Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нећу! — рече поп. И изиде, па оде, а и не окрену се... Алекса оста као станац камен. Он не умеде више пи говорити, ни мислити. То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
једе редом све, не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје поверене му пастве, него седи као станац камен или кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То су: Станко, Стојан, Станиша, Станоје, Станимир, Станац, Станислав, Стојанка итд.⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо: Живко, Живоје, Живота,
Из истог разлога родитељи на Косову своју децу по рођењу стављају на камен станац. Жене којима се деца не држе, када добију дете, дају га оној жени „којој је чељад неначета“ да задоји новорођенче на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја је згледа, затресо се лако, Ја је гледа, али се не мако, Плану срце баш у живи пламен, Опет оста као станац камен, Сретном сузом засузило око, Боже вели, о небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
2 Вест о теби је јутро што открива сужње сапете тврдином тела и самоклетвом, радују се оковани кад им се станац сузи на простор одређен твојим мигом — радују се кћери у руглу, потомство под игом, сванула је мајка очинству, и син
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се племе не затрло! Тако ми се пси меса не најели, а ја пасјега! Тако ми се свака работа не закаменила као станац! Тако ми се тјело не разлијевало као пјена морска! Тако ми се траг не затро! Тако ми се уста на затиљак не обратила!
солило — место где се стоци (обично овцама) даје со сраб — свраб среш — камен који ствара вино, вински стреш станац — камен који је као изникао из земље стокућа — женско чељаде које радо залази у туђе куће, и ретко је код своје стрв
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад изиђе на брдо, попне се на један велики станац камен, и тек да се баци низањ, зачује један глас ђе му говори: „Не, не, човјече!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери,
Попа, Васко - КОРА
вечитој паши НА ДЛАНУ На живоме песку Неме раскрснице У недоумици На свакој раскрсници Радознао поглед У станац камен претворен Пустиња румена Али све што у њу доспе Смислом пропупи Надом процвета Пролеће изузетно Или