Употреба речи станиште у књижевним делима


Африка

Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага.

Преко пута ове мајке седи старица на троношцу, крај уласка у станиште. Поред ње наслоњена је једна гомила мотки од најскупоценијег угасито црвеног дрвета; зид од куће је од црвене земље

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

) оно се припрема за улазак у свет људских бића. Купањем поред огњишта (које је култно место, станиште предака код Срба и других индоевропских народа), повијањем у очеву или мајчину кошуљу, оно се обредима прелаза

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- мада и жалим станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бесмисла урес.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задрхћу, тргну се и опет се скупе, припију се...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Веровало се да је, у првој половини XВИИИ века, кад су Аустријанци завладали Београдом, Пиринчана постала станиште аустријског принца. Отуда се после име Пиринч-хан тумачило као Принчев хан.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано...

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Но кад је сутрадан дошао кући, видео је покор и срамоту. Његово станиште, до јуче велико као какав добар заселак, поробљено, попаљено и нагрђено. У кући ни пред кућом ништа није остало.

Са великим прозорима, господски и домаћински саграђена. Да је видна и широка, да је станиште човеку који се не боји и ни од кога не заклања. Вичемо да нам се отвори.

Петровић, Растко - АФРИКА

Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага.

Преко пута ове мајке седи старица на троношцу, крај уласка у станиште. Поред ње наслоњена је једна гомила мотки од најскупоценијег угасито црвеног дрвета; зид од куће је од црвене земље

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Пламен је лојане свеће Озаравао бледо убоге и влажне куте, Станиште нужде љуте. А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности