Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад се ова нова зданија саврше, сакупе се опет врапци, тражећи своја прва обитавалишта и станке, но ужасну се кад не нађу оне пређашње развалине и рупе, и међу сособом стану мудрословити, говорећи: „Није ли овај
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео? Зар да живим без ње, зар... Али један вијор! Па Станке се сећам! А и како не? Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући. Ах, то вече!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чак и заплакаше старци, али све онако у тишини, ништа не зборећи. Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти упитати: — И шта то би с тобом, брате Сава?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...
Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом. Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац
Ћипико, Иво - Пауци
Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. — Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. — Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...
— Пишите. — рече, — сви осим четворице! — Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу. Послије краће станке, одјекну његов глас однекле с врха дрвета: — Нек иде она куд хоће, дабогда цркла!