Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми.
Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми. Станика је шугава ако у уторак не скува сарму. Мамин ред на мене је сутра.
- Можда и као лудак. У породици твоје мајке доста је и тога биља! - додао је. Станика је као нешто пословала по кухињи и изгледала је као неко ко не жели да се меша. И није се мешала, бар овога пута није.
Нисам знао одакле да почнем, иако сам могао да почнем с оним јутром кад је Станика као заборавила да постојим, а ја отишао у школу без доручка. Нисам почео, јер то би било изношење тајни оне куће.
- Ти не знаш какав је он човек био пре оног пада - рекла је, а очи су јој биле модроплаве и раширене. Станика је говорила да Недин отац није био никакав човек ни пре него што је, оклизнувши се са трећег спрата грађевине у
ни пре него што је, оклизнувши се са трећег спрата грађевине у Рузвелтовој улици, повредио главу и почео да пије, али Станика је за многе говорила да нису били никакви људи.
Само, предострожност је овог пута била узалудна: Станика је била будна као најбуднији полицијски пас. - Слободно упали светло!
Нисам могао да утврдим шта док, сада већ расањен, нисам чуо како Станика плаче у кухињи. Често сам слушао људе како плачу, чак и Станику неколико пута, али је никад нисам чуо да плаче тако
У десном се матори кезио у сну. Кревет у коме је спавала Весна нисам могао да видим, али било би свеједно и да јесам. Станика је говорила да је Веснино сељачко рано устајање везано за купљење еритроцита на свежем ваздуху, али то је лаж.
Био сам сасвим сигуран да ће Станика засути оца тањирима чим се појави на вратима. Доле је још било мирно, иако је сада и очев кревет био празан.
Нисам претпостављао да ћу угледати то што сам угледао. Станика и отац седели су за столом као да ничега није било, пили белу кафу и разговарали о ценама на пијаци. - О, гле ти њега!
- О, гле ти њега! - рекла је Станика. - Благоизволео је да устане. Отац није рекао ништа. Упитао сам га где је Весна, али ни једно од њих двоје није