Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А мали Гончин? — Он отишо да гледа ...да се поучи. — Ђаво га поучио! Јес видио, мој ђедо. Ма станидер, ти! Командир одшепеса иза зградице и дере се у правцу потока, одакле се чују пракљаче периља: — Ђурајица, ђаволи те
Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје га и зауставља шофера. — Станидер мало, ево нашег Стеве. Придошлица излази из кола и весело поздравља: — Здраво, Стево, соколе, како си ми? — Како?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас. „Станидер, лијо, црвено псето, у доброј руци шкљоцаре ето, биће ти кожа као решето!