Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли, учитељу — пита капетан Станојчић наредника Милутина — ти си народни човек и просветитељ, па ћеш знати да ми објасниш шта значи реч: коњосати!
— добаци наредник Милан. — Боље бити жив, него мртав. — Е, е, та је добра... макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта. — На своја места! Тек око десет часова кретосмо.
— Хајд добро што вас тера. Али шта ћу ја, овако стар, да се ноћас кршим! — вели капетан Станојчић. — А види га сад — гурка ме потпоручник Драгослав.
За вођу релеја одређујем капетана Станојчића! — Командант упре поглед на њега. — Разумем! — проговори капетан Станојчић. — Господине капетане, шта сте разумели?
— Најкраћим путем! — Најкраћим путем! — понови капетан Станојчић. — Ваше извиђање почиње од села Барошевца. Сматрам да вам је служба релеја позната и зато одмах на извршене!
Стављен сам сада у прилику да и ту из виђачку страну познам. Капетан Станојчић као да протестује: — А шта каже: најкраћим путем...
— Ама не велим ја ништа. Али још има кућа у селу. — Ићи ће и они, али ти се спреми! — саветује јој капетан Станојчић. За то време ордонанси су избудили готово цело село.
Једва нађосмо два старца, а дођоше и неколико жена, да бисмо били сигурнији. Умирисмо их. Капетан Станојчић им лепо објасни шта желимо и да се не плаше. Они ће ићи са нама до првога села, а одатле могу да се врате.
Узјахаше старци, а жене рекоше да ће ићи пешке. Одмах пођосмо и наскоро наиђосмо на једну раскрсницу. Капетан Станојчић остави једнога и тада нам објасни дужност релеја: — Када наиђе челна колона, или командант, релеј ће прићи, да се
— Брајко мој, држ се само ракије, па се не бој — говорио нам је стари капетан Станојчић. — Не иду болести на нас. Од тога пате штабови. А и право је. Кад нису рат осетили, нека их бар дрпне тај пегавац.
Једнога дана седимо у нашој кантини, кад упаде капетан Станојчић. — Еј, палаферијо!... Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда... — Женске!... Где су?...
— Хајдмо — повика потпоручник Драгослав. — Е, куда ћете?... Довео бата за себе — вели капетан Станојчић. — Уосталом, можете, али као случајно... Ишли сте, рецимо, да радите задатак на терену.