Употреба речи стало у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало! Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја сам одма затим и протом постао. Шта је стало било владики што нисам јошт ни браде ни бркова имао; он је желио учинити кнезу хатер, а ваљда му је и новаца требало!

” (тј. у Русију). То је све, чини ми се, било последњег дана месеца јулија 1804. лета. Веће како је везир дошао, стало је свуда примирје. Иду наши људи у Београд и Смедерево слободно.

” Дође Хаџи-Ибраим Ваљевац и јоште два старца. Почеше говорити: “Прођи се, човече; баш кад је за тим стало, дај момке и да пошљемо три Турчина, нека хата доведу, макар се са Фочићем побили”.

А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Утом ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом. — Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам...

— Ама, окани се ти спрдње, Дашо! Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...

— А што море? — Зар не знаш што? Онај ће ми очи извадити. Мислиће да сам богзна каке паре накупио. — Е стало те! Кажи нема, па збогом! — Кад би он то веровао. — Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? — Ја шта ћу?

И решише да се актови баце у архив... Напослетку, да би се стало на пут толикој свађи и гложењу попову и учитељеву, потруди се онај ревизор те поздрави учитеља да тражи премештај, што

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

– Склони се! — викну он. — Аха!... Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се. Лазар приђе мети. Све стало, не дише. Лазар скочи на белегу. — То вреди!... Дед’ сад, Станко!... Станко беше ведар као пролетњи данак.

— Како?! — Не питај ме даље! Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!... — Ама како ћеш то учинити?

Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!... — Ама како ћеш то учинити?

Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио... Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи...

Ја и Мујага ћемо пешачки!... Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... Па изиде из шанца... Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.

Сахат у сат гледајући трајала је та борба. Коњаници су јуришали. Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава. Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као провалије; И све је поље за њу мало, И поток мрава из ње лије. Пролазе кроз њу сјајне вреже, И

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мени се учини као да сам јој ставио некако питање на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора. Оваки случајеви мене само драже.

Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму. Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек живи резон! Ми смо модерни људи, поштени људи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

уста, као насушна потреба првог реда на каквој пијаци препуној и купаца и продаваца, којима је стварно и најозбиљније стало до размене и где предмети нечувеном брзином прелазе из руке у руку.

И оно исто прво вече, кад се све нешто упљувано, гадно и смрдљиво, стало развлачити и лепити по мојој детињој души, те ни после годину дана, кад сам кући дошао о распусту, нисам смео да

Африка

“ Ја сам приметио две ствари док је он говорио; наиме, да је њему необично стало до тога да пођем са њим, свакако само и једино друштва ради, и затим да мој Швајцарац помаже његов предлог само реда

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули није био глуп човек. Он је знао да, један човек, има само ограничене могућности. Њему је било стало да се легално питање у реду реши, а шта ће бити после, о томе нека Енгелсхофен лупа главу.

кад га је Гарсули дао оковати, насред касарне, уз лупу добошара, Павле је збиља помислио да ће га обесити и било му је стало само до тога да устане, у ланцима, прав, поносит, и да се испрси и коракне у потиљак профоза, који га одведе.

Није питао Павла чак ни то, у којој ће цркви децу, из тог брака, крстити. Стало му је било само до тога да се своје, сиромашне, рођаке отараси.

уобичајеног, међу сирмијским хусарима, Павле није знао много о женама и није био женскар, а нарочито му није било стало више до жена, откад му је била жена умрла.

у Неоплатенси, ћерци капамаџије Гроздина, уопште госпожицама у гражданству, до национа, и разговора о национу, мање стало. До швалера, и разговора о швалеру, много им је било више стало.

До швалера, и разговора о швалеру, много им је било више стало. Тако се та прва шетња, по крчевини, на том пропланку, са госпожицом Теклом Божич, завршила, за Исаковича, мучно, а не

То није дозволио, ни кад је ћерку удавао. А Павлу до тог није било ни стало. Нико није знао, колико је сенатор био пропатио, од митровачких фратара, који му нису праштали да је кћер дао

Ако му пак до женске није стало, он, Агагијанијан, рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен на бојном пољу љубави и да је дошао у Вијену да се лечи,

У росијском посланству, међутим, све је било стало. Бестушев је био отишао, а гроф Кајзерлинг још није примао. Агагијанијан је скоро свако вече долазио и ништа ново није

Ако Исакович успе, поћи ће у Росију, са препоруком Кајзерлинговом, тријумфално. Грофу је нарочито стало да дозна да ли је владика Василије био код венецијанског амбасадора у Бечу.

