Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. На стази се сусрете са Маринком Маринковићем. Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.
Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише. На овој су стази толико пута разговарали...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити? СУСРЕТ Једне се ноћи беше срела, На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази.
Африка
Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу. По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња.
Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла,
Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла, међ вреже, лијане и шибље.
Личе врло на сне у Манкону. На стази ка Банфори сретамо дуге поворке жена са калбасима на главама. Зелени свежи букет лишћа напред и позади, једина је
Ето једне породице која тражи погодније место за живљење. Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика плаветнилом, руку и ногу препуних
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пекинезере, ах да! - Ово је згодитак број један, Рашида! - зграбих је око струка и завртех на стази између гробова. - Сада можемо без бриге на играњац. Мој стари ће сутра платити карте!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
се себарки накалеме велике оспе, па да се жива у кулу зазида и кула да се опаше дубоким јарком; а властелин на стази којом је без стида хитао на састанке да се пепелом поспе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та четири крхка ударца, важнија од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја,
Он најзад види своју корњачу како престиже све живо и мртво на стази према мору и бесконачности. И јуримо тако закрченим друмовима, очајнички тражећи изгубљени рај, места на којима ће
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. Таман су се деца умирила, а учитељ запита: — Шта је данас, који дан? — Среда, господине! — повикаше сви. — Мир!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора.
Ал' се брго из забуне трго, Па се живо другој стази врну, Па полете њоме унапреда, Али само липе вите згледа, Само липе, само нојцу црну.
На сеју им суза пада, Штоно тамо реци шеће, Што је сад још, па никада Више, јао, видет неће, Што им ево стазу стази, Са које се не долази.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И ма шта да ми се догађа, увек се осећам као на трибинама, као да посматрам саму себе како трчим по стази на десет хиљада метара са животним препрекама, па када иде добро, онда навијам као луда, али кад почнем да обарам све
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се
“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка, спремна му стоји
„Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди
“ ВУК Пожури лија, нечујна сена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук. „Грррр, куд журиш, кажи-дер ловцу; можда си, негде, пронашла овцу?
Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије? На првој стази дјевојка Уна, вјечито млада, знана из буна, кићена цура од Мартин—Брода, накит јој сија, зелена вода.
На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева, горе јој очи, јутарња роса, у пјени шумној зелена коса. Вије се, игра,
Вије се, игра, кроз горе хита, немирна, бистра и поносита. На крајњој стази препреке мрви дјевојка црна, горштачке крви, с камена краја, мрких даљина, вјечито тужна, студена Дрина.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.
по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази. Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама — И мртвачки сандук.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева; Док рој комараца изнад мог дома Лебди као нацрт атома.
На хладној шумској стази Подрхтава циклама. Обронком, сунце гази На високим штиклама. Свиће дан, без порупца. Куцају звонки минути.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЧЕКАЊЕ Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом. Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко.
и ја, од младости ране Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у истом кругу, све на истој стази.
Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази. А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази!
судбина ће зато да ме смрви, И осветничко време да ме згази, Јер сам ван њега, узавреле крви, И не корачам по утртој стази.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А калдрма ова, поцрнела, тврда, Прича о давном господству, о стази Којом је прошло, као иза брда Што сунце ово, полагано, слази.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село у коме није био послије похаре. Кад стиже ка једној стази која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје иза једне међе пуштеницу Јелицу, која
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На прстима, сва ошамућена, изађе девојчица из Татагине куће у блистав, бели, снежни дан. По жбуњу и по стази блештале су пахуљице јасније од звезда.
Татага је била последња. 3апрепашћени, нису се ни макли да је зауставе. Тек на мразној, снежној стази она застаде и плесну дланом о длан. Наједном, као на договорени знак, малено јато поче да се пење увис.
»Можда ме је звезда преварила?« — помисли мали чистач, решен да се врати у свој град, кад на пустој стази изниче старица толико повијена под теретом да јој се чак ни лице није видело. — Да ти помогнем, мајко?
»Шта је ово?« — помисли и окрете се према Плачку, али уместо другара виде на стази само његове празне панталоне. »Где ли је ишчезао?
Али, гле! Љуштурица тесна, претесна — ни главу у њу да завучеш. Пужић од муке заплака и виде како на стази поред њега скакуће врабац, и смеје се: — Не прави од себе будалу, Плачко! Ко је још видео птицу у пужевој кућици?
Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно?
Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка. Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази. Питања наша шум нејасни срета, И жудном духу одговора није; Гдје је почетак? Гдје ли чудна мета?
ја, од младости ране, Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у уском кругу, све на истој стази.
Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО? О зашто смо се, зашто смо се срели На мртвој стази опора венења, Под мутним небом маћијског јесења! О, зашто смо се погледали, је ли?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После тог братимљења упути се натраг, свом господару у сусрет. На стази која води поред шуме указа се Чарлс Дарвин. Познадох га по његовој великој седој бради седим и чупавим обрвама,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Пљујем! У једнакој мери појачава се и свест о изгубљеној „стази спасења“, што на махове пренапреже напетост све до „прскања дамара“.
Петровић, Растко - АФРИКА
Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу. По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња.
Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла,
Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим са ње право међ стабла, међ вреже, лијане и шибље.
Личе врло на сне у Манкону. На стази ка Банфори сретамо дуге поворке жена са калбасима на главама. Зелени свежи букет лишћа напред и позади, једина је
Ето једне породице која тражи погодније место за живљење. Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика плаветнилом, руку и ногу препуних
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У четинарској шуми угледали смо очуван заклон. Сигурно је ту боравио неки командант. По утабаној стази што се пружала до тога места, рекли бисмо да се сада ту склањају чобани. Опет велики храстов крст.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом! Жене проклињу — По којој стази тигар путује, С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом гвозденом, Исцеди из њег’ сваку капљицу Што
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Ходим, јер ходило туда. Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази усеченој у стеновити предео.
Мој коњ је ватрени вранац, копита му немирно добује по каменитој стази, ноздрве су му раширене, сапи сјајне од зноја, хтео би да јурне напред у галопу, али морамо се држати поретка, ја и
Зар може у галопу испасти кроз капију и начинити јуриш на разбојнике? Зар по овој уској стрмој стази? Та сирова војничина! Не мари он за нашу судбину. Не занима га да ли ћемо имати сутра шта да једемо.
Долазе до потока. Као да би хтели да га пређу, али не могу да нађу газ. Вода ври и пенуша. Стојим на стази, хладан цурак воде ми силази дуж кичме, размишљам шта бих могао учинити: да ли да однесем нарамак грања до наших двери
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.
Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену слазила пастирка млада; И пастир певаше песме у вече, тихо и тавно, Гонећи весела
Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази. Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама И мртвачки сандук.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
оног простора у којем су сва ова сунца окупљена, па се зато скуп ових тих сунаца зове, по тој млечној или Галактичној стази, наш Галактични систем.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И кад још на тој стази замислите све оне силне препоне, намештене и удешене искључиво зато да тркач скрха врат? Зар вам, на пример, извлачење
Зар вам, на пример, извлачење корена не представља већ прву страховиту препону на тој тркачкој стази? Нама бар, ђацима, то извлачење корена била је операција сасвим слична извлачењу кутњака из корена, и то здравога
Ја сам све те слике познавао док сам и сам био на тој стази, али одавде, увеличаване стаклетом, оне сасвим друкчије изгледају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и по дугој стази Падају сјенке, и сан трепти ти'о.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
је пустио и навео, а горе је с нуждом задржао; по прилици нас наказује прећњом и малим бојем, ама пут нам указује стази свога гњева на нас од мала започетка и штеди нас више, тако да би се у Малам освештивали и већега би гњева на се не