Црњански, Милош - Сеобе 2
Брине за њих царица. Два официра, које је Виткович био довео, капетан Павле Кнежевич и лајтнант Станиша Кнежевич, тражили су дозволу да могу поднети молбу, за одлазак, да доведу породице у Росију.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То су: Станко, Стојан, Станиша, Станоје, Станимир, Станац, Станислав, Стојанка итд.⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо:
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Прогризе јој сису у посање, рајско пиће просу у њедрима. Стижê ђецу родитељска клетва! Станиша је образ оцрнио, похулио на вјеру Христову, на јуначко племе Црнојево; обукâ се у вјеру крвничку и брацке је крви
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За нас ово беше последњи потез, па да осетимо са истинским страхопоштовањем величину овога чуднога старца. Станиша Богићевић и Тодор Миленковић из Пећке Нахије, који кесама по околини дају новац на камату, кад дођу у Приштину,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан
Да за ништавост веште маштине Васцели народ листом изгине!... БОГДАН: Сад, шта ће на то Станиша?... БОШКО: Што ли главари? БОГДАН: Што л’ бедан народ, Та тужна жртва самовлаштине?
ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме. Јелисавета, капетан Ђурашко, а затим кнез Ђурђе и Станиша. ЈЕЛИСАВЕТА: Нема га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи овој кô питомији, —
ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?... Станиша?... КАП. ЂУРАШКО: Он! — А с њиме, канда, тајно шурује Лисица стара, сердар Радоше.
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата
Дошô је, жељан своје снахице, По обичају црногорскоме — Деверским даром да те дарује. СТАНИША: Па, мила снајко, прими овај дар!
ЈЕЛИСАВЕТА: У Венецији нема такових. СТАНИША: Нема... С најлепше буле паше скадарског, С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне
Наше је то, наша својина!... — А шта с Мехмедом, пашом скадарским, Шта с њиме учини?... СТАНИША: Отровну пару крви азијске, У свиономе крилу Селмином, С мирисним ђулсом свога харема, У издисању меша поганик...
ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? СТАНИША: Јест теби! Да познаш, снајко, свога девера! (Пружа јој ђердан алемов и још друге неке скупоцене дарове; — пружа јој
Ах, слутила сам — И казивала сам срцу несрећном Каква га овде чека будућност; Ал’ срце ј’ срце, — па се поводи... СТАНИША: Поводи? ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена!
(Маша се да пољуби Станишу у руку.) СТАНИША: Не, снахо, — не треба! Од крви ми је масна десница, Опоганила би уста ласкава.
Од крви ми је масна десница, Опоганила би уста ласкава. ЈЕЛИСАВЕТА: Ничим те нисам хтела вређати... СТАНИША: Ха! ха! ха! Увреда ли је рећи истину?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Хоћемо ли добити писмено наређење? — прекиде ћутање капетан Станиша, као да се нада не би ли се ово страшно решење изменило. — Добићете... Господо, наш народ вели: „Договор кућу гради.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А на онај равној Косајници, онђе бјеше Косајчић Иване. А на Нишу, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Станиша. На Тимоку, златноме потоку, ту бијаху двије војеводе: једно Бјелић, друго Злтнокосић.
Мирко војвода (сремски), Стеван војвода (на равној Ресави), Тодор војвода, Станиша војвода, Бијелић, Златнокосић, Стеван војвода (на Сјеници), Бошко Бошњанин, Обрен-бего, Мијајло војвода и Кратовац