Употреба речи станковићеве у књижевним делима


Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Добар пример за то садржи кратка прича Парапута. Парапута је једно распамећено створење из богате Станковићеве галерије: болесно пирофобичан, он губи главу већ при помену ватре, а увија се и натрпава различним крпама, преко

стране, поступка мотивације помоћу најближе асоцијације (одлазак на гробље и асоцирани преци) и, с друге стране, јаке Станковићеве потребе да приповедање у преломним моментима усмерава из укупнога душевно-телесног расположења Софкиног.

Има, сем тога, још једна важна околност која је могла знатно утицати на тумачење језика, стила и композиције Станковићеве Нечисте крви колико и осталих дела.

изражава се нејасно, погреши у изразу, претера у опису” 43 Премда га је Нечиста крв одбијала, песник Јован Дучић за Станковићеве је приповетке, кад су се појавиле, мислио да им ваља дати прво место у српској књижевности, али је за синтаксу у

А то је за тумачење, па и вредновање Станковићеве синтаксе, мислимо, од особитог значаја. У В глави један спореднији лик, служавка Магда, добио је прилично много

Након обављене анализе (у другом поглављу) природе Станковићеве метаболе, јасно је да у њеној промени ваља очекивати одражену промену у јунакињиној тачки гледишта.

Што се у оно доба сматрало главним недостатком Станковићеве композиције, то је он сажето казао овом реченицом: „Ни композиција није његова врлина: несиметричност је њена мана”.

Одатле и извиру мрачне Станковићеве слике; они многобројни, час јачи час слабији, наговештаји унутарње пустоши. На подлози Митиног умирања - које садржи

Просуђујемо ли са овога семиотичког становишта Станковићеве ликове, не преостаје друго него да им понашање одредимо као у високој мери условно, дакле и веома култивисано.

195 Што је за нас ствар индивидуалног избора, да ли ћемо ићи више уза зид или средином улице, то за Станковићеве ликове подлеже једној лако препознатљивој социокултурној норми. Норма је, уосталом, у приповеци и објашњена.

Као што се види, Станковићеве су невоље у синтакси - неуморна додавања, гомилања, понављања, враћања ради појашњавања - бар једним делом изазване и

Можда и стога удовице иду међу занимљивије Станковићеве ликове, с јаком, драматичном психичком напетошћу. Та напетост или, конкретније, конфликт између чулне устрепталости и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности