Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На основу само овог једног јединог примера може се закључити да је синтаксичка неправилност, Станковићева типична метабола, повезана с диференцирањем простора на угодан/неугодан, добар/лош.
А књижевни критичари и историчари нису га могли препознати све док су Станковићева синтаксичка одступања проглашавали за слабо знање језика, недовољну писменост и стилску невештину.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А не уводи нас нико други него дечак Миле. Окружен члановима своје породице, која је очигледно и Станковићева породица, он одлази у течину кућу, на крсну славу.
одступања од ње вреднују као знак пишчеве недовољне писмености, онда то што нам анализа доноси мора силом логике бити Станковићева приватна (не)писменост. И ништа више. А за то је најпогоднија, чак је и довољна, пишчева преписка.
стручњака за језик свакако наићи на подозрење, чак и „недовољна писменост”, „несигурна синтакса” или „муцава реченица” Станковићева може дуж историјског развитка националне прозне уметности добијати час једну час другу количину чисто књижевне
Но, како год човек покуша да исправи грешку у рекцији, сваки пут квари утисак који оставља Станковићева реченица. 71 Као да се уз помоћ анаколута реченицом може изразити неки посебан, неухватљив значењски прелив, што иначе
а осујећена осећања углавном и изазивају онај скривени немир у лику око кога се као око унутарње жиже окупља Станковићева приповетка.