Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Између Станковићевог романа и романа Милоша Црњанског постоје извесне занимљиве сродности, на које се у овим студијама, понекад, изричито
И ваљда из те за нас немерљиве, али за Станковићевог приповедача и мерљиве и знане разлике између онога што ликови пред блиским људима желе показати и што им се нехотично
Раздвајање се, по свему судећи, није могло укинути без нарушавања неких особитих својстава овога Станковићевог текста, а као сложенији вид приповедања донело је знатне, па и чисто композиционе потешкоће.
Верзије нам, дакле, припомажу да препознамо неке, по свему судећи, важне али прикривене особине Станковићевог текста. Тако се, на пример, приликом посматрања постепеног сливања двају ретроспективних момената у јединствен
Досадашње анализе Станковићевог језика непотпуне су и једностране највише зато што су га извлачиле из приповедног ткива и посматрале самостално.
То, извесно, није ауторово око, јер је он сам за се у роману безличан. Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих дана, кога ликови зову Миле; рецимо у часу кад сустопице прати Томчу и - како је раније већ
По томе је она посебан, готово усамљен, а чини се и загонетан лик. Али и код главног јунака другог Станковићевог романа, Газда-Младена, такође налазимо један облик јаког потискивања.
Ликове Станковићевог романа, према томе, не можемо ваљано разумети ако пре тога до у потанкости не расветлимо сложено грађен лик главне