Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве кућа), и у један ма̓ јурише и
сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до Стамбол-капије. На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓.
На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓. Како се капија отвори, бацимо се
заМолимо од Немца једног чиновника који ће на нашем уговору бити, пак ако би ми покварили уговор, нека Немци пишу у Стамбол да смо ми криви; ако ли Турци покваре и зулум почну, да Немац јави султану која је страна крива?
проту из Шопића, Стефана Живковића и Протића Јову до Букурешта, пак Јова да остане у Букурешту а Чардаклија да иде у Стамбол.
Худелист, јоште данас по одлазећем њи̓овом куриру у Стамбол у име императорово јелчији аустријском писати да би султан, као њихов пријатељ, заповедио Турцима да од онаког са Срби
скоро не буде то ћу и ја ићи у Сербију, водити свога брата и јошт од најбољи̓ фамилија 100 синова или браће, одвести у Стамбол, заклети се патријарху, а патријарх цару, и дати му тај реум нека седе, да нам се само зулум скине.
да гледу лепим начином говорити везиру, да не чини таквога мучитељства на христијанлуку, и јавити да смо писали у Стамбол, а што се тиче који Србин побегне амо, да га приме, обаче покривено, да Турци не виде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
одведоше га у Београд и дадоше на занат код једног од оних »болтаџија« што су им болте обично на Теразијама па Стамбол-капијом пошав великој пијаци, у којима се држи и продаје само она роба и руво што га троши сеоски свет — болта, пред
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!... Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
солитер (фр. солітаіре) — прстен са једним великим брилијантом состојаније — имовно стање Стамбол, Истамбул — Цариград, стара престоница Турске империје створ — овде: стас, раст, изглед страхино (итал.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Бисер у пупку? Много ти читаш и фантазираш! Од овог што се овде збива одвој ти то што о том свету знаш! Ово није Стамбол, него Требиње! И тамо није Багдад, него је Гацко! Шта он мени каже! Жудња! Па ја од жудње побенавио? Бре!
Плаче, ђурђевак... Без твојих суза мајка сиротица, сузама твојим Стамбол цео да купи... Видиш ли шта су од нас учинили? Да се нагну над колевку, да се постиде...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
чује он да у Стамболу има много посла, те да се може прилично новца заслужити, стога се он најпослије одлучи те пође у Стамбол. Кад је тамо дошао, почне хамалити што је више могао.
Он јој онда све по реду искаже, како је најприје у Стамбол дошао, како је хаџији дукате дао, и тако даље. Она кад то чује, рече му: — То је врло лако, ја од прилике знам који
— То изговори и пресели на онај свијет. Син узе оно сто дуката и намисли ићи управо у Стамбол, па се препоручи алаху и пође од куће. Дође предвече у Мостар и уђе у хан да преноћи.
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол? Цар, премда је знао да он нема ни паре, опет помисли у себи да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто
се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја јуче био стекао новце да купим од тебе Стамбол. Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Тесан ли је рам видика кружног, чију бледу чађ облина наших орумени срам! ИИИ Хеј, исток класа! - Ми смо Стамбол град, где слаб је мужјак и жировит храст. Зар небо није звездан рукосад, над Златним рогом зденут срмен пласт?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Та што беше нељубљена Вол’о би ју ја љубити Но у Стамбол царовати!“ 211. Три се снега под планином беле, Један лањски а други полањски, Под њим Ката сама боса шета, За
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао? Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А праунук — мука ти да га видиш! — Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе, Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле! Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге, сабљом му се Турци куну — клетве у њих нема друге. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?“ Цар прем да је знао, да он нема ни паре, опет помисли у себи, да га није подговорио ко други, ко има новаца, па
се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја јуче био стекао новце, да купим од тебе Стамбол.“ | Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија, највећи од улаза у град, опкољен шанцем.
године, види се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек пошто шанац буде уклоњен а Капија разрушена, а
века, учествовали у рушењу и отклањању онога што је преостало од шанца причали су да су налазили, нарочито у близини Стамбол-капије, можда баш на садашњем простору Око Народног позоришта и Дома ЈНА, где је мали сквер под кестеновима и, ниже,
хтео да памти велике турске баште и мале српске винограде који су се у низу простирали дуж унутрашње стране шанца, од Стамбол до Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у
Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао. Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично скривена међу вреће жита, улазила је право у гладна уста.
путницима који су у град стизали преко утабане теразијске ледине и заустављали се, пре но што уђу, на пустари пред Стамбол-капијом, по којој су се, кроз љигав и смрадан кал, гонили чопори полудивљих паса.
готово неприметном линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.
Следећи дан је био уторак, 5. јун,1 засењен, омађијан дан, са дубоким светлостима. Од Стамбол-капије (заузимала је простор између споменика Кнезу Михаилу и Народног позоришта), према Палилулском гробљу, на
види ниједан од пролазника: како се од парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије београдског града.
На слици Ђуре Јакшића Бакљада пролази кроз Стамбол-капију прво што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступају између Турака притајених под
прво што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступају између Турака притајених под сводовима Стамбол-капије, али се и те како опажају и ти сводови, од цигле и камена, зли.
У Васино доба, у годинама Кочине крајине и пре првог устанка, пред Стамбол-капијом су, над шанцем, у низу, излагане главе угледних Срба, набијене на кочеве и загледане у нејасна небеса над
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Куд год је ходио, дође у Стамбол, ама како ће сад да се састане са султанијом? Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз
Кад се цар ујутру пробуди, дођоше му гласоноше да је некакав велики шах дошао са великом војском над Стамбол и да му пријети погибија.
Не би ни дланом о длан ударио, нестаде свега, као да није ништа ни било, а она узјаха коња и оде са свиралом у Стамбол. Сиромах везировић оста голијех ноката на ледини.
Бијах млад, те једном дођох у Стамбол, па ме бегениса царска шћи, те ме цар с њоме вјенча. Она ме је добро гледала и понизна према мени била.
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол? Цар, премда је знао да он нема ни паре, опет помисли у себи да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто
кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам ја јуче био стекао новце да купим од тебе Стамбол. Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот.
одвоји половину те даде дружини и рече им: — Ето, па се с тијем превладите, а ја са овијем осталијем одох управо у Стамбол да видим што ли се је то на нас честити падишах насрдио. То рече и остави дружину, и крену срећно на пут.
То рече и остави дружину, и крену срећно на пут. За неколико дана стиже у Стамбол. По Стамболу није много врљао, но одмах убруси те оде цару на диван.
НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ Дошао некакав Француз у Стамбол и пријавио се у царски двор. Цар га прими лијепо, а Француз му каже да би се потурчио, ако му ко могне погодити мисао.
А дијете ће у себи: — Знам и ја као бог, да смијем казати. МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО Ходао султан кроз Стамбол, па тако ходајући сретне на улици ђецу ђе иду из мејтафа.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, каж’те, људи, јадној матери!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији! СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно!
ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!... Бабо, сад гледај доље, налијево, још мало ниже Стамбол-капије; онђе на ћошку... (Стана гледа наново.) Видиш ли сад?... СТАНА: Он је!... О, да сам ја!...
) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!... Тамо на крају Стамбол-капије, Баш где се види онај одронак Гробнице давне неког Римљана, Данас ћеш једну главу видети.
ГЛАВАШ: Дела, шта пише?... Проучи сам! Стамбол ме није књизи учио, А српске земље лузи сенасти И не познају црну мазију Којом се пуне танки листови...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Обрана томе кам'? Кам' крило слатко, моћни заклон? Душана давно нам нема, стуба Од кога силе Стамбол је стрепио! Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке. Планине се клањају земљи и полазе на Стамбол. Издајник домовине одлази у пакао: Опадô је своју браћу красну код Турчина, силе пексијанске; зато гори лице под
У једној песми он то сам изриком каже: Нисам слуга, нити дворим кога, но у Стамбол цара честитога, а код њега не мислим другога док је моја на рамену глава.
је дошô пред стамболска врата, пред вратима копље ударио, а за копље свезô бедевију, пак разапе бијела чадора, и на Стамбол он наметну намет: све на ноћцу по јалову овцу и фуруну леба бијелога, један чабар жежене ракије, по два чабра црвенога
Тако држа три мјесеца дана. Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла бијела: „Море царе, изводи ђевојку!
Сједе Марко пити рујно вино, а Стамбол се стаде затворати; дођ' ханџија да затвори врата, пита њега Краљевићу Марко: „Што се тако рано затворате?
Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога! Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим врата од Новога хана! Да л' у њему ниђе никог нема?
Пође Арап кроз Стамбол бијели са ђевојком и са сватовима. Кад су били испред Нова хана, опет ханска врата отворена; Арап нагна танку
Арапин се у сватове врати, па одоше низ Стамбол-чаршију. Тада уста Краљевићу Марко, он изврати ћурак од курјака, и изврати калу од курјака; своме Шарцу потеже
стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; он узима копље убојито, пак се скаче Шарцу на рамена, ишћера га на Стамбол-чаршију.
Када виђе црни Арапине да ће њега освојити Марко, он окрену танку бедевију, па побјеже кроз Стамбол-чаршију. За њиме се натурио Марко; ал' је брза пуста бедевија, брза му је као горска вила, и тијаше да утече Шарцу.
Он се врати кроз Стамбол-чаршију, ал' од свата нигђе никог нема, сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара лијепога руха ђевојачког.
Тако рече, па у Стамбол оде. Каде био близу до Стамбола, у путу се оба пристигоше, те пред цара иду упоредо, а цар знаде ко су и како су, па
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ — Море што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол, — овде си је Стамбол и све, зборим му па ја. Имамо си ми овден, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику
“ — Море што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол, — овде си је Стамбол и све, зборим му па ја. Имамо си ми овден, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику кујунџију!