Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Кући! СУЛТАНА: Окани се, Срето, мене, молим те, као мог брата! СРЕТА: Ни речи више, него кући! ТРИФИЋ: Станте, ево долазе каруце. Срето, сад ћемо видити која је чија жена.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: Лажи и паралажи. АЛЕКСА: Шта је толико трпите? Напоље с њом! МИТА (шчепа је за руку): Напоље! МАРКО: Станте малко, станте; ето и Батића. АЛЕКСА (на страни): Тај ми јошт треба! 7.
АЛЕКСА: Шта је толико трпите? Напоље с њом! МИТА (шчепа је за руку): Напоље! МАРКО: Станте малко, станте; ето и Батића. АЛЕКСА (на страни): Тај ми јошт треба! 7. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Баш си у добро време дошо.
БАТИЋ: Сад ће господин барон моћи ваљда у полицију. (Шчепа га.) МАРКО: Станте! Прстен најпре и новце, забога! БАТИЋ: Тако?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њој поју три анђела, Они поју рајску песму. Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Каква је то комедија опет?“ викну војник. Господа, сва једанак освијестише се; сви у један мах „начаша глаголати“. „Станте!“ прекиде их конте, махнув рукама, као орлушина крилима. „Господине ђенерале!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
твој је предњак, нека те ђаво носи!“ Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: „Станте, народе, мој је предњак! мој је предњак!“ А свет кад види, помисли да се повампирила, па бежи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ама, шта је јопет? — пита млинар. — Како шта је!? Умра је гвардијан... — Гвардијан умра! — Станте сви! — викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах. — Ајте наоколо у манастир!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је... РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица. Кад је богиња Венус, или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостојећи
Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је пун трбу. РУЖИЧИЋ: Станте, Бауцис и Филемон, срећни пар људи. Оћу — тек тако могу ја моја сочиненија издавати. САРА: Оћете, мон фрере?