Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!... Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...
Ферштандн?..“ После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм. Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кријем своју љубав као мржњу други — Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги Свој бол безутешни ја кријем међ свима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве. Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и
Сремчевић 14 гро: од-раки”. На среди таванице обешена лампа чкиљила је, једва пробацујући зраке кроз већ сасвим црно стакло.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и кењечу, и луле и камише, и бичаље и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима, и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка, и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине која је висила на завидној висини и око које су
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
укопа, па, док су војници брисали очи рукавима својих изгорелих копорана, они одоше на онај велики, без ограде и као стакло клизав мост, да надгледају прелаз коња.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је дочекивао неки стаклар, по имену Јозеф Пфалер, који је довозио, прво, венецијанско, а однедавна, неко тријестинско стакло. Стакло је било у то доба ретко и скупо. Пфалер је био Бечлија.
неки стаклар, по имену Јозеф Пфалер, који је довозио, прво, венецијанско, а однедавна, неко тријестинско стакло. Стакло је било у то доба ретко и скупо. Пфалер је био Бечлија.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Затим је сетерка промукло залајала, а Рашида шапнула: - Ту је. Куцни још једном. Ударио сам зглавком три пута у стакло, а онда је настала исцрпљујућа тишина. Чинило ми се да чујем како иза завеса неко дише.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред зору, био је сањао о жени и мислио је на њу и сад, посматрајући кроз замагљено стакло свога коња коме су слуге прале ноге и танке чланке.
Ломни као оно стакло великих отворених врата, што им је било на домаку стола, танко, трошно, готово да пукне и да се распрсне, под
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Истина, чим бисте отворили станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране.
прозор није никако могао да се отвори, па смо зурили у њу као да је у некаквом прашњавом акваријуму, све док се мутно стакло не покрену и не однесе Веру у ноћ. — Није ни овде тако лоше... — закључи неко.
— Истина, мало касним, али нема везе. Ту сам . . . Гледамо се као онда, на перону, и све је исто, чак и оно прашњаво стакло вагона, које никако не може да се спусти. Ништа се ниси променила! — слагах у пролазу. Ти јеси — рече она.
Правила је и даље редовно зимницу, мада више није било никога ко би хвалио њено слатко од ружа. Затакнути за стакло креденца, стајали су најновији каталози са изложби њеног успелог сина. Презиме се завршавало на ицх.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар је спреман! Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон.
Милићевић, Вук - Беспуће
пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир. Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено.
Снажни млазеви разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло. Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити жеља, Око сјаје као стакло Ма с' никуда не помакло. XИИИ Страшан часак већ је мину.
„Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!“ она збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила, Свака сока нацедила Из цветова
“ она збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила, Свака сока нацедила Из цветова лековити, И корења
Она стакло то узима, Још са стола кондер прима, Пуно вина у кондеру Драгу њену за вечеру. У њ већ сока сунут ћаше, Али рука
Њено око као стакло, С драгога се не помакло, — Ох све јој је, све је тамо, Па још можда часак само Њега гледа, само њега, У око јој
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму. А кад је трезан, ради као црв. Што год му се нареди, он само ради и ћути.
Сада је ово доста. Опићеш се, па нећеш знати. — Не, не! ... Оку, Миле, оку! ... Ох! Изнесох му пуну оканицу. Узе стакло, погледа га наспрам сунца, продрмуса ракију, брк му се насмеши, па наже и испи до пола. — Ах! — И стресе се.
На ивици гроба стајаше испијено стакло ракије, а до њега мотика и Станојин исцепан минтан. Нагох се гробу, али се брзо устрашено тргох натраг.
И Цигани засвирају. Запишти зурла, па мислим да се чује чак у Турско. Бубањ бије, стакло игра у ћерчивима, кандило прска и с греда, озго, пада црвоточина. Напољу мрак с влагом.
Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима. Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. — Пиј! — понуди га.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Лепосава одлази.) МАГА: Што сам дошла? Бога ти, секо, како се кува, ето, воће у пари? СОФИЈА: Метне се у стакло што оћеш, па онда се наспе подоста шећера и затвори добро крпом, а преко ње бешиком.
Или је што ујагмио, или друго што на срцу има? Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи.
Што год радиш, ради паметно и сматрај на посљедак, то је стара пословица. Кад слуга стакло разбије, господар му каже да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је његов газда будала, и
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН (неповољно): Милостива госпођа... СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести.
Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам. СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.) Само ти мени млого говори. (Приступи к њој и гледи како ради.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зимски рефрен: Свилеува. Сан разноси бела плева. Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува.
Собна светлост с окна тоне у смех свеца са иконе. Кроз босиљак врх колевке зрца стакло петролејке. Прокапњује златно уље на троношце и црепуље. Кућно сунце и снег-чедо засијају упоредо.
Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине. О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја царство!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима... Припи се уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном И сневао најсрећније снове...
Приђе му још ближе... Шта је ово... је ли жив ?... Како ово гледа?... Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!...
стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!... И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...
Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други,.. и очи се сасвим променише, право стакло !... Свршено је!... Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.
Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија... Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред... Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим... А-а-а!.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зелено небо Барање, као разбијено стакло, влажно од киша. У зору сиво, као кожа покислих срна и кошута. Небо, што заплави утопљено у рукавац неке реке,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити. Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу. Ништа!... Сутрадан полази војска у бој.
Спреми се и чича Пера зе жетву. Полазећи од куће са радницима, чича Пера се помоли Богу, узе стакло са богојављенском водом и сркну из њега три пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни... Неки дечак шутнуо је лопту, Прсло је стакло на његову прозору; Предложио је да се „деран најстроже казни”. Ја, ја... Било је свега. — Деца су крива.
Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”).
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Јаје европске јегуље је мало, провидно зрно пречника од прилике један милиметар. Из њега се излеже мала, као стакло провидна ларва, нешто мало лакша од воде, што чини да се она одмах почиње лагано дизати ка површини воде.
пливају у суду у који је лов изручен; ту се нађу и лепи, као кармин црвени рачићи, и љубичасте медузе, и провидне као стакло животињице које су у мору невидљиве, и мноштво разноврсних других морских створова кашто све лепших један од другога.
Велика риба додирује њушком наш прозор. Али... ево је где бесно насрће на стакло на коме се огледа као на огледалу и по свој прилици мисли да је то каква друга риба која на њу насрће.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Симка већ беше обучена и села у чело астала. Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.
— Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије? Стакло са ракијом, које су до тада његову од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке.
— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло. — Е добро, пиј! Па када нестане, тражи још Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Откад је Станко почео да говори, ђакон се нешто загледао кроз стакло од прозора; зинуо мало, држећи на лијевоме длану боцу, а купицу међу прстима од десне руке.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Слачајши друже, блажен онај час кад си ти к мени дошао!” Замоли ме да ако се како могу до канавета привући и стакло с ракијом извадити. „Могу то, како не би[х] могао!” Рече ми да најпре нагнем.
Прекрасна цариградска ракија с хиотском мастихом! Напије се и он, и ја спремим стакло. Чисто двојином оживим од пријатњејшег ликвора, за који нимало не марим разве кад сам на мору.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха. УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
столове, столице, келнерај, полупаше сву стакларију кафеџије Левића и његове жене „Буле“, који су се скрили на тавану. Стакло што је цичало под ногама и гомиле поломљених столова још више су их дражили, па су сељаци већ поломљено на ситније
— Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас. — Удри и тога безбожника!
Чујеш ли ме? Био сам луд кад сам те мучио. То нисам био ја. Није био твој отац, говори гласно. Онда клекну на под, стакло разбијене лампе крцну под коленима. Немо се моли Богу и заклиње... На столици дими лампа и шара таваницу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта је могао друго осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче са све четири стране света?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се жеља, сва обла и потпуно необуздана, издвајала: све ће бити добро ако сад, свом силином, замахне песницом у то стакло па онда, кад га разбије, благо и нежно, само врховима јагодица, дахом са длана, додирне ту материју од тамне тајне и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Торичели је вакуум, који се у његовој цевчици изненада појавио, могао да посматра само кроз стакло, а ви сте га шћапили својом руком“. Он се насмеја. „Није моја рука шћапила вакуум, већ он је шћапио моју руку“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лептира, баш истог онаквог каквог сам замишљао у глави, где махнито облеће око моје лампе, ударајући свом снагом о стакло и зучећи тако оштро и пркосно као да ми пржи и струже нешто у самој сржи мозга.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Тјескоба безгласног доживљавања „кроз стакло”: проматрање зеленкастог живота у акварију. Кошмарски зачарана непокретност збивања.
Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко стакло — ма што, ма што, али само да то сунчано поподне затаљених уста добије свој жив глас!
Зацијело су дошли некоме у походе. Отац је залупио стражња врата не пропустивши да прије тога малко спусти стакло, ради вентилације, како касније не би било спарно.
Очевидно, сасвим скорашња набавка. Извадио је испод предњег сједишта велику нову крпу јелење коже и узео брисати стакло, блистави метал хладњака, фарове.
Тад је сјео за волан (видио сам га искоса, кроз обрисано стакло под ниским кровом), и стао наизмјенице упирати ногама у педале, овлашно кретати амо-тамо волан, онако „насухо”; при
снопић, изабире пљоснати мједени кључић, брижно га увлачи у бравицу, откључава стражња враташца, спушта још мало ниже стакло. А Звонко збиља није лијепо учинио, што ће само рећи болесник, какво ће мишљење имати о њему.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па
Док тренеш... — одговори Митар. Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. — Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части.
И ми ћемо за тобом сви... Одједном му спаде тежина са груди. Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... — Једном се мре!...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Доктор Голдштајн је изабран за тај посао. Милер му је био стакло-дувач. Најважнији резултат овог рада, било је откриће такозваних каналских зракова, то јест, кретања позитивно
Ћипико, Иво - Приповетке
—Брзо, па постави трпезу! — јави се госпођа, вукући се лијено из кухиње, застаде код прозора и гледа кроз стакло доље, у блато и каљуже слабо покалдрмљене улице.
Пуста пространа црква беше влажна, као да се овлажила сузама богољубних верника, а кроз ишарано стакло високих прозора продираше сива светлост, шуљајући се око високих камених стубова, и чињаше му се да то светлост на њ
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ја сам мислио да је он пијан, јер сви су остали били пијани. Тада га притиснуше о једно стакло и почеше га ударати, а он рашири руке и рече: 'Ја сам суматраиста'.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ОДА СНЕГУ Ти сваке зиме нађеш се овде, Баш кад ја седам да пишем оде; О стакло бијеш прозора мога, Ил’ око мојих купиш се нога; Скриваш ми других предмета много Којим’ бих оду написат’ могô,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Ох! (Извали се на столицу.) САРА: Оће да падне у несвест. Фришко хофманише тропфн. (Узме стакло с пенџера и принесе јој к носу.) ФЕМА (лагано): Јесам ли добро показала како се ноблеси владају?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Небо је било чисто као стакло, исток преливен светлим руменилом, ваздух тако свеж, густ и неисказано пријатан да су се груди и нехотице широко
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Метни стакло на астал, гледни очи своје, познај да су к'о кристал без порока што је. Силни поглед, сам магнет, памук руке, груди
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Ко то каже? АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло... МАРИЦА: Мајка, слатка мајчице, 'оди да те пољубим. (Љуби је.) АНЂА (изненађена): Да ме пољубиш? Шта је теби, дете?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
бела лука и прстен, »да се дете сачува од урока, и да му не прилазе вештице и други зли дуси« (Караџић, 4, 118). Стакло са вином, које се прво донесе као понуда породиљи, закити се п. (СЕЗ, 14, 115).
Ћипико, Иво - Пауци
У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце. И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И сваки онај који тамо сврати, Никада више натраг се не врати. Пећина дању у камен се ствара, А у ноћ опет у стакло претвара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту се продају и шаљу у цео свет: свила, тканине, стакло, слонова кост, бисер, мириси и папирос. У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум.
Она сићушна кап сребрне росе што се кондензовала на стакло нашег прозора, то је роса живине паре. Око нас влада мркла ноћ.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Дај! КАФЕЏИЈА Аха, еве гу. Ја! Чиста, суза, ак препеченица, ама ладна, болан да гу пијеш! САРОШ (одгурне стакло и метне га испред себе): Нећу да пијем. Нећу. Улази Наза (огрнута фереџом, са дахирама испод пазуха).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Из цркве идем, брајко, и прозирем те као стакло! Истину! Не врдај, не лажи!“ И истина се говорила, и све се разјашњавало...
Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и много чита, нарочито пољопривредне ствари.
Отворише капке, и чуше кроз стакло да се неко врло учтиво распитује за пут до неког мајура и неког села. Разговор тај се прекину као ножем пресечен, из
Ви не знате шта је то ћорав човек. Ја не видим како треба овај свет... Какав је то љубавник који девојку гледа на стакло! Мени остаје да се заљубим, и узмем за струку једино историју древних народа, и да жмирим у далеку прошлост.
Очи Бранкове су мало посукнуле, стакло пред очима јаче но раније. Само коса она стара, матурантска, луда, детињска и песничка.
сапуњавицом у које је Марко сипао нешто што је нарочито поручивао, и од чега се даске стезале и постајале глатке као стакло.
Стоји ли: памук, вероватно је дуван. Стоји ли: стакло, пази! вероватно су драгоцености и важне хатије. Запљусне мало у тихој ноћи река, чун примили обали, искоче два човека
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако исто за линију праву као стрела рећи ће вам да је не признаје за праву; тако исто за површину равну као стакло рећи ће вам да не признаје да је равна, па ће најзад, у тој својој негативној упорности, ићи тако далеко да ће и оно
И како је то прекрасна панорама када се из усамљености посматра свет кроз такво једно стакло на догледу као што је апсански прозор!
други, сви који изблиза, када си међу њима, нити изгледају тако одевени, нити су таквога понашања какво се кроз ово стакло на догледу сагледа. А овај доглед, тамнички прозор, има и ону другу познату особину истинскога догледа.
А овај доглед, тамнички прозор, има и ону другу познату особину истинскога догледа. Кад гледаш кроз мало стакло на велико, онда се предмет који гледаш увелича, и обратно: кад обрнеш доглед, и гледаш кроз велико стакло на мало,
кроз мало стакло на велико, онда се предмет који гледаш увелича, и обратно: кад обрнеш доглед, и гледаш кроз велико стакло на мало, тада се предмет умањи.
Видиш, на пример, кроз велико стакло увеличанога политичара, великог државника, чија свака реч бележи епоху у развитку државе, чији сваки корак представља
А обрнеш ли ону другу страну догледа, те погледаш кроз велико стакло на мало, ти видиш умањеног државника; видиш себичњака чија је свака реч срачунато лицемерство, чији је сваки корак
Или: на велико стакло видиш увеличану племенитост гласовитога мецене и добротвора. Његова дарежљива рука блажи сваку беду и јад; његово
А обрни сад стакло на догледу, па ћеш видети окорелог зликовца, који је читав низ сиротиње оглобио, који је многе и многе куће до темеља
Па онда, кроз оно велико стакло видиш увеличанога књижевника, или научника, за којега се вели да казује последњу реч, чије се име исписује увек у врху
А кад окренеш ону другу страну, стакло које умањује, ти видиш један обичан професорски тип, какви се у великих народа броје на батаљоне; видиш човека који
А то и једно и друго стакло тамнички је прозор пре но ма како усавршени амерички доглед. ВОЈСКА Човеку двапут у животу узимају меру дужине и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дебели слојеви снега прекрили камен, те се стене углачале као стакло. А на коњима летњи потков. Обазриво газе животиње, тапкајући, и тек уситне предњим ногама, падају на колена и са
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
се, наједном, распрсну и из ње изађе дечак мален и окретан, али тако прозрачан да се могло гледати кроз њега као кроз стакло. Као кап росе блистао је и смешио се.
Девојке су као кроз стакло гледале у њега или мимо њега: ниједна да се осмехне, ниједна да му пружи руку. Младићи су били још суровији: — Од
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
белега биљур — кристално стакло бињекташ — велики камен са кога се пење на коња бињиш — од црвене тканине огртач са дугим рукавима и обично са
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Апокалипсис, 21 Свет хоће много лепши остати неголи што је сад: земља бити бела ка хартија, и провидна кано стакло. А воде тврде у кристал се преобрнути.