Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Да ли нам се, другим речима, дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног старосрпског црквеног челобитија, прогласио то за исламски утицај.
О томе нам је оставио сведочанство чак и песник Јован Дучић, који није штедео похвале Станковићевој уметности, али је зато више о Настасијевићевом језику него Станковићевом и о култури из које обојица долазе, изрекао
У студији о Станковићевој Нечистој крви покушао сам први пут нешто што је било доста ризично. Али изгледа да је мало ко то приметио.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
2 Чини се да је у Станковићевој првој замисли да напише нешто дужу приповетку под насловом Нечиста крв била садржана теза - у књижевној прози крајем
Невоља, међутим, није у томе што се проблем спонтано назирао, него што се Станковићевој синтакси, и језику уопште, прилазило - све од раних а угледних критичара као што су Ј. Скерлић и Б.
Потпун суд о Станковићевој синтакси може се донети тек када се довољно исцрпно опишу барем ове групе чешћих одступања. Засад се, уз мимогредно
пре тога код Софке „очев гласник”). Ето због оваквих су доживљајних преламања прозодијски чиниоци у Станковићевој реченици изузетно мобилни, а чини се и да су од пресуднијег значаја него код било ког другог српског романописца пре
Што је „горе” било раздвојено и забрањено, „доле” није. Нема у Станковићевој вароши ни јачих ограничења на строжих забрана од оних што се стављају на еротске нагоне и прохтеве у породичноме
Он је ваљда једини јунак који је прешао целу хијерархијску лествицу у Станковићевој књижевној вароши, од врха на почетку приповетке спустио се до дна на њеноме крају: од неприкосновеног големаша, пред