Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.
— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? — Како неће бити задовољни на оноликим парама ! Сви се хвале, не може боље бити.
не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу...