Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Отуда се и код Станковића време, чак и композиционо гледано, редовно посувраћује у прошлост. Гласовити Станковићев конзерватизам у том погледу није само чињеница индивидуалнопсихолошкога, ни само чисто књижевнога, него и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Штавише, у једној групи приповедака Станковићев приповедач не само што се појављује као засебан лик, и не само што општи са нама читаоцима, него се обраћа и јунацима
Типичан Станковићев обрт може се реализовати тачно на ономе месту, испред глаголског облика смела, где је у анализи реконструисан као
Разуме се да се и овде могу очекивати исте оне особине које обично има Станковићев опис: и када је у ауторово име дат, најчешће је субјективан, преломљен у опажању/доживљају неког од ликова.
А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш [...]“. 142 Богато, раскошно грађена као ниједан други Станковићев лик, Софка има у себи нешто од дечје устрепталости, од осетљивости малог приповедача из Старих дана и Нашег Божића.
146 Али је такође ретко ко као он тако прецизно изнео начелне примедбе не само на синтаксу, па на стил Станковићев, него и на композицију његовог романа.
Заправо се нигде Станковићев јунак не може тако опустити, „раскомотити”, ни осетити срећним као овде, међу блиским људима који га разумеју, у
Идући од епизодичног јунака ка главном, Станковићев опис све дубље сеже у пригушену јунакову личну вољу, осујећене жеље, потиснуте нагоне и, врло често, из тела његовога
Међу српским лиричарима једва да ико има надахнутијих и дубљих стихова о „мртвој драгој од оних које је Станковићев савременик Владислав Петковић Дис дао у песми Можда спава.
па сликовне инверзије које, тачно као у сну, симболишу смрт - ако већ не све а оно бар неке од тих појединости које Станковићев пејзаж чине мање или више сабласним лако се дају поредити са пејзажом у Дисовим песмама.
Она је редак Станковићев лик код ког разговетно пратимо како се већ у детињству еротске емоције почињу преусмеравати. Будући да се због
Вечити пољубац нас је, са мало необичне стране, приближио Нечистој крви. Станковићев роман, додуше, ни приближно није по своме карактеру аутобиографски или можда исповедни текст као што је то његова