Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све крстаче надгорњава једна, доста очувана, која се усправила као катарка на полупаном броду. Крстача госпа Станојле Лазарићке. Згодна је фигура с бродом и катарком.
— Гос-Тошино друштво се на то слатко смејало. Јасно је било свима да је код његове младе Станојле више вредела реч него узречица, али гос-Тоши се тако понекад дешавало да промаши мету, а виче ура]...
Па се јавио неки меланхоличан стид, можда први пут у животу Станојле Перчинове, што је ружна и незграпна, што се није могла удати како се удаје, и имати деце.
Тако је започела последња глава пропасти имања гос-Тоше Лазарића и његове жене Станојле Перчиновић удате Лазарић. На гробној плочи име госпа Нолино било је написано тим редом.