Није знао ни то, да Кајзерлингу и није стало, нарочито, до тих Чрногораца, али да му је тај задатак дат, на предлог секунд‑секретара, Волкова, да се, пре него што

Волков му је дао само најпотребније податке, о тим Чрногорцима, у лазарету. Секретару је било стало до тога да дозна, из њихових уста, да ли су они, заиста, родбина владике Василија, да ли нису неки свет са

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

људске судбине: створени да волимо, ипак морамо то да одлажемо за касније кад нам до тога већ више не буде стало. Писао сам полако осећајући непрестано Рашидин светли поглед у потиљку и писмо је испало шећерасто узнемирено.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.

Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. Прођу девет дана. Не зна се још шта ће бити. Наступи петнаести дан.

— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. — Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? — Волим тај дућан више него све.

Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде. Матилда је слободнија. Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.

Бадава, нећу нигде да се замерам. — Па шта ти је стало до замерке? Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају? Ако си при себи, синко, шта говориш?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пошто му је било стало да их што пре крене, потера коња до ужади и даде наређење шајкашима да крећу. Настаде мала гунгула у чамцима, и људи

Одабран да замени полковника, знао је да ће га овде учинити потполковником пука и било му је стало да данас све добро прође.

Сасушен од жуди, сањајући сваке ноћи, у бестидним сновима, ту жену, он је никако није желео на дуго. Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година.

Болови би уминули. Сузећи, међутим, госпожа Дафина, крај свега тога, слутила је да јој је више стало да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова

Новац је давао само трговцима и занатлијама, који се беху населили и којима више није било стало до повратка у Турску, куд је он залазио и даље, тргујући.

„Кога врага ради тај човек“ – рече тихо Беренклау, коме је било стало да прва смотра прође што величанственије, гледајући нетремице у слугу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце. На Косову, да би се „стало на пут“ рађању девојчица, повију новорођену девојчицу у украдене мушке пелене па очекују да ће следеће дете бити син.

). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање. У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде.

И само што је дијете стало посати, пограби мајка краљачу и ш њоме лагано удари (кврцне) дијете у главу, велећи: ,љоке!

Кад Господ то виде, наљути се и рече: ’три године га тако носила, па ти онда на ноге стало!’ Зато, веле, и не може дете да прохода пре три године.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Кондуктерски приправник на пробном раду Лука Ристин имао је девојку до које му је било веома стало, готово исто толико као и до транзистора »Сонy«. Одлучи због тога да је поведе на посао.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

По природи ствари, нама је највише стало до врховног, последњег одговора о смислу нашег постојања на земљи. Целокупна уметност, са религијом и философијом,

песма увек наглашава да не постоји због себе, већ, тобоже, због предмета који опева; до те самообмане њој је веома стало.

Истраживања су понекад тако радикална и самоубилачка, да нам се чини да поезији до општења и није стало. Ту негде, наиме, дају се назрети услови и узроци настанка дечје песме.

Радо сам учествовао у ономе до чега је држао, чак и кад мени самом до тога није било нарочито стало. Сад, кад је отишао, мислим: тако смо се мало слагали, а толико сам га поштовао и волео...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Када се на крају XВИИИ века, из политичких разлога, стало попуштати према Србима, добили су дозволу за оснивање своје гимназије и богословије. 1791.

Али чим је грађански елеменат ојачао и када се световни дух почео ширити, када су се почели јављати писци световњаци, стало се тражити да се народни језик уведе у књижевност.

да их не помиње Свето писмо, но да су се они намножили као плод »невјежества и сујеверија«, у доба када се хришћанство стало удаљавати од своје првобитне чистоте.

Педагог остаје вазда у њему, и њему је у првом реду стало до моралне или патриотске поуке. Он не иде даље од причања и поуке, и уметности нема у његовом књижевном раду.

Припадајући колу младих велокошколаца које се стало окупљати око Светозара Марковића, ушавши сасвим у његове идеје, Глишић је писао, нарочито сатиричне ствари, у шаљивим

Крајем деведесетих година, 1898, јавио се у Искри са неколико приповедака, о којима се стало говорити и писати тек када су изишле у збирци Из старога јеванђеља (Београд, 1899).

