Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не да Максим никако, него тражи главу за главу. А веле да је то и образложио врло лепо. Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Ти подај кафу, па напоље. ВУЧКО: Јес’ ја, сврши гу, што имаш, па напоље. А ко ће да служи? (Да Станији, она пије.) Је л’ добро, мајка? СТАНИЈА: Добро је. ВУЧКО: Ама сам гу пеко за један ћеф.
ЉУБА: Седи, Пијада. ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне.
Овај цвет мало ми се не допада, али не могу бољи да надзем. Сад збогом.. (Пољуби се с Љубом.) ЉУБА: Збогом. ПИЈАДА (Станији): Слузбеница понизна. (Станија не одговара ништа, и Пијада лагано Љуби.) Твоја се мајка несто срди на мене.