Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Код простора се та мрежа у Станковићевим текстовима необично добро види. И види се како ликови реагују на простор по коме се крећу, како га доживљавају,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сем тога, како се радња романа развија, тако се у њу и кућа повремено уткива, и утиче на њен ток. И у неким другим Станковићевим делима налазимо пажљиво израђене описе куће. Они имају доста заједничких црта.
и потискивање тела, и задовољство у затвореном простору и опуштање тела, појава је која се може пратити у многим Станковићевим делима. Она не би била могућа када се у тим делима не би придавао значај прикривеној вези између тела и простора.
И што је још важније, истоврсним се придевима, по правилу, и у другим Станковићевим делима описује простор кад се у њему лик лагодно осећа, смирује.
Уклоњено је и место које смо навели. Но оно, чим га почнемо упоређивати са паралелним местима у Станковићевим приповеткама, тако рећи допунски наговештава да би се хронотоп среће и у Нечистој крви могао наћи тамо где се обично
Овакво, чисто аналитички издвојено језгро, свакако помаже да се просторно опонирање лакше препозна у разним Станковићевим делима и на разним местима у истоме делу.
крви је, свеједно, превагу однело оно што је и иначе специфично за понашање и судбину ликова у свим значајнијим Станковићевим делима: они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам
споља, полазећи од друштвених промена и идући ка породици, дакле са онога социолошког становишта које је многим Станковићевим тумачима прирасло за срце, него изнутра, из породице, односно онако како се промене осећају у понашању ликова, у
И има у Станковићевим текстовима нешто од оне најраније љубави која је заправо чиста нежност, и која греје дечју душу као што то ниједна
Зато, наравно, што се они служе културним конвенцијама (погодбама) које су чврсто у обичају укорењене. Штавише, у Станковићевим текстовима налазимо једну занимливу врсту удвостручене конвенције, коју можемо назвати „конвенција конвенције”, као
Но и поред тога, он се доста лако може препознати у Станковићевим честим и углавном типизираним описима куће и дворишта. Занимљиво је да се у њима не пропушта да истакне како се
кумулисане чулне и емоционалне енергије Али, и без веће анализе, једна се ствар лако запажа: да се у сижеима Станковићевим највећи број социокултурних запрека везује за женидбу, односно удају.
Два „ја”, као две хипостазе истог лика, могу се раздвојити на више начина. У Станковићевим приповеткама налазимо ваљда најједноставније начине раздвајања: помоћу разлике у времену и/или простору.