Употреба речи стамени у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Сад ћемо, попо — одговори Бошко, па се окрете Стамени: — Хајде, дете, намести попи и овом пријатељу доле на чардаку. Стамена запали зубљу луча на огњишту, па оде да

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кнез рече насамо Крстињи: — Хајде тој Стамени Мирковој, и реци јој нека смјеста отиде, или пошаље кога, у Цуце, брату Мирашу, нека буде овдје сјутра до подне!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

) — душу дао за чиновника војног суда. Ни дао бог онај општински Раде. Још му је ту при руци и стамени Весо Кукољ с ловачком пушком, нека комбинација војно-цивилног стражара, а то сваког окривљеника посебно збуњује:

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мираш Цуца иште Стану за сина свога. То ти је по поруци, а он ће, зар, главом то сјутра... Ја обрнух Стамени плећи, па у кућу. Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!“ „А да, губала га братска љубав!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности