Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Побратиме“, рече Живко, „време је да путујемо; ти седи на свога коња, а Стани ено мој коњ, а ја ћу пешке пред вама. Мени је цела Честобродица позната као кућа у којој сам се родио“.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како ће се ово изиђи?” „Е, о том се ти стараш? Не брини се“, — одговори лисица — „само ти слушај мене, пак се не бој. Стани управ подупревши пређне ноге к зиду, сагни главу, и наклони рогове спред.
” „Паса!” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући. „Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је учињен!” „Е, зар пси маре за мир?” — рече лисица бежећи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у
реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у гроб цара лазара 1957. ЂАВО НА СЕЛУ 1.
ВИКАЛИЦА ЖИВАНЕ СА СУБЈЕЛА АЛИ КОЈА ЈЕ ИЗ ОБЛАКА ЗИНУЛА НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ ВОЋЊАКЕ УСЕВЕ КУЋЕ И ГРОБЉА Стани, ало! Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сенуше ми светлаци пред очима... Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...
Сенуше ми светлаци пред очима... Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...
Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је... Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале! Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане. Окрете се Радан и устави волове.
Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале! Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане. Окрете се Радан и устави волове.
— зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. — Стани, брале, молим те! — устави га господин. — Шта ћеш? — Би ли ти то мени продао? — Не могу — треба ми, како ћу продати!
— Добро ћу ти платити. — Аја, не могу никако — рече Радан и пође. — Ама молим те, брале, стани! Радан опет стаде, па као затежући се рече: — Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?
Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!... — Ама, опет ти не каза мени како се завадисте. — Стани да ти кажем... Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.
Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата... — Па дела казуј, што допаде робије. — Стани, полако! Казаћу ти... Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...
« — Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: — Та стани, брате Срејо, док видимо све. Неће теби Милун криво учинити. А и грехота би било. Среја слеже раменима и ућута.
— Кога? — Ама оног... срете ли га где? — Није зар Среју? — Баш њега... пусти ме! — А што? Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. — Како што! Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде.
— Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам. — А осамнаест? — Аја! — учини Тиосав и подиже торбу да упрти. — Стани, море, станиде! Ти дам дваест 'оћеш? — Не могу, ћир-Трпко; није вајде! — Што не могу, не могу!
— Не можемо! За триест гроша, ако 'оћеш... — рече Витомир, па токорсе пође, а за њим и Тиосав. — Стани, стани! — повика ћир Трпко. — 'Оћете за седум цванцика? — Аја! ни паре ниже! — Е 'а'де, нек је сретно.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хоћеш ли, јапане?... Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. — Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. — Морам одети марви помам! — Е, добро! Али, у колу да се нађемо!
Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Лазар се упути Станку. — Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...
— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, — Него... стани!... Она стаде. — Је ли, Јелице? Право ми кажи: или волиш мене или њега? Она се зарумене и обори главу.
Отиди један час до субаше, звао те нешто. — Добро, бабо. И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. — Стани-де! — рече. Лазар стаде и погледа га. — Је л̓, море? — Шта, бабо? — А, лој ли ти детињи, ти тако зар?... А?...
— Каки курјаци, како јагње? — Јелицу ти просе за Лазара. Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! — Кад? — Сутра навече. — То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. — Зато ти и јавих.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле...
— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан? — Није он жив — рече Мара. — Он је погинуо на Косову. — А шта је то Косово?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се). ЈУЦА: Добро, као генералица! Сад стани. КАТИЦА (стане). Гледај ми право у очи.
Доћи кир Диму, ишти своја облигација, што ћиш да му даш? Да ти баци у процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле беше наслутио да се догодила велика несрећа. Чуо је како Махалчани вичу за Гарсулијем: Стан, стани, мајку ти темишварску. Халт! Халт! Оћеш, под јајца греифен? Под јајца греифен?
Теодосије - ЖИТИЈА
Светога пророка Илије, клањајући се са многим сузама целиваше место о коме Господ рече Мојсију: „Ево места код мене па стани на камен, а ја ћу те покрити руком мојом, и подићи ћу руку моју, и тада ћеш ме видети с леђа.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Онај мали лопов хитро се успуза до моје главе, помириса само моју њушку и престрашено промуца: — Па ово мирише... Стани, стани... Ово мирише... — Јест, јест, и мени се чини — пропишта водени миш. — Ово је унутра главом и брадом сам...
Стани, стани... Ово мирише... — Јест, јест, и мени се чини — пропишта водени миш. — Ово је унутра главом и брадом сам... сам...
За њим појури и Крушкотрес урлајући: — Чекај да ти ја измјерим јаку за вратом! Стани да ти дам шарени торбак! Тако су, праћени невидљивим репом вјетра, Брко и Крушкотрес пројурили крај мачка и Шарова и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Било је већ вече. На линији, на путу баш кућа од армиције. Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Све је тако! — И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој! Види се да је судба била! А сад помози, боже! Дај, боже, да изнесемо нашега мртваца!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Ја се врло радујем да је на мене та коцка пала. Идем одма справљати што треба. ПРОВОДАЏИЈА: Охо! Стани мало, момче! Добар, то јест, трговац кад полази у Беч, он каже: идем у Ердељ. Тако и ви треба да чините.
У цркви стани му на ногу, а ми ћемо уватити три жабе, пак ћемо облепити лонац и кувати, докле се год из цркве не вратите.
МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О стани, сунце, стани, не заоди, Бела дана собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом,
О стани, сунце, стани, не заоди, Бела дана собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге
јегожине, Таке браде, така ока стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!
така ока стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!
огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!
Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!“ Јао, Бранко, деде краке пружи, Па што брже унапредак стружи!
Од сабље ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!“ Овај бежи, онај за њим струже.
ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!“ Овај бежи, онај за њим струже.
Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне облачине: „Стани“, викну, „стани, копилане, Грдне си ми ударио ране, Пуно си ми другова згубио, Но и тебе сад је Бог убио.
понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне облачине: „Стани“, викну, „стани, копилане, Грдне си ми ударио ране, Пуно си ми другова згубио, Но и тебе сад је Бог убио.
Живо Турчин низ пољану нага, Опази га Гојко, потера га, Још кликује: „Стани, тако т' Бога, Та један ће само на једнога.“ Али Арслан главе не обраћа, Само ђога бакрачлијом лаћа.
Ма ко изненада, Ко оно отуд на њ'га наже сада, Још викну бесно: „Стани, да ти платим, Да жао теби за још горе вратим!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао прстом. — Де, ти, де, куд си попушио Свето писмо, туд и славу опорочаваш!
— Кад тамо, а она шупља и у њој карабин, торбак муниције, три бомбе. Шта велиш на то? Је л требало вјеровати, а? — Стани, болан, кумићу, ово ти је друга форма — побуни се сељак. — Ено, погледај, оно су ми у колима двије кћери, кумице.
А ја сам дјечака и видио и познавао, чак се и понеког имена сјећам, па зашто да не кренем у потрагу за њима. — Стани, човјече, па гдје су ти већ данас ти исти дјечаци?! — Ништа ти не брини — шапатом упозори старац.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. — Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. — Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде. — А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно.
— Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може! — викнуше остале.
Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може! — викнуше остале. — Стани, ох стани! — шапуће она очајно.
Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може! — викнуше остале. — Стани, ох стани! — шапуће она очајно.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Пробудите га! — — Стани! нипошто! Па баш да можеш руком самртном пробудити, оживети и смрт, размакнут међу непромењиву, васељену што цепа
— Ал' стани, шта то јекће? Кô напрег од кашља, заптивен. сух. На умору је л' ропац године? На мојим вратма куцнуо неко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него о стани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
“ и тако и учине и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна па из далека повиче: — Стани, царевићу, нијеси утекао!
ћеш поздравити свога оца: Ако ми не пошаље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.
Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани! Ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини.
у који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него Милице, моје синовице. И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан.
Ступивши преко прага престрави се, јер опази у хоџе црвенкасту браду. Хтједе узмаћи, но га старац заустави: — Стани, момче, куд бјежиш из моје куће? У њој се многи утјешио ко је тражио утјехе.
Онда један узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра!
онамо, а кад се већ излаже и умори, онда му дијете рече: — Е, мој ћосо, ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину.
Онда Еро: — Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву!! — А, а, море! Стани док погледам у ћитап, — па се сегне руком, да дохвати ћитап, а Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину. ЈЕВРЕМ (руком): Стани; како се Макса владао? СОФИЈА: Срдио се, викао, хтео је и да удари, али је најпосле попустио.
Ајде и ми да се дамо на науку. ИСАЈЛО: Ти можеш, али ја нећу. МАНОЈЛО: Да л’ би ме хтео учити? ИСАЈЛО: Стани код њега у службу, пак ћеш све научити. Зашто он, једнако којешта говори; само ме мрзи слушати.
Како би било, кад би потражили по вароши, ваљда се неће нико отимати за ваш разум. ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути.
ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. (Спази Јакова.) Шта је то? (Увати га за руку.) Стани мало, дечко. Кажи ти мени, шта си ти? ЈАКОВ: Ја сам ја. СЕЉАК: А шта је оно? ЈАКОВ: Магарац. СЕЉАК: Јеси ли ти он?
Него будући да си ме јако кињио, створио ми је волшебник јошт једног магарца. СЕЉАК: Баш као што је мој. Стани, ниједна веро! МАРКО: Шта ћеш ти с њиме, чича? Он је наш друг. СЕЉАК: И мога магарца брат! Ниједне вере!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Да очистиш чизме. СУЛТАНА: Ја то не умем да радим. СРЕТА (замане каишом). СУЛТАНА: Стани, не удри, оћу. Ох Боже, шта сам ја согрешила да се такве чини са мном играју? (Намести столицу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад јежа сретнеш, кавге се мани, тај копље има на свакој страни. Корњачи никад не стани на пут, јер оклоп носи, а нема капут. Квочка је страшна ноћу и дању, то ти је кокош у бесном стању.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Народ нагрну на неке од тих вагона, што их зауставише пред станицом. — Стани, марво... Заустави! — нареди капетан одсечно војнику на стражи. — Где сте запели?
— Стани! — грмну потпоручник. — Господин потпоручник — поздрави Танасије и несвесно устукну још један корак, па наједном замуч
Ветар зафијука. Наредник промоли главу. — Бежи!... — Куда, зашто, стани! — и ја притрчах отвору, да бих умирио савест своју. Муња свитну, те ми очи засени.
— Господине поручниче — појави се једна сенка на отвору — извршена је попуна муниције. — У реду... Него стани... Јесте ли требовали пушку за онога, што му је данас преби граната? — Позајмили смо од командира треће чете.
Прва је мисао била: командант! — и ја, бунован, јашем коња и насумице полазим у правцу одакле се крећу трупе. — Стани, човече божји! — дохвати ме неко за руку. — Где ћеш тамо?... Ја сам, наредник Живковић.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Чекај, стани... за Бога!... Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима. Он притрча и узе
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њој поју три анђела, Они поју рајску песму. Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
У њој поју три анђела, Они поју рајску песму. Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Онај гавран? ДАРА: Благоје, погледај около! (Благоје тражи траг) ТОМАНИЈА: Благоје, стани! БЛАГОЈЕ: Шта је? ТОМАНИЈА: Коракни!... Коракни опет!... Куку!... Коракни још једном!... БЛАГОЈЕ: О чему се ради?
Препречи јој пут. Она га не препознаје. Покушава да побегне од њега.) ФИЛИП: Стани, јаднице! Не бој се моје руке! СОФИЈА: О боже! Молим те, не убијај ме!
” СОФИЈА: Шта то говориш? ВАСИЛИЈЕ: Кад се Филип појавио пред тобом, да ли ти је случајно рекао: „Стани, не бој се моје руке”? СОФИЈА: Откуд знаш?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију. Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема. Тамо се врата отворише те изнутра ступи њека дјевојка, лијепа као вила.
“ рече Спасоје, видјевши да се она двојица не раздвајају. „Богами, поједоше!“ викну Крцун, те једним скоком стани се украј торбице. „Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха.
„Ајде, Мишане, на оно брдашце па стражи добро пут истока!“ У млађега поговора нема. Мишан се одмах диже. „Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише.
Е, би рекао ти се људи састали тога ради, да саставе љетопис о томе. Ивана се диже најпрва, па пошто препоручи Стани да надгледа лонце, у којима се нешто варило, дигне снаху па пођоше у женску преграду. Тишина се поремети.
Поменуше их лијепи број а о свакој се чуда повиједаху. О Стани причаху медику како је више од једнога момка обалила, како добро баца камена с рамена и скаче.
“ То рекавши предаде сердару мало платно, објешено о тракама. „Икона, ја шта!“ рече сердар немарно, па је даде Стани. Дјевојка се загледа у Елвирину слику. „Ја бих рад видјети рањеника!“ рече Спасоје, сестрић сердарев. „И ја!
“ „Ма што не рече: Обилићи!“ „Па, богме, баш и Обилићи!“ он ће. „Хо-хо-хо! чујете ли љуђи, ђе се стани Обилићев траг!?“ „Е, да није у Озриниће, може бити да би у Цуце!“ примјети Озринић.
Сердар се чудио што се Јанко боље не опоравља у планини. Он и стопаница му чуђаху се још више шта је Стани. Дјевојка је с дана на дан опадала и блиједила.
Нестаде их. С тога ли зар? „Лако је за ту бруку, али не би било за ону те ти започе, кад рече Стани да је кучка!“ „Не збори ми више о томе, Пејо... Није она кучка, но голубица, но моје јагње...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Више ваља подранак, него вазданак. — Ко доцне устаје, и обојака му нестаје. — Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу.
— Даровна рука сиротињска мајка. — Нада држи и цара и сиромашка. — Због сирота сунце греје. — Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу. — Најцрња је хаљина сиромаштина. — Најскупља је сиротињска солда.
— Роди ме мајко без главе, само немој без среће. — Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега. — Не стани сироти на скут, нећеш себе на срећу. — С кијем је срећа, и мрав му помага.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину: Кад ја бија у младо доба стари човек, онда ми имадијасмо млого кошница, па би и
марви нема суда.“ — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Нећеш, Бог и Божја вјера!
мени друго не треба ништа.” Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани! ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини.
” У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: „Стани, брате, није моје, него је Милице моје синовице.” И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. 14.
ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину. Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па бих их
Онда један узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: „Стани да је о овога мрца огледамо јели така као што је хвалите: ако му од једном осечем главу, баш је добра.
по тебе; хајде одмах да бјежимо“ и тако и учине и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна па из далека повиче: „Стани, царевићу, нијеси утекао!
ћеш поздравити свога оца: Ако ми не пошље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.
“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: „Стани, попо, мој је предњак!“ А кад поп види да ће га стићи, падне од страха — а она прође вичући: „Мој је предњак!
марви нема суда. — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Не ћеш, Бог и Божја вјера!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— и маши се оружја. Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ. Осињача залелека. Фратар се укочањи на стоцу. — Натраг!
Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо... — За ликара у град — додаје Брне. — Ама, шта је јопет?
лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.
Ти си радос у жалости, Ти си сунце у тавности... — Послушајте редовници, Свете цркве одвитници...“ — Стани! Видиш ли да не знаш! Та послидња два верша, то су од „Муке господинове“. Али свеједно! Сад слушај.
не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати: — Куда ћеш ти, Јерковићу? Стани! Шта ћеш у ово доба у кужини? — Имам посла! — рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.
— Немој више ни једне, него ајде кући! — вели Бакоња устајући. — Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш? Зар се и с тобом не могу нашалити, како је то: „Ајде кући, ајде од куда си
Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „Стој!“ па ондак: „Стани! стој! стан!...“ све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „Шкљоц!
“ — Нећу ни да чујем о томе! — викну Брне устајући. — Ја сам немоћан, ја не могу... — Ма стани, брате. Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога — рече Тетка намрштен. — Стани, да чујеш до краја.
— Ма стани, брате. Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога — рече Тетка намрштен. — Стани, да чујеш до краја.
— Стани! — рече Бакоња. — Ти не знаш како ми је! Ја то нисам рекâ да... Ја те циним кâ пријатеља, па зато оћу да ти ово кажем.
О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси! Ха-ха-ха! Стани болан да попијемо по једну кафу заједно. Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оџаци и дрвеће, и све што не види, а осећа, гомила се у нелагодну, жалосну језу. — Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв.
Оџаци и дрвеће, и све што не види, а осећа, гомила се у нелагодну, жалосну језу. — Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је.
— Хајдемо да зовемо село — устаје, преко кожуха навлачи гуњ, узима штап, Чађевић излази за њим. — Стани мало! — каже он пред дебелим багремом што гранама грли стреху старе куће. — Ти памтиш тоцило?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Уображен. Понижење му да пије. Па се окрете Циганима: — Свирај! Цигани нешто закрешташе. — Чекај! Стани! Ти, Микобере, декламацију једну, али громку.
— Не допуштам ти да ме тако блес... — Не, не, не, не! Стани! Слушао сам те доста, сад си ти дужан мене да чујеш. Ти си мени све објаснио, сад ја хоћу тебе да објасним, љутио се
А павиљон увелико спава: — Ххххк... пфф... хххххк... пфф... каха, каха, пффф... хххк... пф... „Али стани, размисли, прибери се, охрабри се, ево. Шта? Могу ли издржати овај бол; могу ли... Зар могу пристати на ону утеху?
— Сви спавају — усудио се неко да одговори. — Лажеш! Сви сте били будни и све сте чули. Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак, брзо!!
— Јарчија, мала брадица, овако — показује Икета. — Па лепо, чекај, стани — мучи се Мија, и све га више стид што не може да се сети. — Је л’ имао онако неки знак или, рецимо, белегу?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. — Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке!
неће зар то бити. А којим добром? — Имам хитна посла с тобом на само. Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом.
И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани. Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место,
— Стој ! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... — Хајде да се измиче!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани! Ходи овамо, кад баш то xоћеш. Зини.
“ И тако и учине, и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна, па издалека повиче: — Стани, царевићу, нијеси утекао!
Осврну се побратим кад видје лисицу, а она му још издалека виче: — Побратиме, стани, причекај ме, ево ме за тобом, преварила сам цара. Чекај, па ћемо заједно даље на далеки пут.
Ево ти и ове траве што се њоме лијечи шљепоћа, ако ти гдје устреба. Збогом! — Стани барем ти платим ајлук и да те обдарим.
„Ма стани“, рече он, „само док заспим, па онда удри ако хоћеш до дана.“ Али док он почни спавати, вјетар дуни, а кости зашкогрћи,
У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он, кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него је Милице, моје синовице. И тако се жито одмах угаси., и он с Милицом остане срећан.
а кад се већ излаже и умори, онда му дијете рече: — Е, мој ћосо, ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину.
Онда један, узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра.
Онда Еро: — Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву! — А, а, море, стани док погледам у ћитап. А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера!
“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: — Стани, попо, мој је предњак! А кад поп види да ће га стићи, падне од страха а она прође вичући: „Мој је предњак!