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Али многа тајом засузила, Ма не сузи Стојанова Мила, Тешки јад јој срце покосио, И у оку сузе засушио, Око стало па се укочило, Она гледа своје сунце мило, Сунце мило, али на западу — Помоз', Боже, ње големом јаду.

“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо похитао, Па гласника распитиват стао, Да све знаде што је и како је, Понајвише где је Радивоје.

“ Тако старац у(з) гусле уздише, Гусле баца, јер не може више. А Ђоки се то на срце дало Те је дете говорити стало: „Чу ли, чу ли, мила моја мајка! Дад ми амо мача од бабајка, Да протерам одмах Турадију, Да избавим јадницу Србију.

“ Спава, мисле, па да је пробуде; Иду, буде, ма им муке луде: Срце њојзи у недрима стало — Она оде за својиме драгим.

амо дошао је давно, Баш месец дана сад ће бити равно, Ил' месец равно, или више мало, — Но што је мени до малице стало! Не иде никуд, свету се не јавља, У изби седи, самац се забавља.

И тако било, дуго не трајало, Ал' небо ведро облачит се стало: Сад ту и онде, па више и више, Облаци док се од свуд не склопише, И муња сукну, а грмнуше громи, А ветар страшан

Још беше међ тим млого страшивица, Но што је стало до ти кукавица? Ма што заоста, све је челик тврди, О Бог би дао да врага нагрди.

“ Ал' то дуго није стало, Ето њојзи лице бледо Малчице се заиграло, Још уздану сад дубоко, И отвори чудно око. X Ма зарашта, срећо

Гора њима жубором се диви, Тице поју: „Да сте нама живи!“ Сунце стало од веље милине, Па се смеје озго са висине, Јера така момка одабрана Не видело од Косова дана.

Цика, звека. .. Купе се сватови! Кум и девер и друго остало — Ко сте, да сте, што нам до вас стало? Младожења војвода Милета, А младица, то је дивна Цвета...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа? Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај!

Не мораш ми одма бибер у очи! Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало! Друге сам одбијо јер сам чекао њега. Није то неки прирепак, него фактор! Саш тек да видиш праву госпоштину!

Ош да правиш будалу и од мене, и од кадије, и од Хасанаге? ХАСАНАГИНИЦА: Види га сад! Сад му је стало и до Хасанаге! Сад се и за њега бринеш? Да од Хасанаге не направим будалу? То ли је твоја брига?

ХАСАНАГИНИЦА: Ага и бег су од истог блата... Не виде они никога осим себе. Нек је само њима потаман. Њима је стало до милости везирове, а на Алахову милост заборавили!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби брига како сам? — Куда хоћеш?

— Куда хоћеш? — упита га свети Сава; а овај одговори: — Ни за тим ти није стало. — Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таквог

толико благо попио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

А шта ми је до његовог разума? Ја се извалим па спавам, а он или ишо с разумом или без разума, мени није стало. МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум. Ајде да видимо! ИСАЈЛО: Мани се тога.

000, никако нема. ДОКТОР: Дакле ви ћете одрицати да и пријатељски девојака има до 70.000: ПУТНИК: Ако је коме стало разбирати која је девојка пријатељска, која није, може да је и избројао. Али то је ствар врло чудна.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Како да лежај ти прострем Па да одболујеш мало? Хоћеш ли лишће ил кострет, До чега ли ти је стало? Но како да лог ти стерем Када се скриваш у тмуше? Виновник моје си душе, А тајиш ми твоје мере.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Хоћу да кажем, човек је могао да му најмирније пружи неку ствар до које му је нарочито стало, а да не крепава од страха да ће је разбити или покварити. Тако некакве руке, не знам како да вам то објасним!

— Због тога треба хитно разбацати сву лову коју имамо, тек да им покажемо да нам није до ње уопште стало! То пакосно ми — односи се, наравски, на део мамине фамилије. Његови су сви О. К. као и обично. — Узгред буди речено .

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало. Ја сам једанпут чуо да девојка није човек, и то ми је доста.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Коморџије су јако забринуте због близине непријатеља. Не маре они за себе, боже сачувај, него им је стало до материјала.

— Нису већ два дана ништа јели — додаде потпоручник Александар. — Море, зар им је стало до јела сада! Лево крило се изгуби у једноме кукурузишту... Наскоро се појави на оној другој страни.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца...

