Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа. Док у твоме врту дан очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да
Ни глас да засузи, ни потамни око. Тако равнодушна, мирна, ти си стала Измеђ свег и мене; са страхом да не би Сенка сумње на те, као порок, пала — Да ниси над свачим, и циљ сама себи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш! Још као да се познаје!
Није шала, као нека госпођа! Па каке су јој оне хаљине, па како иде!... Сутрадан устала она, стала на врата па гледа. Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.
На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња. Сунце блиста, а облаци се разилазе. Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима.
— говораше увређени Туманов и Попеску. Баба устаде: — Господо, господо! Мени се одсекоше ноге. Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. У мени се кухаше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба
Кад се свршило све и запевало »Буди имја« и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.
— Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду, а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па затим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.
— Мâмо, ’оћу л’ да подгријем вечеру? — пита је понизно Јула. — Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида, па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: »Отвори се, земљо, па ме прогутај!« а ти к’о да ништа није ни било!
»О, о!« чуди се Јула. Прексутра кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају. Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из
Ваљда је зато и притисла левом руком груди, а десном дигла полако завесу, и стала слушати песму, и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ! — Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. О, Јуцо!
Гледам их, боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, боже, моје?! Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида!? Како се човек само измени! А наравно, и кад је то, слатка моја, било! Боже, шта је човек!
Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио. Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.
— рече поп Ћира, смешећи се мало. Ваљда му је дошло смешно, помишљајући какав би то призор био кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру, а овај се отима. Ах, не, не! Ти си страшна кад неког омрзнеш.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
дана, пошто се гробље испразнило, сви просјаци разишли, а поп сео испред клисарнице да се одмори од препојавања, она стала пред њим. — Које добро, Назо? — упитао је он.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
загледао у ону гомилу што се видно храбрила последњом париском вешћу и њоме оживљена, у једном дрском наступу, стала подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд
Без и једног зуба, са огромним ушима, она је мељала по устима маслинке. Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом у чарапи на којој је велики чукаљ штрчао као детиња песница.
— Деде после, деде после? — врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте. Док једног дана ње нема кући: десет, једанајест, дванаест, — Ју, ју, ју — свану лепо, а ње нема.
Али изненада, зверајући, баба се журно и значајно стала обзирати око себе и тражити нешто по зиду. Онда наједанпут: — Синко, снаго моја, твоје сенке нема! — рече она.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја? Идем као мајстор Глишина жена. А, нећемо ми тако!
Црњански, Милош - Сеобе 2
је за то време почела да се лелуја и маршује ближе павиљону, који је био подигнут крај новог друма, на ком су кола стала. Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка.
Павле га је онда обавестио да је то његова фамилија. Кад су кола стала, кирасир поче, галантно, скидајући трикорн, да поздравља жене, али кад виде Ђурђа, како га гледа, и кад чу како
Павле је, међутим, био приметио да Терцини, у рукаву, има лажног кеца. Али је ћутао. Кад је, пред поноћ, дереглија стала, код старог, турског, контумаца, на пола пута до Бечкерека, кирасир је предложио Павлу да прекину картање и изиђу на
Треба и он да отима лопту. У Бечу, ту игру играју и деца. Госпожа Евдокија била је стала пред огледало, код пећи, и имала је неки чудан осмех на лицу.
Него на спрат, чекрком, као роба. На сваком ћошку, светлео је, ту, фењер. Кад су кола стала, из стражаре на тргу, изишао је сержан. Пришао је колима лагано и провирио у њих.
Она је цикнула, радосно, па излете на врата, пре него што су, остали, могли да запитају: шта је? Није стала ни на доксату, на балустради. Сјурила се низ широке, дрвене, степенице, изгубивши папуче.
Павле му полугласно опсова, на матерњем језику, мајку. Кобила је била, најзад, стала. Сва у пени. Павле склизну са ње на земљу, као у неком слапу. У њеном врућем испарењу.
Нико није могао да замисли да та бујица коњице може стати, на неких двадесет корака. Али је стала, сасвим близу, испред Костјурина.
Хтео је да изиђе на врата, кад остадоше сами, за тренут, два, али је она стала пред њега, испружила руку, и препречила капију.
Кад би се враћао кући, претрнуо би, кад би нека кола зашла у тишину јесењу и стала у близини. Помислио би: да то није она? Чинило му се да су кола стала пред кућом.
Помислио би: да то није она? Чинило му се да су кола стала пред кућом. Једног дана, при повратку, то му се и десило. Црна, раскошна, тројка, стајала је пред капијом куће
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао је седајући на столицу, а Станика је, као Архангел Михаило с мачем правде, стала иза њега. Весна је, вероватно, била негде код зечева.
То је био врхунац, а затим је драматика стала да јењава. Мама је схватила да сам читав; отац да сам комплетно читав; они остали да ми чак ни једна рука нити нога
- Како те није стид да спаваш док отац говори! - стала је Станика поред мене и протресла ме за рамена. - Отац? Ах, да! X - Како те није стид? - пита ме Станика.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Дај овамо ту метлу! Гле, како ти висе пешкири! (Узме метлу и паја по соби.) Шта си ту стала? Ајд’ у другу собу па се обуци. ДЕВОЈКА: Мамо, нестало белила.
Врат исправи, шта си се погурила као баба. Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку. Ајде, шта си стала, иди облачи се. (Девојка пође.) Опет рамљеш? ДЕВОЈКА: Па шта ћу да радим?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
почела је унеколико губити свој искључиво црквени и обредни карактер, и с нешто световнијом садржином и у већем броју стала се обраћати већем броју читалаца.
И када се у XВИИИ веку стала јављати нова српска књижевност, стара српска књижевност је била мртва и без икаква утицаја.
Али када је аустријско продирање заустављено, и када је аустријска војска после неколико неуспеха у Старој Србији стала узмицати, за Србе су дошли тешки тренуци.
Од XВИ века, када је сасвим нестала српска држава и откако се Русија стала дизати, руски утицај почиње се осећати код Срба.
на коју су много полагали, био је везати се што јаче за православну и словенску Русију, која се од почетка XВИИИ века стала у политичком и културном погледу нагло дизати.
И јерархија и народ су се бунили када је државна власт стала укидати силна празновања, када је покушавала да се бракоразводне парнице од црквених судова пренесу на грађанске, када
целог млађег нараштаја ради културно-националних циљева, најзад је постала национално-политичка странка, која је стала на чело целог српског народа.
Под његовим утицајем модерна руска књижевност стала се ширити и код Срба и утицати на даљи развој српске књижевности. Његов лични утицај био је врло велики.
4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ Модерна књижевна критика стала се стварати крајем XИX века, али се потпуно развила и стала активно утицати од првих година XX века, и од тога доба
4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ Модерна књижевна критика стала се стварати крајем XИX века, али се потпуно развила и стала активно утицати од првих година XX века, и од тога доба стално напредује.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тужна Цвета у двор похитала, У потаји сузе лити стала — Бог би дао те са већих јада Нигде никад не сузила млада. Зора зори, ни сам не знам која, Ал' је красна, па била
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сета се често спушташе на твоје чело. Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала. Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу тареш чело и намешташ косе и то полако,
Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха. Хтедох да прођем, кад — она, Ленка! Заобишла и стала ту. Чека ме. Наслонила се леђима о стабло и рукама се придржава за гране. Побледела, само јој усне румене и набрекле.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ИИ На стрмом прагу горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були занели?
спасом, под стопом њеном снези се топе, јер над је тај греје од главе до стопе, од главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из бела грла, танким зове гуком: „Ходите оци, ој, оче,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Камо срећа, да ми је таква, те би и ја прогледао као моја браћа. МАКСИМ: Шта си стала као лутка; допада ти се, како је кум леп! СОФИЈА: Е, то је већ много! Јес чуо, Максо, буди и ти једанпут човек.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА (замане): Сад ћеш се обрецивати наопако! Мислиш да сам ти ја винцилирка, да се кривиш на мене? Шта си стала? Немаш никаква посла? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Тако, сад ми почни јошт инат терати.
) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу!
Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где сам оно стала? Невоља је у томе што често заборавим о чему сам почела да причам! — О зецу који се нацирисао... — шапну млади
Ја сам, иначе, босонога и скакућем у предсобљу по бетону. Где сам оно стала? —...у првом тренутку, човек о коме је реч... — подсети ме мој лични ноћни масер. — Јесте! — наставих.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
отвара и сваки лист за себе пламти и говори свако је хваљење себи хвала најбоља је реч што је на својој граници стала и ћути Како је оскудно то што човек твори мисле злотвори а он се на звезданом цртежу једнорук бори друга му
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— Била ме, мајко, од пређе звати, Од пређе звати, кошуљу дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69.
Без промјене чисте твоје, много јадна! Куда ли ћу сад без тебе? срећо доме? Како ћу ти у дом стајат, с јадом стала! Луду ђецу подизати, прекукала! Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме! Ево идем кукавица у дом куку!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Оно старо перо не ваља... И нога јој се покварила. На оваку молбу, тетица би се до сада пренула живо, и одмах стала намештати велику, испрљану и изобијану лутку. А сад само ћути, и као да сања, и у сну гута некога жудним погледом...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СВИ: Доле влада! ДАНИЦА (унела је служавник са ракијом и стала у страну, очекујући крај говора те да послужи). МАРИНА (изашла је за њим и стала на праг од собе).
МАРИНА (изашла је за њим и стала на праг од собе). СРЕТА (објашњава се живо са Јевремом који га не разуме). ИВКОВИЋ (нашав врата од своје собе
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Моја улица је чудна и мала Кротка и тужна, као овца, Ни два трамваја ту не би стала Ни два трамваја, ни три основца. Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан...
Плану, у једној клупи, да се истом удвоји Онамо, над улицом: соба цела Одсликана, ко да је из себе излетела, И стала, у празнини, ни на чем и ни у чем; Видех месингану браву са месинганим кључем, Таблу, креду и мапу, катедру са
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“. Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако
Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла. Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и
Не може да сачека матер док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!“ певали су петли.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видар се сагнуо над њим, па опрезно брбољаше око њега; час му завириваше ране, час му их пипаше. Ивана стала чело ногу му, а Милица и Стана са страна; све три блиједе и забринуте не скидаху погледа с рањеника док се видар не би
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.
се да је казала жена мужу кад јој он рекао да она иде по рђаву путу, па кад је он послије ухватио у том послу, а она стала кривити њега зашто је слутио. Што се ти пољуби с њим? — Секин во код њега на изору био.
— Приповиједају како је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
изишла; има томе готово пунијех 16 година, и кроз сво то вријеме тражила се она са свију страна, а у ово пошљедње доба стала се врло јако тражити; пријатељи и љубитељи народне књижевности Српске стали су сада све већма и већма зактјевати да се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
одвратно хркање, тешка, наднесе се над њега, мора, а не може од задаха вина, од бола у очима, од крви што је одједном стала, и руке се с гађењем тргоше и клонуло падоше низ бедра. Дуго се клати задихана тутњавом у грудима.
А кад су стигле до високе камене ограде, она је уплашено стала, загледана у тамни обрис манастира који су веште руке подметнуле небу, сада мркомодром и звездама. изубаданом.
Не треба нико да чита име испод слике. Чим виде, одмах ће га познати... — Војска је стала на километар од села. Има их преко две стотине — рече Чађевић.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И почело је да стиже, не полако него брзо. Неку недељу после разговора са Вучићем, тек што је, са ГосподарЈевремом, стала уз Уставобранитеље, показало се: разболео се њен први син, дете над којим је стрепела и пре његовог рођења, наследник.
А најмлађи Кнез, Михаило, још дечак, није му био дорастао. Изиграна Кнегиња стала је на страну свог мужа у изгнанству. (Учинила би то и иначе, јер је био поражен.) Почела је да припрема његов повратак.
Сачекивао га је. У одговор, као да је и у њему стала да се миче нека опасна сенка, све обухватнија, и Анастасијевић је, згранут, појмио да је оно што би сад желео да учини
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да
У свој својој помпи, к'о царица нека, Свесна своје моћи, поносна и хола, К'о дочаран санак времена далека, Стала је по среди нашег тмурног кола.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
није се наљутио на ову моју упадицу, већ је, напротив, почео да се смеје, толико слатко, да му је трбушина стала подрхтавати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А нешто доцније неко прошапта: — Као да је киша стала. С великом муком измигољио сам се и са неиспаваном и клонулом главом сишао, поводећи се, у кафану, где су се од синоћ
смрти првога детета мислило се још о животу, после су саградили гробницу да у њу спусте оно драго створење, кад је она стала мислити о могућности смрти; а кад су се чланови породице поделили између куће и гробнице, неминовност смрти, сама смрт
Онда се вратила са чесме, ушла унутра да се још брже појави напољу. Изашла је са малом ручном метлом којом је стала чистити сасвим ситне струготине по дворишту.
И кад се то свршило и стала тећи само бистра вода, и поглед се њен разбистри. Тада се повуче код истог оног заклона старинске куће и наслони на
припреме врше у томе смеру: да дâ израза својој искреној србијанској души, у којој се просто од гомиле пепела ненадно стала разгарати тако рећи читава једна жива ватра.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
јој додијало, дојурила би као фурија (упоредо с њеним корацима по ходнику расла је стрепња у мени), упала би у собу, и стала их усекњивати стежући немилосрдно њихове носиће.
Али никако да се присјетим свих „кључних момената” ништовне жаобе. А кад сам ступио напоље, њена важност стала је нагло да блиједи: у све ширим спиралним круговима, као да одвија завој око моје главе, бумбар „ништовне жаобе”
Кад га не би одмах угледала, стала би га дозивати: — Леро!... Леееро!... Вожња је одувијек побуђивала у мени неку веселост, распаљивала неку чудесну
Нагли наступ болести дубоко ју је узбудио. Али се у санаторију ускоро стала смиривати. Празнина данâ, мршавост збивања, једноличност режима убрзо укроте болесников немир, оморе његову прву
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... Станци прекипе. Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши
ђаво га знао... Некако ми се чини сумњив... па одох раније. Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
су једном упитали стоногу шта ради са својом седамдесет седмом ногом кад покреће тридесет трећу, она се замислила и стала зачуђена и збуњена, није могла ни макац даље.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не може да сачека матер док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.
Чим се померила с прозора и стала се кретати, Софка је почела „осећати неку драж, и то драж у покретима тела”, а по томе је „знала да ће је одмах почети
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
која се кочопери и узимље свијет на врат, а нема је ни колико добар турски вилајет. Чујеш ли, мрзим је! Стала проћу силној отоманској царевини а слабија је, чујеш ли, од мртвих Друштинаца изнад Митровице.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе. ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа. ФЕМА: Наш Васа, паорска траго!
Краков, Станислав - КРИЛА
Тама је почела да се развлачи, и бледа, пепељаста светлост стала да осветљава контуре гребена, које се оцртаваху сада јаче, када се на највишој коти изнад села закува, затутњи,
Једна је гума пукла, и кола су стала. Оставили су кола и шофера на путу, а они се верали падином кроз жбуње и бодљикаве четинаре.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном шубаром, То ћеш и њу!... Чекај де, лијо!... На реп си стала змији маторој!... Отров те чека!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости! Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати.
песник ПЈЕСН за похвалу некоторе госпоже новосадске Срећан, душо, срећан сат кад си на свет стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи, доброта, предивна младост, новосадским
). Песма гласи: ГОРЕСТНИ ПЛАЧ СЛАВНИЈА ИНОГДА СЕРБИЈИ Сербије преславна, Људми бивши плодна, Стала еја бесхвална, Как в’ дона негодна: В јазиках књаз бивши И вожд в земљах сливши, Уж порабошчена.
све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње богатства стала. пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
XИВ И то па то, и све то. На кужне међе пречиста буде, кад стала. Нечисти кап чедно се откинула и пала. С месецем то тихо тек измили сетна будала. И то па то, и све то.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Цветање њене лепоте нисмо више могли пратити, јер се у неком необјашњивом страху стала од нас скривати. Натронтала се у некакве незграпне хаљине, умотавале главу у мараме.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Та то један Србин и разуме само.“ 1890. ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ Грозно је и страшно, муке ме је стала, Десила се са мном грешка једна мала, Те тумарах дуго без правца и пута, Кô што грешна душа по вечности лута.
у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних горгона, хала, Војска се са страшном виком к Бенари кретати стала. Већ коњаници први у трку бацаху стреле На градска гвоздена врата, на платна и куле беле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Та амбиција краља Еуменеса стала нас је живота. Заклаше нас, пре но што смо одрасли, кожу нам одераше и начинише од ње пергаментске листиће, као што
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наравно, паланка је знала да је ту много измишљенога, и стала је вребати удовицу на улици, и при излазу из капије. Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не
Тек кад је госпа Нола стала искрено причати: да је Србу заволела до слабости; да може читав сат да посматра како се игра тај ретко леп и умешан
требала сам то израније спремати. Много сам ван куће, не ваља то, не знам шта се збива. — Кад је стала пред Јулицу, видела је да су и њене очи уплакане. Сузе збуњују и јаке.
— А много би ти вредело да је баш и стала да се тобом разговара. Та се не боји ни комшилука, ни мужа ни сина, никога.
Жене, мени је памет стала! — Кажу, Павле се решио на то да не би оставио матер. Болешљива је, кажу, њега једног има, обожава она њега, и он њу.
Мало се побојала кад је чула да енглески болничар обучава сад Ружу Циганку која је стала у службу код господин Павла.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ал' ето, на пример, моја жена... рецимо, моја жена; док се није удала за мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа учитељица. Је ли тако? — Тако је! — одговара цео разред.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од среће ја бијах умро, А ти, у љепоти свој, Нада мном сама си стала, Кô дивни споменик мој... Но кад се из сна пробудих, Студена зора је била...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора. Тад побјеже Хасанагиница — да врат ломи куле низ пенџере.
У роду је мало вр’јеме стала, мало вр’јеме, ни недјељу дана; добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имоски кадија.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Моли, пресвета дево, сина свога, којино је рад нас своју крв излио на крсту, да би ради источења његове крви, стала у нас та крв војиштанска и међусобна, што се на земљи пролива од злих људи.
што помолити и указати се когод, да не излезу из кога год буџака који непријатељи или где која побуна и кавга не би се стала.
Девојка је од женидбе рођена и корен је она женидби и сватовска дика. ЖЕНИК ЛЕПОТУ НЕВЕСТЕ У ОЧИМА ДРЖИ Напред је стала царица о десне ти руке у лепих пазлатастих хаљина одевена и врло накрашена.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и Мане, или управо где се најдуже бавио, јер он је имао обичај да за једно такво послеподне промени по неколико места. Стала би па би гледала како играју и зевала од времена на време.
Заради неку послу... Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи си, дете, умем си ја да пијем кафу
А сем тога — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману кујунџију, баш сада (е, што то баш она и баш њега да хвали?