А ја онда уз мердивене ајде горе. — Стани, господару, доста је, — повиче Бачванин — ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислих да нећеш више амо ни доћи;
на гајдама дум — господин дунђер — дрводеља душак један сећи — сећи колико се може без прекида или одмора дура — стани ђеђерна — згодна ђемија — лађа ђердек — ложница ђерђев, ђерђеф — дрвена спарава у коју се, као у оквир ставља
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Бацио сам четврт долара на шанк и јурнуо према вратима, али гомила ми је већ била за петама вичући: “Стани, Стив”, што су наравно многи пролазници погрешно разумели, покушавајући да ме зауставе, док сам ја махнито трчао да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
духовног утицаја који има Српкиња, описујући је онако како је она представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог херојског мужа да пре погине него допусти знатно надмоћнијим турским
Ћипико, Иво - Приповетке
Што не рече брату да прими духан? —Не требах га већ, — одврати нехајно Осман, и хтједе га мимоићи. —Стани! А што нам не поручи, већ си наредио да ме брат ти бије? — прослиједи Спасоје, и све више жести се.
Неко најпошље зовне. Он полако вуче ногу натраг и вели мирно: „Стани, моје је!” и онај час подигне капу с лијевог ока; оно зажмири као невикло свјетлости, а друго разрогачи.
Марко уз Божицу осети се раздраган, па пије, наздравља старој Стани, подаје се весељу и сили Божицу да наискап пије. И заојка по загорску, али, док пусти глас, један од загорске момчади,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1889. ЊЕНОМ ИМПЕРАТОРСКОМ ВИСОЧАНСТВУ КНЕГИЊИ СТАНИ кад је даровала милион рубаља Црногорцима глађу паћеним Ој, кнегињо Стано, целог Српства дико, Ој, кнегињо Стано,
Гле како сад од њих гинете, падате!“ »Стармали« 1886. АБУКАЗЕМУ 1. Кад је написао педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, Абуказем брале, — Ма да мрзиш, данас мораш слушат’ мало хвале.
Гле како сад од њих гинете, падате!“ »Стармали« 1886. АБУКАЗЕМУ 1. Кад је написао педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, Абуказем брале, — Ма да мрзиш, данас мораш слушат’ мало хвале.
Добро јутро правом путу! Кривом путу лаку ноћ! »Стармали« 1882. 3. Кад је написао сто педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, честитка се спрема! Стани, рекох, — али где је? — ето где га нема. Где је Абу-, где је Абу-?
Кривом путу лаку ноћ! »Стармали« 1882. 3. Кад је написао сто педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, честитка се спрема! Стани, рекох, — али где је? — ето где га нема. Где је Абу-, где је Абу-? пријатељство пита.
»Стармали« 1882. 3. Кад је написао сто педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, честитка се спрема! Стани, рекох, — али где је? — ето где га нема. Где је Абу-, где је Абу-? пријатељство пита.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Забога! (Оће да побегне.) РУЖИЧИЋ (увати је за руку): Хелено, стани! Тако је Дафна бјежала од Аполона, и претворена била у лавр који се стихотворцима на дар даје.
) ЕВИЦА: Васо! ВАСИЛИЈЕ: Неће се педаљ од мене макнути док ми решконту не да. Није он снио нумере него ја. ЕВИЦА: Стани мало, Васо, мени нешто на памет паде.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене? А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Стога разгледај добро ову страшну слику. Из ње можеш много научити. Она много казује ономе који уме да је чита. Ево стани овде и погледај. Видиш ли како све ове разбацане групе сачињавају уједно један једини лик.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Освануо је шеснаести септембар. Његово излагање прекиде капетан Радојчић: — Сад стани. Запамти где си стао: „Освануо је шеснаести септембар.“ Да чујемо сад Предрага.
Уосталом, бароне, дувани ме. Посилни, шта чекаш? Војник приђе журно и припали му цигарету. — Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Светска свету слава светом сјаје, Срб Србљину са српством србује. Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу, стабла, стубе, стене, сјајност.
Љуби лице Од краљице Вила свију! А волију Виле тебе Него себе. Ој, та стани, Ту остани, Види лице У краљице Как’ се смеје! Гле је, гле је! Ој, путниче, Самртниче!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јер тако ми се чини, Ђурашко, Да са Станишом Ђурђе долази. (Капетан Ђурашко одлази.) Сад, срце, стани крепко на меру Да казниш ону подлу неверу, Да на пут станеш своме деверу, Да га уништиш, смрвиш, растопиш — С
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Не распи живот свој случајем створен, У душу моју дубок дуби корен; Стани, јер не знаш шта у себи кријеш. ИX Јадују стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим сребром а по
За сваком зимом и за сваким летом. Стани сад док се млади сан ужива, Неоскрвљена срећа док се снива, Сад кад смо сами ја и небо твоје.
Стани сад док се млади сан ужива, Неоскрвљена срећа док се снива, Сад кад смо сами ја и небо твоје. Стани, да ти се исповедим, стани, Али ти идеш немо својим током Следећи једном промислу дубоком.
Стани, да ти се исповедим, стани, Али ти идеш немо својим током Следећи једном промислу дубоком. Ти не разумеш реч ни поглед сани.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да л’ што пастири помрли тобом призиваху драгу? Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом крви кићена?
Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем. ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка. Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче. Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење.
Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче. Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење. Стани не мини. Кадифли, гле, моја доља. Травицом гусне за мекоту по њој, па маховином по узглављу, по стени.
Стани не мини. Кадифли, гле, моја доља. Травицом гусне за мекоту по њој, па маховином по узглављу, по стени. Стани не мини.
Из грла да ти голубица загуче, запламти са усана ружа, у недрима ти две трешње заруде, хеј, срца два кад полуде. Стани не мини. ЂУРЂЕВЦИ Сета ме у чедни дан, Кад улицама продају ђурђевке. Не враголи ми, не смеј се, враголанко.
ТУГА 1 Засветле дани, девице мру биљке тихано мило. У срцу туга се стани за нечим што се давно, давно збило.
Ћипико, Иво - Пауци
Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани. Из тих засјенутих увала к'о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к'о пропратница сунцу
Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша. — Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове. Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да ни даш! СТАНА (и не гледа га.
Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то тамо? Опет чивчије?
Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.
ТАШАНА Добро, дедо... Улази Стана носећи послужење од кафе и две мале чашице ракије. ХАЏИ РИСТА (Стани): А, Стано, љут сам на тебе! СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам.
СТАНА (му приноси). ХАЏИ РИСТА (стојећи испија кафу и узима чашицу ракије и спрам светлости, на зраку, гледа је. Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је.
Није ништа заборављено. Ево и свеће, и тамјан, и кадионица. ТАШАНА (пошто прегледа): Добро, добро. (Стани): Стано, јеси спремила дечје цвеће? СТАНА (показујући главом на дечју собу): Јесам, јесам.
) Улази Стана и износи малопре унету воду и босиљак. МИРОН (тихо Стани): Не заборави на хаџије да сутра сви дођу и да ме чекају. СТАНА (излазећи на прстима): Нећу заборавити, не, дедо!
И још си ме тражио за жену! Умало се не преварих и пођох. (Себи): Беше леп, али се пропи. БЕКЧЕ (пружа руку Стани за новац): Стано, за дуван! СТАНА Попићеш. БЕКЧЕ За дуван, жива ми ти!
Улази Ташана. ТАШАНА (обучена раскошно, не могући да веже низу дуката око врата чисто се спотиче идући. Стани): Стано, вежи ми низу. Откада је везујем па не могу.
Ниси требала да ми спремиш ово одело. (Сагиње се Стани, да јој закопча низу.) СТАНА (закопчава је. Али гледајући у Ташанин сјајан подбрадак, светло, зајапурено лице, а
И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има.
Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи. (Стани показује на Мирона, хаџи-Ристу и остале): Служи, Стано. (Мирону): Узми, дедо. МИРОН (одбија): А, не то!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком. На крају реченице, дакле, бележи се тачка.
Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком. На крају реченице, дакле, бележи се тачка.
