Употреба речи стаклене у књижевним делима


Африка

Много ледених аперитива. Остатак ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

црквених људи, образованих племића и богатих трговаца, стајала је ван народног живота и чинила утисак једне велике стаклене баште.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Клинац у потковици) 126 — У кући се само гради? (Пукотине) 127 — У наше баке стаклене очице? (Наочаре) 128 — У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

У то га изненади једна пошиљка његова ујака. Њутн је свом ујаку говорио како би волео да дође до једне тростране стаклене призме да њом прави оптичке експерименте.

Када је уклонио испод оне стаклене посуде ону плочицу, стави у доњи део посуде крај једног црева везаног са једним гасним резервоаром.

Из стаклене баште која се ту у близини налазила допреше до нас дечји гласићи и слатки дечји смех. „Чујете ли, драги докторе, то цв

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

”Али крајњи резултат је био вредан таквог труда и ја се поносим да сам направио све те стаклене цеви,” - рекао ми је Милер са тријумфалним сјајем у очима, а његово победоносно држање потврђивало је да је осећао оно

Петровић, Растко - АФРИКА

Много ледених аперитива. Остатак ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Заспала. — Добро што је заспала. Није то разговор за млад свет. Одмарај се, мученице. Гле какве су јој оне њене дивне стаклене руке... Морам је добро осигурати, и што пре. Старим нагло.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа. Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода.

У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за старост и смрт. Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима.

Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле. У врху једне од њих, високо у облацима, живи дечак блеђи но кромпирова клица.

Нити дечак види девојчицу, нити девојчица зна дечака. Али, дечак је чуо да у врху стаклене куле живи једна зачарана принцеза. Рекао му је то Јужни ветар. Северни је потврдио речи Јужног.

Једино је ветар у лишћу кукуруза био будан и сметао потоку да заспи. БРЕГ СВЕТЛОСТИ На врху Стаклене Куле дечак, и сам као од стакла начињен, болује, тањи се, нестаје као коцка шећера бачена у чашу воде, а нико да

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

манастир испод планине Цера чошни — чохани чултан — покровац џаба — бесплатно, поклоњено, на дар џамајлије ковче — стаклене копче џас — страх џеба — некакав оклоп, плоче на ђечерми џебана — муниција џевап — одговор (џевап дати кавзи —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности