Ћипико, Иво - Приповетке
Цвијета доврши посао, пође у кухињу да стакне, а, повративши се, простре на трпезу и смјешта посуђе за објед. Домало, једно за другим, дође син господарев Никица,
Ћипико, Иво - Пауци
И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од
Док свану, као да се дана зажели, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан. Стакне запретану ватру да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.