Где је она?... Ах, одједном се сети онога страшног... Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало... И она се сва окаменила... Ужас!... Које је доба ?... Заранци... Па он је већ мртав... мртав!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Што се мене тиче, противно оном што се код нас мисли, мени нимало није стало ни до те прошлости, ни каквог сам порекла. Ја сам увек био сам себи предак.

Већини није било повратка, били су на бојишту, без одсуства, од почетка, па им није више било стало ни до чега. У згодном тренутку пунили су болнице, са превијалишта.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико-толико изгледа истинска.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство наше природе стало је на пут тако величанственој намери његовој. — Хм... разумем...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Разлабавило се нешто па не иде. Окрпиш с једне стране, а распара се с друге... Не иде, па то ти је... ЈЕВРЕМ: Јест, стало!

Окрпиш с једне стране, а распара се с друге... Не иде, па то ти је... ЈЕВРЕМ: Јест, стало! ЈОВИЦА: Стало, богме, па мора човек, хтео не хтео, да гледа ако може с које друге стране да се спомогне те да изађе на крај.

Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам! Па овај... и то да ти кажем... Ако ти је почем стало до тога, а ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после

Да кажеш да је мање... СЕКУЛИЋ: Па што тако не говориш па да се као људи споразумемо? Ако ти је баш толико стало за мање... нека буде мање. Мени је главно да се споразумемо, а сума је споредна ствар...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало. Али, опет, када у мраку живота Походе ме,

На овоме свету одвећ нам је мало Драгих ствари дато усред хуке бурне Времена, — и све би можда лепо стало У најмањи простор једне златне урне.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Бре, дијете, не срамоти ме, јер ћу те...“ Крцун не доврши, но видјевши да се „дијете“ опет стало протезати, ухвати га за рамена па му састави плећи са ледином. Тако га је држао за неколико.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: „Шта је теби стало за то? и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својијем путем.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Свети Сава рекне ђаволу: „Помози Бог!“ а овај одговори: „Није ти за тим стало.“ „Како си?“ рече свети Сава, а ђаво му одговори: „Шта је теби брига како сам?“ „Куда хоћеш?

“ „Куда хоћеш?“ упита га свети Сава, а овај одговори: „Ни за тим ти није стало.“ „Шта би радио?“ рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и таког ортака.

толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: „Што је теби стало, што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове што закашњавају.

се никад могао од смеја уставити кад би ми год пало на ум како је Грк Јања на Маленицу прснуо, и како је Маленице стало вике.

У исто време, слушајући од латинскога учитеља логику и метафисику, од тога времена чтеније књига стало ми је бивати и много пријатније и полезније, будући у состојанију о предмети чтенија мојега судити, нити свашто тако

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

је ту ноћ, у којој се бал, при силним светиљкама, одржавао, искористио да обезбеди своје бекство из Србије: било му је стало да то бекство изгледа као добровољни одлазак, у достојанству. Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година.

тога Здања, свакако зато да би што дуже опстајало у времену, као жртву, уградио оног себе до којег му је највише било стало, себе који је, кроз цео свој век, одбијао да призна како у моћи има понекад, може да буде, и нешто доброте.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

За друштво некад не беше нам стало, О себи само говорасмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало. ...Прошло је лето!

М. Ђурчин ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ Дођ т. зв. јесен, Т.ј. стало падати „жуто лишће“, и т.д. Те скоро под сваком граном По један песник; Стоји, и види Где „мре“ природа, и погреб јој

си мален, и све је у теби мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе. О Роде!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Па ако ти и није стало до тога да се презаситиш, ти ћеш по квалитету јела знати да оцениш културни степен наше средине која те раширеним

Чим Архимедес преболи своју рану, ожениће се тобом и поћи право у Александрију да оној покаже да му до ње није више стало. Знам ја, такви су мушкарци!“ Неколико дана после тога Хијерон зовну Архимеда к себи.

“ „Неке од њих држим на стоваришту, а друге испоручујем по поруџбини“, Беше ми стало да дођем до списка Герардових превода, па се упустих с њиме, тобож, у пазар. „А шта имате на стоваришту?

Разочарати је у томе, значило би омаловажити је. Морам, па макар ме живота стало, да се покажем достојан њеног доброг мишљења о мени и њене жртве“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Није се мицао. Заиста много муке беше ме стало док сам га изнео и положио у постељу његове спаваће собе. Али у том напрезању које ми је снајка олакшавала

сам ја кукавица, и што си ми се подсмевао кад год сам говорио о томе да више не могу да издржим овај живот, па ми је стало да те уверим: како ти баш ниси увек у праву и да си грешио кад си тако о мени мислио.