— Изиђи, Срето, овамо! — отпочео би лекцију којом би, рецимо, хтео да нам објасни дан и ноћ. — Изиђи и стани овде крај прозора да те дохвати сунце. Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора.
Те планете били смо Живко, Сретен и ја. — Ти, Живко, као што се зна, ти си Сунце. Стани овде и тихо, мирно, окрећи се око себе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А и глиб је до колена — одговара поручник Коста. — Где си запео, животињо једна, с коњима на мене. Стани! — узбуђује се Коста. Требало је повратити топ назад.
Ја је дохватих за руку: — Стани, женска, где си запела! — рекох јој. Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш? — јаукну Ведран, али се вода с хиљаду малих уста кикоће, прети, подсећа: — Јеси ли заборавио како
Како је лупка! Како ломна! Још један овакав талас и нема је више... — Стани иза мене, Корална Грано, и залепи се! — рече Белутак. — Талас ти ништа неће моћи!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази бежећи.) Улази Стана. ВАСКА (прилази Стани и хоће да је поведе): Хајде и ти, Стано, са нама да певаш и да играш. Нико нас неће моћи гледати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути!“ Пак поћера по пољу Латинче; доћера га до леђанских врата, ал'
Ражљути се остарјели ђедо, па кад викну, као да гром рикну: „Стани, курво, на пољу делијо!“ Па ђогату покупи дизгине, удари му казан-бакрачлију, ражљути се бијесан ђогате, од три скока
прешу ти стануо слузи својој говорити Угрин, добар јунак: „Узми, слуго, моја слуго, ту Јанкову добру типницу, тере стани по путу дробну спендзу просипати, моју дробну спендзу, еда ти се клети Турци спендзици облакоме, докле бисмо ми,
Вуче, па с' довати на свога кулаша, па полеће уз поље Врачара; кад је мало Порчу сустигао, па је онда Порчи говорио: „Стани, курво, од Авале Порча! Стани мало, да се огледамо!
полеће уз поље Врачара; кад је мало Порчу сустигао, па је онда Порчи говорио: „Стани, курво, од Авале Порча! Стани мало, да се огледамо!
ђогат преко поља равна, остадоше младе Сарајлије; али не шће слуга Хусејине, већ повика из грла бијела: „Стани, курво, дијете Грујица! Нећеш утећ, ни одвест ђогата, ни однијет рухо Џафер-бега!
у пазухе; но се хајдук није научио, па се скочи на ноге лагане, узе пашу за бијелу браду, а поче му тихо говорити: „Стани, курво, пашо са Загорја! Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!
разагнали; сам остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па дозива Грчића Манојла: „Стани, курво, Грчићу Манојло! Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!
Кад то виђе Грчићу Манојло, он потеже мача зеленога: „Стани, курво, Новаковић-Грујо! С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!
Докле бјеше војевода Мирко, бјеше тада млого војевода по нашијем редом градовима; па ме чекај, Маргита ђевојко, стани мало на Камену Слану, стани мало да ти кажем право све војводе и градове редом.
Мирко, бјеше тада млого војевода по нашијем редом градовима; па ме чекај, Маргита ђевојко, стани мало на Камену Слану, стани мало да ти кажем право све војводе и градове редом.
Ивана, ал’ свог сина познати не може, јер је Иво руво променио, променио коња и одело; пак повика Сенковићу Ђурђу: „Стани, курво, аго од Рибника! Ласно ти је дете погубити, коме нема ни шеснаест лета; ал’ од’, аго, те погуби старца!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Аха, и ти ли си као она јогунаста дјевојчица: тобож хоћеш батине, а овамо гледаш како ћеш стругнути кроз прозор. Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал’ то су тек једни масали: ветар у собе и у подруме дубоке залази, ама где уђе, ту се и стани, теке га нестане а не затреса с подрумом зашто спред више духању нејма снаге.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене, — тол’ко си убав пазар имам!... — Стани потурњак, па си узни и цело тесте... — Да не да Господ... ја си једну сал искам... — Па пуно ги у ма’але...