Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Вала, кад ћеш ти, чича-Мирко, и ја ћу! — рече Пурко. — Море, људи! Пурко! Ћебо!... — виче Страхиња да их стиша. — Станите да се још промислимо! Да видимо кад ћемо!... — Сад одмах... Јест!... Одмах!... — вичу сви у тој мешавини.
— Вала, не бежах му више — рече Пурко задуван па макар крв легла! — Вала, ни ја! — прихвати Ћебо. — А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!... Доста сте капале!... Станите, да видим људе!... Жељан сам их као травка росе!... Станите!... Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...
— јецао је он. — Та престаните!... Доста сте капале!... Станите, да видим људе!... Жељан сам их као травка росе!... Станите!... Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто... Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају...
Само полако... Кад дођете пред сами хан, ви станите. Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. И кренуше се... У Крушкиној одаји горео је жижак.
Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... Дева се појави из честе. — Станите! — повика он. Хајдуци стадоше. — Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном.
— Богами, доста. Имају и свој шарампов; ископали ноћас... — А има их више од наших? — Има... — Станите! — рече он дружини. Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...
Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима... Па још и Јелица ту! — Станите! — рече он и збаци капу с главе. Треба још неког да поздравим!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још... Поп нестрпљиво махну руком: — Станите, не разумјесте ме! Немам ја својега имања, ни дај боже! Све је ваше и онога храма.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Већ му је љубав на врх језика дошла. Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу. — Ал’, молим, станите само мало. Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Станите, станите! Он расте то је истина, али на мржњи, на страху, на болести за зарадом, на ужасу од глади, на корупцији он рас
— Станите, станите! Он расте то је истина, али на мржњи, на страху, на болести за зарадом, на ужасу од глади, на корупцији он расте.
Теодосије - ЖИТИЈА
нашега Исуса Христа, Који је све из несуштаства у суштаство и из небића у биће привео, и ветрови и море, утишавши се станите!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика је у парадној хаљини, са сабљом. Данас је за њега у животу свечан дан. Сусрете се с братом. — Станите мало с фијакером, господине Кирићу. Шамика стане. Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад су се тако наиграли и напјевали, онда први и најстарији међу њима рекне: — Станите, доста је било играња и пјевања, де да приповиједамо штогод из старина.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну: — Станите, куд бежите!... Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате ?
«... Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора ; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима
и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић.) СИМКА: Станите, чекајте! Замало да заборавим да вам кажем! Оног Дропца, батинаша, нашли обешеног!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Да пођемо, одмах да пођемо, јер се овде живети не може! — зашушта шапат, и маса пође некуд, не мислећи куда. — Станите, браћо, куда ћете? — опет ће онај први говорник. — Морамо ићи, али се тако не може.
Настаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати. — Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Возови стално листају исте досадне странице: — Станице... Станице... Станите, једном, станице! КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Стан’те!“ викну Оташ, тако снажно да чуше сви успркос шуму вјетра и њиховој наглости. „Станите, куд сте нагли тако! Хоћете да испогибате лудо, без икакве вајде!“ Уставише се.
„Шваб“, викну њеки деран, а на то сви нагоше бјежати. „Станите — који се с мјеста не устави убићу га!“ викну човјек ческим језиком. Дјеца се уставише од страха.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И све ово размотривши, у Господу укрепивши се, станите крепко против лености, одбацивши сваку гордост и сувишак зла. У кротости примите праву реч која може спасити душе ваше.
Против зла станите чврсто, помоћ имајући Божију велику и неразориву, и топлим молитвама Пренепорочне и Пресвете Владичице наше Госпође
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Одмах се промолише друге — бијаше лијепих — те викаху једна за другом: — Куд тако, липи младићу? Станите, липи господине! Бакоња погна касом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пре него што је стигао да исправи своју стрељачку грешку, официр паде и крикну: — Пали у месо! — Не, војско! Станите, децо!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се.) Децо, децо, немојте да ми сметате. Ви станите иза мене. Боже мој, ко би то рекао: отишао јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар?
Ви станите иза мене. Боже мој, ко би то рекао: отишао јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар? Ама станите овамо, немојте ми сметати! XXИВ ПРЕЂАШЊИ, ПОПОВИЋ ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром).
Краков, Станислав - КРИЛА
— Шта је? Шта је? Низ село су бежали војници без ранаца и шлемова. — Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дотрчаше и наши. Одјекује тресак кундака, разлежу се нељудски гласови, као кад се зверови кољу, јауци... — Станите! — викао сам, да бих прикупио људе. — Не на мене! — повика један четник. Четници се прикупише око мене.
Био сам још увек сагнут. — Колико вас је? — питао је шапатом. — Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице.
Кад командир оде, Драган плесну шаку о шаку и погледа војнике. — Хајде одаберите се сами ко ће с ким, и тако станите. — Онда се обрати једноме: — А ти иди да спремиш дашчице. Војници се узмуваше.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Спира Омега (професор грчког језика) лепо рече неки дан: (Бранко говори малко кроз нос): „Станите, забога, Каленићу! не разабирам акценте, куд брзате, није то тројка, не касате са дванаест ногу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу. У месту, окретох коња, готов да полетим као без главе у ноћ. — Станите, станите! — чујем где непознати говори. Окретох се. — Где ћете, побогу, људи?...
Реч ми застаде у грлу. У месту, окретох коња, готов да полетим као без главе у ноћ. — Станите, станите! — чујем где непознати говори. Окретох се. — Где ћете, побогу, људи?...