А мени је, то се већ зна, богзна како било стало до тога: да на своје слушаоце оставим утисак како говорим „из рукава“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

” А он ће ми вјероватно одговорити (дакако, ако се уопће удостоји да ми нешто одговори): „Није нам ни стало до таквих присталица.” И у оном таквих лежат ће толико сабијеног презира као да је изговорио најпогрднију ријеч.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. У таквој тишини, у тој затупљеној

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби брига како сам? — Куда хоћеш?

— Куда хоћеш? — упита га свети Сава; а овај одговори: — Ни за тим ти није стало. — Шта би радио? — рече свети Сава; а овај му одговори: — Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и таког

Но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?

— Па шта је мени стало? — Ама, ено се у твоја врата унесе! — Е па шта је теби стало? — одговори равнодушни кадија. КАДИЈА И КАДИНИЦА

— Па шта је мени стало? — Ама, ено се у твоја врата унесе! — Е па шта је теби стало? — одговори равнодушни кадија. КАДИЈА И КАДИНИЦА Једну вече кад се кадија вратио из мешћеме кући, каже му кадиница

продао онога роба да се онако не мучи; али прије нето му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: — Шта је теби стало за то? И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Ако нам је стало да избегнемо предстојећу катастрофу и таква збивања која могу куглу Земаљску претворити у пакао, онда морамо убрзати

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Понашали су се као непристрасни гледаоци, којима је било стало да виде бољег као победника. У том моменту осетио сам да ме једна снажна рука зграбила за крагну и када сам се окренуо

али ја сам већ имао једно скупо искуство са патентним уредом у вези мојих електричних резонатора, и није ми било стало да имам још једно. Требало је одговорити на питања о рефлексији и рефракцији Х-зракова.

Он је, у ствари, био родом из овог лепог града Нове Енглеске и веровао је у његову исцелитељску моћ. Много му је било стало да се опоравим, али је увидео да ће мој усамљенички живот који се одвијао на трему куће која гледа на Хејстак Маунтин,

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

нипошто не оспоравају књижевне зналце чија имена с поштовањем помињем, али зато ближе осветљавају ствар до које нам је стало.

служила за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе Дучићу нарочито било стало, и о чему је и писао у својим огледима о српским песницима.

екстаза, онај унутарњи замах који плени као порука која не носи само мисао или осећање свога пошиљаоца, него је у њу стало цело људско биће које вам је шаље.

Тачно је да сам дуго био заокупљен Црњанским. Али је све што сам о њему написао стало између корица омање књиге. Нисам обухватио сва, него само нека његова дела, а нисам дао ни праву синтезу.

Свако се придржава неке своје теорије и једино му је до ње стало. А ако ћемо право, нико од нас нема изграђену сопствену теорију, која би била вредна да је и други прихвате.

А знам да су најгласнији били они којима су очи политидеолошки замагљене. Њима у суштини и није стало до књижевности.

Разуме се да ће то бити најближе онима којима је навише стало до књижевности као књижевности, или другим речима: до књижевности као специфичне, језичке уметности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Тако... а не може раније?... Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо. Највише ми је, знате, стало до тога, ако потражи који страни лист моју фотографију, па да буде лепо. Знате како је то за иностранство!...

Само, знате, не треба то примити срцу. ЖИВКА: Ако хоћете право да вам кажем, мени и није баш толико стало до тога да будем министарка. НАТА: Е, па немојте, госпа-Живка, будимо искрени.

НАТА: Дозволите ми, молим вас. ЖИВКА (подметне јој): Ево баш, помиришите, кад вам је толико до тога стало. НАТА: Исти мирис и иста боја, розе...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

16 Као да јој није стало ни до дворишног, па ни до кућног простора, на који иначе Станковићеви јунаци, међу њима и млада Софка, тако будно

Ово Је мој серај. Ово је та, ефенди-Митина кућа' ”. 104 Колико је Станковићу стало да што јаче удари гласом на кућу, и свакако тиме подржи Софкино учитавање, види се, прво, по томе што ефенди Мита

На тај се начин испод боје очију све јасније осећа једна друга целина - небо. Црњанском је стало да синтагма „очи боје неба” добије још и смисао „део неба у очима”.

Али је, очигледно, била потребна жива, покретна слика о повијању кише. Кажемо покретна зато што је Црњанском стало да прикаже и неке врло ситне појединости онако како су оне за конкретну перцепцију дате, како их у једном непоновљивом

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну. Руке које употребљавају камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Ја сам приметио две ствари док је он говорио; наиме, да је њему необично стало до тога да пођем са њим, свакако само и једино друштва ради, и затим да мој Швајцарац помаже његов предлог само реда

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

(Више војника мучно би и стало у шанац). Још је шанац био наоружан са четири четворо-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Хај, читаво гробље на срце се слеже, — Срце не подлеже; Хај, читаво гробље у њега је стало — И још нешто мало: Јоште једна плоча, — јоште једна стена, У њој урезаних некол’ко имена, — С њима с’ певô,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре. Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо. Војници се враћају... Место ме не држи.

— Има ли где да се купи? Зови ми мога сеиза! — Чекај, немој да зовеш сеиза... Ако ти је баш стало толико, добро, купићемо ми. Сви сте наши гости. — Радослав се диже. — А не, не. Останите! — ухвати га за рукав Бора.

— Кад му је толико стало... Бора згази Косту на ногу, дајући му тиме знак да не говори, па се окрете Радославу: — Ваљда ће се једном и овај

— Не! Ако бога знаш — завапио је Радослав. — Боро, молим те, не прави комендију. Ако ти је стало до вина, наћи ћемо. О, људи, шта нас снађе! — Остав’! — рече Бора војницима, који спустише пушке поред себе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

није спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и свима антологичарима, пре свега било стало да време које обухвата ова Антологија сине и лепотом и обиљем разноврсности и хармоничног унутрашњег склада — колико

сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.

Мог живота солнце буд запало, Избегло ме срећно све на свету; Мени дејат и Јестество стало: Помоћ убог немам јер ја клету.

служим; Жена, ћер и син ми, по најлепшој моди, Треба само теби у свем’ да угоди, А за господарство кућно није стало, — Ком’ би покрај тебе то јошт на ум пало! До сто рифи блонде (не питам шта кошта!

Сам без разлога сласт ту сад укидаш себи! ...Кад сам рекао, што ћу! Ма саме стало ме главе, Српска ни данас вера неће код мене слагат.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Вук народну прозу, као и остале усмене творевине, посматра као израз народног духа, али му је исто толико стало до језика којим се тај дух исказује а творевине обликују.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало. 6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат.

Ћипико, Иво - Пауци

— Шта је, дакле? — сјевши упита газда. — Донио сам паре. . —Све? —Што гођ могах избити... —Није, брате, мени стало што могох, што не мотох; јеси ли донио да вас дуг подмириш?

— истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. — Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?...

— Није требало! — опази владин достојанственик. —Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим... Није требало!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота. Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико сутон.

Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао колико му је стало да сачува пријатељство између наше куће и манастира. Лауш је био суров, чак и више него што сам очекивала.

Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је смернији од сваке девојке?

Он би пре скапао од бола као отрован пас него што би и једном речју поменуо како му је до ње стало нешто више него било коме од нас. Чини ми се да га је оборила сопствена гордост.

Досећали смо се дакле ми где је његова невоља, али до Јање нам је било неупоредиво више стало него до Кирче. Јања! Била је то жена колико може да се викне.

„Не могу поверити људе човеку коме није стало до живота.“ И Пипац му није човек по укусу. За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара. И пробисвет.

Њему није било стало ни до какве победе, опијала га је врева боја и сласт уништавана и сигурно би био веома несрећан кад више не би имао

Она је поново питала. Поново су ћутали. Онда су се нашла двојица међу окупљеном гомилом којима је било стало да се истакну пред господарицом у том тешком часу.

Нисам могао да верујем да му је тако мало стало до живота његових људи. Збиља, он их је послао, сасвим равнодушно, у погибију.

владаоцем, да краљ не подноси простоту, воли китњасте и отмене реченице јер се тако пише у Константинопољу, па му је стало да своје људе научи лепом опхођењу какво је код Грка.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи; Сунце је на зреник стало и врео трепти зрак.. Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак.

Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу. Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза! Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Све је срећно стало у њега, и ћилибарски ђердан, израђен од бившег дворског отоманског чибугџије и рукотворине везиља из Дамаска.

„Морам“, рече он самом себи, „па ма ме то мојих очију стало, из тог привидног кретања одредити стварно кретање звезда. То, и ништа мање, хоћу да прочитам из књиге неба.

Његово тело је огромно, као и његова температура. Преко милион и три стотине хиљада Земљиних кугала стало би у његову запремину, но, због његове ужарености, материја од које је саграђено ређа је од Земљине.

Све што је са овим питањем имало какве такве везе, а што сам покупио из књижарница и библиотека целога света, стало је у један одељак мога кожног портфеја. Заиста, чудна појава! Теорија кретања небеских тела, тј.

Кад су се тако споразумели немуштим језиком, Леверије рече гласно: „Видим по овоме што сте овде испевали да Вам није стало до тога да останете овде. Томе је лако помоћи. Можете ићи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кола су јака, а возе вас коњи, а не кола, а коњи су наши и млади и јаки. Али ако је стало до нових и млађих кола, онда, господин надзорниче, ево да вам кажем како се шале људи у мом крају: посади руду у

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Представи себи, макар је и живота стало, из тамнице га избавити, а оће ли је потом по обичају он из благодарности узети или неће, о том она и не мишљаше.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке. Веле: да би се стало на две ноге, потребно је најпре ићи на четири или, другим речима, да би се човек у животу могао исправити, потребно је

испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је стало било до тога да код младе госпе разбијем потпуно евентуалну заблуду.

Пуних седам година ја сам се, мада ме је то грдних мука стало, уздржавао да пишем песме, па ипак сам једног дана подлегао ономе нагону по коме се човек радо враћа своме првоме

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Понекад се борба прима само зато да би отишли нејач и комора. Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи. Кроз клисуру, а и даље, комора се заглавила: стока попадала, кола се поломила.

Нешто ми притиска груди. Гледам као кроз маглу и сузе ми ударише на очи... Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку. „Бежите, само што нису дошли!

Пред једном кућом на шареници лежао је мештанин бледа лица. Можда болује од маларије, те му и није стало до живота. Неко митраљеско одељење одмарало се испод једног дрвета.

Бугари су исто тако попустили. После неуспелог напада на Катунац и Пожарску Косу, малаксали су. И стало се напослетку. Са напором титана, наши су сатерали непријатеља из равнице на врхове планинске.

Окренуо сам се. Капетан Ђукнић, гологлав, са једном руком у џепу чакшира, излазио је лагано, као да му више и није стало до живота. Пешаци су поседали ову страну јаруге и отворили ватру.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Мени и није толико баш стало до супе мога детињства, колико до дивоте да о њој певам и на један нов начин се нахраним њом.

Ни до каквих посада мени не беше стало, Носач фламандског жита или дебеле свиле. Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

За друштво некад не бјеше нам стало, О себи само говорисмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало...

Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами. 33 Бор усамљен на северу Стоји наврх гола брега.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

То га је стало главе. Ништа му није помогло што и сама истрага признаје да је у то време била глад у Сењу и околици, И да је он узету

“ Устало је тридесет момака, на три места све по десет стало. Кад на први десет наишао, нитко не сме пред њег да изиђе, да изиђе да коња привати, већ га сташе стрелом стријељати.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У потрагу за одбјеглим дјечацима он је, истина, пошао по кнежевом наређењу, али му је, као правом дјетету, више било стало до тога да напипа и открије гдје ли се то само крију ти лукави ђаволи: Јованче, Стриц, Потрк, Лазар!

Већ пред саму ноћ Јованче и Луња стигоше с Лисине у село и сазнадоше за страшну вијест: не- стало Стрица! Пуцали су за њим, гонили га и даље му се губио сваки траг.

Авијатичари су им јавили да бомбе нису уништиле складишта. — Гле, колико им је само стало до муниције! — чудио се командант. — Сва срећа што не знају за оно склониште у Мачковој пећини.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

На што би год и што помислио и што би рекао да буде, и махнуо би с оном палицом, ома би оно стало се и било би. Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу — би љута змија, и оне змије што цареви чародејци

И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то. Убише га Грци. ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА Ови први сабор учини се у дваистгодиштно лето од како је био постао

на галија зифт — смолу, пак све потонуше на дно, што тек три за приповест осташе галије да однесу глас што се је стало од њих, куд се подеде толика силесија људска.

Него скоро право ми се искажи беза зла, што се то од тебе стало? Девојка О, поштени старче Јосифе, што да ти рекнем за то?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности