Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што плачеш? Ћут’! — осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати. — Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас. Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше.
На ивици гроба стајаше испијено стакло ракије, а до њега мотика и Станојин исцепан минтан. Нагох се гробу, али се брзо устрашено тргох натраг.