пред њима Мајка ветрова.
Чинило му се да ће му се водени зидови истога трена спојити изнад главе, али не посрну, не окрете се, и стиже до краја стазе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута. И бјежах с тобом, у облаку праха, Од страшне чете дивљих бедуина...
А сваки славуј цвркуташе: Љуби! ------------------ „Љубави! срећо, којом живот сладих! Шумарци! стазе обрасле у цвећу! Ви пратиоци мојих дана младих, Никад вас више ја имати нећу! „Не!
Сад нема љубичица! Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива.
мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе. О Роде!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На тој узвишици заузео сам своје место и одатле гледам доле према вароши. Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се светлуца на месечини.
Биће то - тако расуђујем - неки поточић који је на том месту своје корито положио у увалу стазе. Напрегнувши очи видим да се та светлуцава трака креће уз брдо и да пре личи На огромну беличасту змијурину која пуже
црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на свој штап, чији је гвоздени врх одјекивао по шљунку стазе. Он пође право нама, пружи ми руку, стисну пријатељски моју десницу и поздрави ме пријатељским речима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Низа стрме стазе под њиховим меким корацима ронили су се облуци, а трбушасте мјешине сједиле су им разметнички за шијом, у блаженом
Напустио је стазе насуте шљаком и избио на раван широк пут који се пружао пред њим прав као лењир. Гле: води увијек напријед — а не
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. — Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. — Само да ти кажем, здравља ми!...
Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе. Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја мислим дуго на подземне стазе, Које све иду против једног грба, И на подлости што упорно тазе Јединство светло и долазак Срба.
Ја мислим дуго на подземне стазе Које подиже једна рука вешта, Велика авет, монархија стара; Које подиже Беч и блудна Пешта.
Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари. Двориштем су кратке и дубоке стазе, Непомичне сенке, и душа пустиње: Као да чувари невидљиви пазе Да их не посети пролеће и иње.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса. Под теменом изврнута небеса, вртоглавица над густоплавом визијом, заклапање очију кад почне стрмоглављење у
исти онај, већ помињани, варљиви час, час из „Часа обнове“, кад после стрмоглављења „на капцима откријемо последње стазе чудеса“. И – у изокренутој слици неба и земље, а „под рубом видика“ – „као да трепавицама одахњујемо завесу“ плавила.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Велики четвороугаоник ситногорице беше прорешетан, готово на силу, онижим честоколом. С лица, покрај шире стазе којом смо наишли, велике озидане и црепом покривене вратнице, затворене.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А „Данице“ нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове стазе, Нове путе обасјале? Па де, зашт’ је врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три
Петровић, Растко - АФРИКА
Ниједног станишта, ни стазе, а чежња је да се остане ту дуже, да се проведе више дана у излежавању под џиновски широким фромажеима.
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов.
Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице купастих сламних кровова.
Само метар-два од стазе, не видим ништа али ми долази познати глас Самбин, који ми изгледа сасвим нов и смешан. Ми нисмо прешли ни километар
Чим се напусте стазе којима пролазе белци, кори је једини новац који нешто значи. У Ђавали ми смо набавили за дали пут читаву ђакуљицу
Црвени мравињаци су све ређи и све мањи, али зато све чешће у даљини, по мекој земљи мочвари којом не пролазе стазе, види се покрет животиња. Читава крда која треба да су или крда бивола или крда слонова.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Боје се потере... РАДАК: Боје, Ал’ могу лако и залутати; Јер је незнатна, Вуче, разлика Од оне стазе што, кривудајућ, Са главним друмом села везује, И оне друге што, кô низ брдо, Путника вара црној провали.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса? Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како слазе, — Саме душе — ал’ познате.
Моји врти, моја поља, — Јер је тако сузна трава; Моје звезде, — јер се крију; Моје доба, јер свет спава. Моје стазе, — јер су пусте, — Кад су моје, идем њима; Моја гора, — јер се сада Нико о њу не отима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но ја сам ти намјерио (ко ту да не краде!) Крадом стазе испитати, — шта ти велиш, Раде? Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу.
Без натпетице коњ не лети. Успећеш, право тек трчи к цељи. Многи су к слави путови! к блаженом Животу стазе различне! Размисли Којим ћеш путем ширим, којом Стазицом поћи, па иди срећан! Много препона имаћеш даљном ти На путу.
Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља.
Бежиш од руке, ума бежиш Од хитленог; к себи мисли мамиш. Каткад им светлиш к’о вишег живота Светилник; јављаш стазе к бесмертију; Пружаш на славе вековечне Храмове сјајности твоје зрачак.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ИX Јадују стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим сребром а по велу жутом Уморног лишћа дршће пухор туге.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ Садржај МОМА 2 МИЛА 3 СТАЗЕ 5 ГДЕ ЈА... 6 ЈОШ...
Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева! Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје — Идем трњу да се врнем.
Неста Миле, неста ћева! Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје — Идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек’ по цвећу жене газе, А трње је за човека! 1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту
Не чује се тица, баш никаква гласа, До вечите хуке безбожних таласа... Не знам даље стазе, не знам даљег пута, У ’вакој се гори најлакше залута. [. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Боље је и то него да ме обеси као јединог кривца за глад усред зиме кад снегови завеју стазе и кад ће бити још теже набавити храну.
Пада ми на памет да бих тај издрбљени камен могао корисно употребити ако њиме наспем стазе према потоку и извору питке воде који је Доротеј открио стотину корачаји узводно, међу неколико горостасних букава.
Насули смо стазе према Белом потоку и извору. Осушили доста печурака, зечјег меса и рибе. На жалост, ништа то за њих није било довољно.
Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе. Сад је до чланака, у подне ће бити до колена, пред вече до појаса. Затрпаће улаз у пећину. Може он и сам.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас...
Пророк је, у гневу своме, вихором засуо стазе, Да моје уморне ноге по вечној пустињи газе. ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и
ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном мору без конца и трага, Где ни палме нема ни травне оазе?
Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У ноћи и уранку, Довека бићу с њиме. Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга.
“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха. Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње је пажљиво крио, Да не примети
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
XXXВ ПОРОДИЦА СУНЦА Киб Пада киша, но то, ништа не значи; чим киша престане, осушиће се пошљунчане стазе, па ћу по њима моћи шетати и при том двоструко уживати у свежини ваздуха, прочишћеног и озонираног кишом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Учини се мајстор Кости, једне ноћи, да однекуд из њега, као да је он раскршће, воде три стазе, расту, дужају, а по тим стазама његова деца, мала као што су, сви основци.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ах, лакше ми је наћи путе небеске но стазе живота. Осећам се усамљен, поведи ме, поведи ме!“ И на то је биограф надовезао свој опширан коментар, објашњавајући
Мени у том тренутку паде на памет да ме је овај нарочито завео на усамљене стазе, да хоће да изазове моју исповест и да ми скреше у груди пет револверских метака, те узех врло одлучно да се браним.
Излазећи још из ректорове канцеларије, где сам диплому примио, и силазећи низ степенице, мислио сам: сад су све стазе живота преда мном отворене, мој је цео свет, у руци ми је онај кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Били смо обавијени непрозирном тамом, као у мрачној комори. Требало је силазити низа стрме стазе, тек просечене. Људи и коњи се узнемирили од треска громова.
“ Пришли смо уз брег и сада тек видимо зашто тако често застајемо. Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек. Пред нама одмиче један пук пешадије.
Под нама лежи бела равница, као разголићена, и на њој се још јасније виде путеви и утапкане стазе. А тамо далеко је земља наша. Језичак магле подиђе из јаруге и заклони нам видик.
Наилазимо на све дебљи снег, али они пред нама су већ угазили стазе. Понеки се оклизне и коњ налети на њега. Један пешак, измучена лица, наслонио се на дрво и гледа мрачно преда се.
Нико не сме коња да појаше, јер се непрестано клизају и падају. Зато војници иду заобилазним путем, кроз шуму, пртећи стазе. Мало ниже застадосмо. Чекали смо дуго. Затим се лагано померали. Сигурно је нека велика препрека пред нама...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса. А када, за читав век, погледамо доцније: Увек још ту: сем као да трепавицама одахњујемо завесу, Учини нам се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мали сунцокрет је бдио, узалуд покушавајући да пробуди браћу. Звездане стазе неба нису их занимале. Нису могли ни да замисле јабуку месеца окачену о највиши јаблан. — Којешта причаш!
слатком звоњавом њихова гласа Цар заборави шта је то што је хтео да упита, па мало замишљен продужи обилажење Царства. Стазе су му се под ногама угибале, а главе поданика биле савијене до земље.
Ако му орао искљује очи? Ако не умакне белој змији? Схвати Варалица, наједном, да се на опасне стазе упутио. Шта сада? Себи је реч задао, а од себе нема узмицања. На крају, једном се живи, једном мре!
Једна за другом уходиле су је сестре, али је она успевала да се искраде, да побегне. — На опасне си се стазе, кћери, упутила! — Велика Звездана Мајка набра чело. Њена љубимица гледала ју је мило, блистајући.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке
дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке Прибило се село па убого ћути. Стазе празне. Само, прахом огрнути, Низ друм с кљусадима одмичу чергаши.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима. С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње
— Ехе, сад ћемо да видимо гдје бисмо поставили засједу. Свакако у близини ове стазе, јер њоме је са сеоског друма најкраћи пут у шуму. Туда морају наићи они ђаволи, ако већ хоће у Гај.
Она више није гледала ни поља, ни живице, ни стазе, била је с тугом загледана само у своје мало опустошено срце. — Стриче, зашто си отишао, а да се ни обазрео ниси.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна. Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена. ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, а камоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...