Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити, — одговори му професор. Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови: — Молим, господине, да идем у авлији! — Реци правилно, па ћу те пустити.
— Реци правилно, па ћу те пустити. Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе.
Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су другови добацивали, он
— Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен. А нису то само падежи са којима смо се борили.