Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ду), одговор ће одма доћи.” Кнезови остану да чекају одговор на њина прошенија из Стамбола. Везир је био јаничарски пријатељ и ништа није знао о томе, и кад види да се кнезови не разилазе из Београда, зовне
Петнаести дан од тога дана, дотрчи татарин из Стамбола, и донесе нов ферман. — Причао ми је буљубаша мог оца, Лаза из Трлића, да је татарин утрчао у варош непрестано вичући:
Милан Обреновић ниже њега, све с леве стране Топчидера; Чарапић Васа на Камаљу према ̓Ајдук-Чесми, и чувао је друма од Стамбола.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском... Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... Последњих дана јула и првих дана августа 1806.
Црњански, Милош - Сеобе 2
наше, поклане, које нико у твом хришћанству није оплакао, а којима би могао на начиниш пут, да се бели, од Вијене до Стамбола? Костима нашим да калдрмишеш друм у Венецију. Да се забели кад год сумрак пада.
Чуо је, сигурно, да је то човек, који је спасао Европу од Турака! Спасао Беч! Освојио Београд. Умало није продро до Стамбола! Чуо је, свакако, како је, генијално, уништио турску војску, код Сенте.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па да видимо: неће он стићи ни камен на камен, а ја ћу и чудо веће од Стамбола! Где женско зашушти, ту замирише и погача, замирише лонац пасуља, зазелене се дудови, под дудовима зацрвени се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад чује шта говори, зачуди се, па му рече: — То је све твоје, ја нећу ништа узети, него узми новце и одмах из Стамбола одлази, јер неш ни главе изнијети.
други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: — Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу, можемо у њему оба царовати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче. Је ли она боса, гола стигла јутрос до Стамбола? (Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу. Шта је опет на помолу? Време лаје.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: „Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола ни пошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек. Сада он рахат узе прстен па дође близу Стамбола и заноћи у једној кахвици.
да скупите велику војску, какву ова земља није још никад упамтила ни видјела, и да буде сјутра рано на брду више Стамбола. Арапи се поклоне и рекну: — Биће све у реду, — и нестане их.
други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: — Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати.
Ко јадан, кô жалостан, од великих мисли и муке не зна шта ће, па од онога вижлина узе золоту дувана и изиђе на крај Стамбола на једну ледину, па поче све лулу за лулом пушити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града. У хајдучким — и ускочким — борбама прекаљивале су се народне снаге.
И МИНА ОД КОСТУРА Сједе Марко с мајком вечерати сува љеба и црвена вина; али Марку три књиге дођоше: једна књига од Стамбола града, од онога цара Појазета; друга књига од Будима града, од онога крала будимскога; трећа књига од Сибиња града, од
Која књига од Стамбола града, цар га у њој на војску позива, на арапску љуту покрајину; која књига од Будима града, краљ га у њој у сватове
“ То је Арап кули изрекао, па он одмах ситну књигу пише, те је шаље цару у Стамбола: „Господине, царе од Стамбола, код мора сам кулу начинио, по њојзи ми нитко шетат нема, а јоште се оженио
“ То је Арап кули изрекао, па он одмах ситну књигу пише, те је шаље цару у Стамбола: „Господине, царе од Стамбола, код мора сам кулу начинио, по њојзи ми нитко шетат нема, а јоште се оженио нисам: поклони ми шћерцу за љубовцу; ако
Не да Марко затворити врата, већ он стаде да види Арапа и његове кићене сватове. Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех Арапа: Арап
Муса по приморју и ухвати Ћуприлић-везира, савеза му руке наопако, а свеза му ноге испод коња, па га посла цару у Стамбола. Стаде царе мејданџије тражит, обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију.
То се царе љуто забринуо; ал' му вели хоџа Ћуприлићу: „Господине, царе од Стамбола, да је сада Краљевићу Марко, згубио би Мусу Кесеџију“.
ни омиловану: мене прође моја госпоштина и држава моја краљевина; хоћу бјежат преко земље дуге, хоћу бјежат цару у Стамбола; како дођем, хоћу с̓ потурчити“. Зло се зачу по свој земљи њиној.
га тврђе може, па се коњу фати на рамена, халали се и опрости јунак, каже роду, каже браћи својој: „Хоћу браћо, и ја у Стамбола, одох, браћо, браћу да сачувам ко дорасте у тој земљи нашој: тамо оде крвничко кољено, он ће дворит цара у
Тако рече, па у Стамбол оде. Каде био близу до Стамбола, у путу се оба пристигоше, те пред цара иду упоредо, а цар знаде ко су и како су, па их царе једва дочекао, дочекао,
73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША Књигу пише царе од Стамбола, те је шаље ка турској Удбињи, на Турчина од Удбиње Зула: „Чујеш, Зуле, удбињски диздаре!