Употреба речи стазице у књижевним делима


Африка

Шума је овде једна компактна маса која се брани од свакога приступа, као грудима. Стазице, као тамни ходници, одводе кроз то зеленило у какву малену урођеничку плантажу.

Носачи се измењују с времена на време. Губимо се у високој трави саване, прелазимо висеће мостиће, наилазимо на стазице једва утабане од неких других црнаца или зверове.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже И чудо га снађе:

Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине. „Ој стазице, кад ћеш витка Да се дома мени винеш, Ој сунашце мога житка, Кад ћеш опет да ми синеш!

Али сада сакривена Проговори сека: „Ој стазице, ој милена Донес' га менека!“ „Чуда божја! И до сада Шета ја по гори, Али не чух још никада, Да славујак збори.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А горе, на узвишици, седам црних павиљона све више тону у глибу. Раскаљале се стазице од шљунка, свуда житко блато са разгаженим кречом, и безброј мутних пенушавих олучића, као по орању, кркоре између

Петровић, Растко - АФРИКА

Шума је овде једна компактна маса која се брани од свакога приступа, као грудима. Стазице, као тамни ходници, одводе кроз то зеленило у какву малену урођеничку плантажу.

Носачи се измењују с времена на време. Губимо се у високој трави саване, прелазимо висеће мостиће, наилазимо на стазице једва утабане од неких других црнаца или зверове.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе. Па куд ћеш онда?... Још да си сама!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Па ипак су астрономски инструменти, са те мале стазице Земљине, измерили отстојања тих далеких звезда. Ми их називамо, сада разумемо зашто, некретницама.

Она се котрља даље и бива све већа, остављајући свој траг у снегу. При прелазу преко оне стазице, она се оденула песком, мало даље ухватила је борову шишарицу, овде је закачила и понела са собом травчицу, а онде сув

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једно друго као да не познају, њега, кад их викне, не чују. Сагне се мајстор Коста да скупи и к себи тргне стазице, али како коју дирне, она, као трула, отпадне. Пробуди се човек, протрља чело, гутне мало воде, заспи, и опет сан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности