Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад су ушли у порту, застадоше мало; један човек стар, у масноме фесу и подераној кошуљи, изиђе пред њих, нешто им прошапута, извади иза појаса кључ, којим је откључао
— Мислим, учитељу, да ће нам се жеља испунити... — шапутао је стари Сремац. — Стар си, али опет можеш видети: да л’ је оно конопац, што на оном левом диреку виси, којим је та кућа подупрта?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
човек 98 82 Курјачица и курјачићи 99 83 Крава јаловица и волови орачи 100 84 Зецови и жабе 101 85 Касапин и пас 103 86 Стар пас и ловац 104 87 Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и
А неблагодаран ... уви! је ли могуће да је човек неблагодаран? Не дај, боже, такога у роду! 13 Лав и бик Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к њему крошко и, пријатељски
” Наравоученије Ово се допада онима који туђе силом или с преваром узму, пак после изгубе.| 21 Курјак и коњ Стар курјак упази добра коња.
86 Стар пас и ловац Стар и безуб ловачкн пас не могаше нити као у младо доба ловити, нити што ухвати, безуб будући, добро држа
86 Стар пас и ловац Стар и безуб ловачкн пас не могаше нити као у младо доба ловити, нити што ухвати, безуб будући, добро држати.
То сам од младости примио, и томе овако стар, како ме видиш, сљедујем, непрестано трудећи се и радећи.” — „Е, мој старче, само си полак мојега совјета примио, а
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
О свему томе ја би’ вам усмено приповедао, драга децо моја, али ви сте мали и не можете упамтити, а ја сам стар: лако могу умрети. Зато сам наумио да вам овде напишем: яже видюхъ дюихъ и отцы наши повюдаша ми.
Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући. Како дођем, посади ме с њима за
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако кога мало оштрије и покара — нико му не замера; стар је човек, а кара не што је пакостан, већ што је рад да сваког обавести.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...
— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. — Не тражим ништа! И шта ће ми? Ја сам човек стар. А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи. Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Једна намигуша! — Море то, ал' мазница, да те бог сачува! — Све би нас завадила! Матија је Ђенадић човек сасвим стар. На челу му се види белега од ране коју је добио у Хајдук-Вељкову шанцу.
Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари.
Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глави. — Ал' ја то не дам! Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу. И ево нећу више, ја сад...
Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда? — Ђеда је, душо, стар и добар. Иди ти само њему, сама тако, па да видиш! — Добро, идем!... Збогом, срце моје, ако умрем...
Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати. Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? Опет сви ћуте и уставили дах.
Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је. Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку. Чича сав поцрвење.
То је мој кухар! — Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек! Тако сам ја њу учио. — Од тебе се, оче, — рече владика — има и матор човјек чему да научи.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
чим наиђу на варош, забеле им се куће, одмах на улазу виде и њега где се црни, седи, клати се с лулом у устима. Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата.
Хришћани од страха, језе изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку. Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли: — Не бре, деца, не бре, синови, не тако!
Африка
Гледам са ким остајем. Мој нови бој, Коњушар, личи на некога свеца са бизантских икона; то је први матори бој. Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом брадицом.
“ Налазимо Њамкора под једним огромним фламбојеом, како седи на дебеломе корењу. Врло стар, одевен у прљаву одећу од белога лана, сасушен, али још увек свежег бистрог погледа. Има уфитиљену шишку наврх главе.
Шеф сомона, нигерских рибара, необично је важна и моћна личност међ урођеницима; он води живот средњовековних витеза. Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Та добро! Ви нисте такав човек да ћете се затезати. Нека млађи најпре, па ћете ви, као стар, полагано за њима. ЈАЊА: Ја сум човек убиин. Сваку беду на моју главу. Сиромах кир Јању!
тако ућутали? Вами је жао за коње? Не пчелите се, купиће кир Јања друге. КАТИЦА: Жао ми је само што се мора тако стар једити. МИШИЋ: О, лако се може човек утјешити, кад има у сандуку дуката. ПОЗОРИЈЕ 3.
! ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе! МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар. ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана. МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи. ЈАЊА: Не игра биљар.
ЈАЊА (клекне): Тако вам вашу добру духу, господин нотариус, немојте да ми убијте! Ја сум човеку стар! КАТИЦА: Али, господин Мишић! ЈАЊА: Катицо, моли господин нотариуса, он ти милуи, моли го да ми опрости!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Извинио се, мрмљајући, да је стар, да га боле ноге и понудио је госта троношцем као да дочекује свог чизмара. Гарсули прелете погледом ту одају и тесни
Тај траг затвореника био је стар већ сто година. Ваздух, и ветар, и Сунце, допирали су, ту, са зелених егзерциришта, која су се пружала унедоглед, на
Божич је био средњег раста, прсат, а на леву ногу је, једва приметно, храмао. Могао је бити стар педесет, или шездесет година. Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво.
Бог нека му плати. Он је, каже, стар човек, да још једном удаје ћер, коју је отхранио, са својом покојном Анђом, као што ласте свој пород подижу.
Ја сам по годинама стар, али срцем, млад. Како рече: „Вам нужно отдохнут! Ја летами стар, а сèрдцем мòлод!“ После тога, Вишњевски је позвао
Ја сам по годинама стар, али срцем, млад. Како рече: „Вам нужно отдохнут! Ја летами стар, а сèрдцем мòлод!“ После тога, Вишњевски је позвао постмајстера, Хурку.
Влашкалин је, на дому, остављао остарелог оца, који је био стар за толики пут, па му је остављао и свог пса, али кучка није остала са старцем, него је пошла са сином, на кога је била
То је био споменик, стар сто година, који је овековечио – требао да овековечи – тренутак, кад су Руси добили Украјину.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на
Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се
— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити. Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? — То је друга ствар. Шамика неће никада. Изрече, а држи у руци чашу вина.
Обојица мало тргну се. — Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. Чамча оде по теј. И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.
Та и ја сам стар, и ја нећу дуго. Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов. А мислим да смо сва тројица
Странац буде добро примљен. Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином. Дваест осам година стар, и вицесудац. Очина кућа јака. После посете договара се гост са Шамиком. Пита га о свим околностима.
Утрошен је у удадбе. Све су срећне које је његова реч благословила. Шамика је већ седамдесет година стар. Он је већ искидан човек. Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.
Црњански, Милош - Сеобе 1
деспота Штиљановића. Па нек она остане за њим, када њега више не буде било, Јер сасвим стар и немоћан се осећао, при изласку из Осека, сутрадан, Исакович, враћајући се кући, без икакве жеље да даље живи.
При слабој светлости жишка тад, Исакович виде њене голе ноге и бело месо под коленима, и онако стар, изнемогао, већ мртав како мишљаше, осети како сав задригну и набрекну.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
свакако није свеједно ни то каквог ће друштвеног статуса бити њен будући муж (сиромашан или богат, удовац или момак, стар или млад, које професије итд.).
Овај обичај је веома стар и познат је многим индоевропским народима (Индијцима, Грцима, Немцима, Италијанима итд.). Исти древни обичај бацања
Обред задајања је, по свему судећи, веома стар и у њему су садржана веровања карактеристична за анимистичко-тотемистичко поимање света.
(ЛМС, 1959, књ. 98, бр. 143) — Матора дрва не даду се пресађивати. (Вук, 2976) — Стар се Влах потурчити не може. (Љубушак, НБ, 1888) — Чувај дете за годину да га не чуваш за три. (Костић, П.
(У Црној Гори) (Вук, бр. 4577) — Што старији, то лукавији. (ЛМС, књ. 99, бр. 426) — Млад лажа, стар крадљивац. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 269) — Млад распикућа, стар просјак. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр.
(ЛМС, књ. 99, бр. 426) — Млад лажа, стар крадљивац. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 269) — Млад распикућа, стар просјак. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 270) — Ко у младости ништа не вреди, неће ни у старости. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр.
када он већ зађе у године, односно када прође „критична фаза“ учења („Што дикла навикла, то невјеста не одвиче“, „Стар се Влах потурчити не може“).
Неке моралне особине и црте карактера се, међутим, не мењају („Поштена девојка, ваљана мајка“; „Млад лажа, стар крадљивац“).
Народ каже: „У старога глава, у младога снага“ и „Млад знаје једно, а стар много“. У задрузи старији доносе одлуке, наређују, а млађи слушају.
Што је још прије педесет година живило и цвало то је данас већ мртво“.¹ Оно што је утешно јесте да овај запис није стар свега неколико година, већ скоро цео један век!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
као тих давних ноћи у сиротом »Балкану«, док смо сричући преводили раскупусани примерак париског Цахиерс де цинема, стар три месеца...
у коленима, бол у дну стомака, суво грло — значи да га Дубровник још радује, необориви доказ да још није сасвим стар.
Ово ми је последњи пут да сам био тамо! Све чешће употребљава онај леш од реченице да »човек није стар колико има година, већ онолико колико се осећа старим...
Проналази његову девојку и води је на кафу. Говори јој да је њен муж стар, болестан, неодговоран и да ће пропасти ако је напусти. Она га је, каже, створила.
ПРИЈАТНО МЕСТО Хало! — позва млади човек келнера. — Хало, келнер! Келнер је имао проширене вене и био је веома стар. То се сасвим лепо могло видети када је из полутамне кухиње изишао на светло дана. — Гле, кога то видим?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пут што од давних времена везује Катунску нахију (а преко ње и сву Црну Гору и Зету) с Котором, толико је стар, да је, по свој прилици, њим ишао и цар Душан из Зете у град.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све што је имао постигао је својим личним напорима, сталним развијањем и усавршавањем себе самога. Као врло стар човек, са утврђеним гласом најученијега Србина, он је поставио себи за девизу: »Старим учећи се«, и на двадесет дана
Милићевић, Вук - Беспуће
и слупаним од дасака, пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
њему ово тешко пада, Он тресе тамо-амо своју главу, Не што он не зна бољетице род, Јер он је, као што сам рекô, стар, Младости дане протрчô је већ, Познаје добро сваки њиов јао; Времена она истина су прошла, Ал' још му јечи њиово
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најзад је толико досадио својим звоцањем да је Петраку превршило и он, као гост и стар човјек, нађе се побуђен да га уружи: — Дај се већ једном смири, коњска муво! Шта смо радили?
проговорити, кашљуцне суздржљиво и плашљиво, а тиме, у ствари, разоружава саговорника, као да вели: — Видиш, брате, стар сам и болестан, а богами, и препао сам се вас, одговорних другова и наших главних људи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
не бој се ти, чедо. Имамо још. Дао Бог. Не љути се. Ох, што ја проклета? Не љути се ти. Знаш, кад је човек стар он се подетињи. Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.
— — — — — — — Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилеп —
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није чуо ни видео. У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе
Идући тако, падне једном на конак близу једне пештаре у којој је становао неки пустињик сав стар и бијеле браде. Кад би око пола ноћи, зачује он како из пештаре нешто јауче, па се уплаши, али се брзо поврати и
Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак. Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха! Оди, момче, да те загрлим, оћу да умрем за тебе.“ ЉУБА: Стар ми је заспо на крилу, Мени га веле будити, А ја га волим љубити, Негол’ га млада будити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Онда смо лепо слетели, а после нас је возио у аутобусу један јако отмен шофер, Енглез, веома отмен и веома стар. Имао је белу марамицу и њом је с времена на време терао муве из уста. Толико је био стар, мислим.
Имао је белу марамицу и њом је с времена на време терао муве из уста. Толико је био стар, мислим. Када је довезао аутобус до хотела који се звао „Ленстер тауер“, опет су га лепо закопали.
Када је довезао аутобус до хотела који се звао „Ленстер тауер“, опет су га лепо закопали. Толико је био стар, тај веома отмени шофер. И уопште, све је било јако отмено! Око 2.000 отмова, отприлике.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!... Гледај ти ње, јошт би изрекла да ја стар не разумем, него она, јучерашње дете! Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив.
(Полази.) АЛЕКСА: Слуга нижајши. 6. АЛЕКСА и ЈЕЛИЦА АЛЕКСА: Ваш су господин отац веселе нарави. ЈЕЛИЦА: Као стар, молим; не мари вам он ни за какве красоте које се у Бечу могу видити. АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца, да одере
“ Непознати на ту вику гласно викну: „Кукурику! Ја сам пијевац Мамузар, кокошију свију цар, ал сам сада сасвим стар; хтједе газда да ме коље, не дадох се драге воље, измакох му већ из руке, па побјегох у хајдуке.
ДЕДИНО ПИСМО Унуко мила, стигло је твоје писмо, колико жалим: још се видели нисмо! Стар ти је дека, шездесет већ му прође, далеко варош, па како да ти дођем.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ништа боље ни више. После ће бити, стар, стар. — Као ти, рецимо! — рече онај насмејавши се. — Као ја. И кад буде видео девојку неће имати снаге чак ни да је
Ништа боље ни више. После ће бити, стар, стар. — Као ти, рецимо! — рече онај насмејавши се. — Као ја. И кад буде видео девојку неће имати снаге чак ни да је
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све што данас духом дише То молитве шаље сад; Са молитвом поздравља га Роб и госа, стар и млад. Ал' кога ће небо чути, То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас! Мила децо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али... хоћу да ти нешто кажем. Наш растанак можда ће бити дужи. Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити. — Људи смо... ти знаш...
— Шваба је платио и заплатио, пси му коске разнели... А ти Милане Добрићу, липши сада над порушеном кућом, овако стар и јадан. Логика није догма, и свако доба има своје разлоге.
А главно извиђање биће зором. — Хајд добро што вас тера. Али шта ћу ја, овако стар, да се ноћас кршим! — вели капетан Станојчић. — А види га сад — гурка ме потпоручник Драгослав.
Причала ми је мати да је отац пресвиснуо. Откако је почео рат по целе ноћи није спавао. Онако стар и измучен дизао се неколико пута преконоћ и посматрао кроз прозор војску како одлази.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета. — Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је теби, Већ је мени до моје невоље: Млад ме проси, за стара ме дају. Стар је војно трула јаворина, Вјетар дува, јаворину љуља, Киша иде, јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар
давор’ бриго моја! Да ја знадем, моје бело лице, Да ће тебе стар војно љубити, Ја би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе,
би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је горко.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он прелази руком по челу и оцртава по ваздуху прве тактове Фиделија. Крај мене један стар човек пушта главу у руке. Он зна, можда упрсте, целог Бетовена, па га и овај доводи до екстазе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака: пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском
са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан и осетих у том тренутку младићку снагу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја.... И после тога, брате, оно ми је старешина, њега морам послушати. Али и он је, брате, хришћанин и стар човек, па зна шта је ђаконов стомак!... Бар да ми одвоји репић с којом кашиком истопљеног лука и пилава...
дете за прву добру прилику која се укаже, а међутим је се надала да ће и овог капетана одгурати скоро, јер је већ стар па ће му морати дати повишицу, и на томе остаде. Хитро пролазе месеци за месецима а за њима и године.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
и лење, Док силазе, свечано, На појило, ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд
КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ Деда је стар: осма декада! Снага издала, памћење ветри, А бабе добро познаје: некада Био је верен с њима, са све три!
” „А на почетку распродаје Цењеним купцима нудим деду: Стар је, ал очуван, као да је Тридесет година држан на леду.
Осмехује се жалосно деда Док му џамбас табане гледа. Џамбас је стар, прави Валтазар, И библијски се, уопште, врло дојима: „Ух, нокти: ту би требо маказар!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи. А ко зна зашто? — мислио је старац. Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је
још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико као да је она какав стар чов|ек.
Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах. И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео,
Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете. Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео
Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку. Није био баш толико стар. Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.
да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога свеједно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...
И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, витлајући се по кујни, соби, одлазећи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Човек се до смрти учи, а недоучен у гроб легне. — Матор се коњ не учи играти. — Чему се млад научи, стар се не одучи. — Човек се учи док је жив. — Ствар која уди, учи. — Учећу човјеку карара нејма.
— Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама.
Ту један стари вук приђе и рекне да је стар и немоћан, те да не може никуд у тор да иде. Свети Сава погледа око себе, види једног чобанина који се био сакрио, па,
ДЈЕВОЈЧИЦА И СТАРАЦ Дјевојчица платно бели, овако, овако, (рукама пребирајући) Отуд иде стар на коњу овако, овако, (млитаво климајући) Божју помоћ њој називље овако, овако, (с руком клањајући се на прса) Она
смијешно у необичне хаљине, узме штап у руку, стави орах или што друго у уста, па шједе насред одаје, учини се да је стар и са свим глух, те стане пјевати а све штапом врти у наоколо, па овако обучен и преврнувши глас запјева): О ђевојко,
(Сад се он насмије, и прсне усницама, као да не мари ни најмање, па им одговори): — Може му бити, свакако и стар бјеше, — (и шљедује пјевати ову исту пјесму, а они га опет неколико пута зазову, а он): — А ко то данас зове?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Два старија брата не хтедну му је одмах дати, где је стар и сиромах, али најмлађи навали да је даду опомињући их очине заклетве на самрти.
12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није ни чуо ни видео. У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некаки град, и у томе
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Онога који испуњава овај устав који написах овде у овој ћелији, кога видите да жели и љуби горе написано, било да је стар или млад, а такав ће се наћи међу вама, кога оставих да живи као мој ученик у овој ћелијици, таквог пошаљите у ово
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена,
(Улази Просјак. Дроњав, прљав, улепљене велике косе, брадат, невероватно стар. О конопцу, везаном око великог исцепаног капута, виси му лимено лонче. У руци држи неку најлон кесу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа. Ни ти, ни Бог. Поделило се на два, а погледај какав је! Три дана је стар, а главоња, какву враТину има. Види га, Ђорђе, какав је рутавко. Тај ће бити већи газда од тебе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад, неразумљив, тром и стар.
Јахао је, већ стар, под засењеним небом касног августа, и то му се небо, први пут, није одазивало. Небеса су била затворена а дрвета и
Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће 1804, кад су, истим путем, поред Мехмедовог дућана, пашини момци гонили камиле на
Окренуо се. Испред тог кућерка, те турске уџерице, готово њему за леђима, стајао је Турчин. Већ је био стар али је још био леп.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Плачи, траво! запевај, славују! Злато моје земљица покрива!... Бр. Радичевић XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ Самац седи стар Лем-Едим На јастуку свиленоме; Седа му је пала брада По кафтану зеленоме.
лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно му је пред очима.
“ „Све сам драге разгонио, А рад твоје ране љуте Ох, ђаурко Анђелијо, 3аборавит' не могу те!“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце сину, сунце спази Мртва старца Лем-Едима. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ме поучаваше прво у хронологији. Египћани имају свој тачно утврђени, по годинама расчлањени календар, стар 3700 година. Година египатског календара има своју сталну дужину од 365 дана.
Онде пронађох такав један спис, стар преко дванаест стотина година. „Упутство како да се одгонетну све загонетке и тајне, садржане у предметима“ био је
Ви ћете, млади човече, све потребне исправке боље извршити но ја, стар и оронуо. Опуномоћујем вас да треће издање мога дела подесите по свом нахођењу.
„Како да то не бих знао!“ прекидам је и пружам дошљаку, учтиво се поклонивши, руку. Он је врло симпатична личност; стар каквих четрдесет година, висока чела, велика носа и крупних очију, јаких обрва и снажне доње вилице, доброћудног
Његова спољашност, додуше, је безначајна. Средњег стаса, ни стар, ни млад, има необично широко лице, широко спљоштен нос, дебеле усне, дубоко усађене очи и чупаве обрве.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Отпуштен сам без повода — једва је одговорио Свилар. — То те не питам... Осуђиван? — Никад, господине, нисам... — Стар? — Тридесет четири године. — Учествовао у ратовима? — У свима сам био... — Чекај! Одговарај што те питам!
Он и не сања шта се овамо збива, болестан је и наслоњен на гомили белих јастука, у највећим је мукама и стар, престар, намучен, јадан, кашље, кашље, кашље.
Благо њему. Ето реци, Алија, господину: такви смо ми. Док сам могао, ишао сам на гробље. Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година. Долазе ми људи и причају да је војска српскога цара добра, племенита.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Често се присјетим легенде о Сиксту В, који се у конклавама грчио стар и немоћан, да би одмах пошто је изабран за папу одбацио штаке и исправљајући дуго сагибану фигуру загрмио гласом од
ЛИИИ Погледам се у огледало и останем изненађен: мјесто шеснаестогодишњака којега сам очекивао, у мене зури један већ стар човјек с упалим очима и малко отромбољеном доњом усном, сасвим сијед по сљепочицама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: — Ходи дер, синко, придржи. Стар сам, па не могу сам... Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Два старија брата не хтедну му је одмах дати, где је стар и сиромах, али најмлађи навали да је даду опомињући их очине заклетве на самрти.
— Одавлен четрдесет конака далеко има један стар и слијеп дедо, — рече му младић — који сједи на дортјолу и све плаче.
Дође у једног човјека на конак, а у тој кући било је много жена а само два човјека, и то један јако стар. Сва су чељад говорила са сиромахом, а онај старац увијек шутио.
Старац узме дукат и рече: — Немој нигдје ићи на конак гдје је млада жена а стар човјек. Онда старац ушути и не хтје више говорити.
Сиромашак, пошто даде сва три дуката, пође одатле и дође на конак гдје је млада жена а стар човјек. Сједну те вечерају, и пошто вечерају, оду да спавају.
Сиромашак пође, и пане му на ум како му је онај старац говорио да не иде на конак гдје је млада жена а стар човјек, „и ево ја умало главом не платих. Одселе ћу вавијек слушати ријеч старчеву“.
домислити се, погодити одаждене — отера одаженеш — отераш ожица — жлица, кашика ока — око 1¼ кг оклепан — веома стар окуисати — позивати верне на молитву омак — једна врста јела ондрљавине — хука и бука опећак — испупчење у зиду
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја остављам видик стар, без мена, Велику сенку што је пала на сан Бола и среће, на шум река јасан, На лишће, жеље и траг успомена.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Џим ми рече да Фред није толико стар како изгледа и да је тек претурио тридесету. Он је, како даље рече Џим, пре неких дванаест година имао исте планове и
Већина ових људи су били сувише немирног духа да би били свеци. Један од њих, на пример, иако је био прилично стар и слеп, био је први веслач чамца који је био познат на реци Кањ Посаду овог чамца сачињавали су кембриџски професори.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али он је имао срећу у несрећи, како говораху спасени топци кад се кући повратише. Барк је био стар и привидно житом крцат, а бијаше за добру своту новаца осигуран, па кад се парон Зорзи кући поврати у град, иза дуга
Ненавидни, болан, тежачка наша пизма! Као веле: Илија стар, а жена му млада, па да их завадимо... 'Ајде, среће ти! Шала, брате, све шала! .. Је ли тако, Цвијета?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– рођењем доспелог у овај ненаклоњени му свет – уморити „као најбеднијег скота“: Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвећ широког света за угрожену младост, Да га као најбеднијег скота умори...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и њену мајку напустио, родбина је окружава претераном пажњом: „као да је она”, примећује с извесним подозрењем, „какав стар човек”.
а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар човек.
Овој за сан типичној временској контаминацији, и дете и стар човек, придружује се просторна контаминација: лежи у соби а једновремено види оно што се налази у дворишту, башти, у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не ли је ово наша света митрополија?... Иако сам стар и уморан, опет ће стојим. Закон је најстарији. Ха, а пред Турцима сваки дан стојим и дворим ги како ни кумове несам
— Али ето, не жалим њих. Чим је овде на Косову омркло, ја знам да смо сви за трошак Турчину. Но стар сам, деце немам више, унучади не. Ће остане пуста земља. А њу жалим.
“ — „Ћути!“ — „Аман, ако не даје закон, да се одмах вратим, само ми дајте моје жене!“ – „Е, види ти Арнауда: стар па хоће две жене и једну младу као росу... Ова ваља нама, ова млађа. Ето баш за овога агу ћемо да је венчамо...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом вије, Из луле му је дим.
Кад би, ако сада не би, Док је млад! Слика му је тако дивна — Дар је дар. Гледајућ’ је заборавих Да сам стар. Занело ме што у њему Тако живо сја, — (Опије ме мања чаша Камо л’ не би та!
Док ми мача изоштримо Против општих âлâ, Наша мала, ближа ала Нас је прогутала. Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?... Ал’ ја не знам што ми данас Тако дршће рука...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити. Добро упамтите од Феме како је зло кад прост оће да дигне нос нависоко.
Краков, Станислав - КРИЛА
— ”...по сваку цену...” телефон је вриштао из пука. — Ма куд баш мене, господин’ мајоре, — стар сам човек — и жењен сам — куд ћу ја на Стару Попадију — шаљите људе млађе... — Није време за шале мајоре...
Петровић, Растко - АФРИКА
Гледам са ким остајем. Мој нови бој, Коњушар, личи на некога свеца са бизантских икона; то је први матори бој. Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом брадицом.
“ Налазимо Њамкора под једним огромним фламбојеом, како седи на дебеломе корењу. Врло стар, одевен у прљаву одећу од белога лана, сасушен, али још увек свежег бистрог погледа. Има уфитиљену шишку наврх главе.
Шеф сомона, нигерских рибара, необично је важна и моћна личност међ урођеницима; он води живот средњовековних витеза. Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И читав врт се створи, У њему цвећа шар, — И ја по врту ходим И берем цвеће, стар. Па вијући умрлим У спомен невен сплет, Чини ми с’ кâ да грлим Цео будући свет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1829. Сава Мркаљ СТАРАЦ Сва ми тужном крепост оде, Стар сам, слаб сам, о незгоде! Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Кнез Ђурђе, капетан Ђурашко и многи други одлазе.) ЈЕДАН СТАР СЕРДАР: Та реч је страшна: „прогнати“. Њега прогнати! Хеј, друже стари!
МИРА (кличе): Бабо, ах, бабо! РАДОШ: Ја немам деце!... Немам никога!... Богом сам проклет, немоћан, стар!... (Радош одлази. Мира пада у несвест.) БОГДАН: За њиме, Бошко! Станојло, брже идите! А ја ћу донде Миру гледати..
Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Што ћутиш?... Говори шта је?... КРАЈИШНИК: Опрости, господару!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— објеси се Мијо о врат једном ђендару, па стаде плакати. Тешко ли је гледати, брате си мој слатки, кад стар инсан плаче!
Бистар си и паметан човјек, промисли се... Ти знаш кад суд неког осуђује треба да зна колико је стар, је ли ожењен, има ли дјеце, како говори, које је вјере. Све је то потребно суду.
Иако говориш господиновим језиком, то ти неће помоћи. Слободно, немој се претварати. Судац: Кад је рођен; колико је стар овај твој лопов, Давиде? Давид: Није он ни стар. Млад је он још.
Слободно, немој се претварати. Судац: Кад је рођен; колико је стар овај твој лопов, Давиде? Давид: Није он ни стар. Млад је он још. Судац: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Зашто? Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда... 'ајд', читај даље! ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу до сада уоченоме, у томе се срезу
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац. Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је
тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време. Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди.
Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе. А она, Јованка, њих све двориће, слушати.
— Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам... И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се
И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам... И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то
Сув, нем, стар, спечен и горд. Знало се његово шта је. Кад ће устати. Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
лесак« да би им »Мајка Божја змастила главу«, па би ујеле свакога ко би лесци пришао, и зато тада не иде »ни млад ни стар тргат лешњаки« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 286). У околини Бјеловара употребљава се у љубавном врачању само она л.
Ћипико, Иво - Пауци
— Као и прво... А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша. А јур је стар! —А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. — Ето хоће, а није право!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ће ми бити да се правдам својом невичношћу, рећи ће ми да сам намерно тровала мужевљеву рану јер сам млада, а он стар, па сам користила прилику да га се отарасим. Ако Лауш усхтедне, може ме, лако изврћи општој мржњи и подозрењу.
Рана се била разбуктала, злоћудна болест је захватила читав кук и бутину. Властелин није сувише стар, снажног је телесног састава, уз брижну и зналачку негу избећи ће смрт.
што су ми људи, који су око мене, загорчали сав мој кукавни живот, што сам усамљен као курјак, извргнут порузи, стар и разједан свакојаким немирима? Зашто си неке од људи учинио достојним свога имена, а друге пустио да их окужи зло?
Епископ је био стар човек слабог вида, па није ни приметио траљавост посла, а они који су дошли на освећење: краљевска породица и њена
Осећам већ његов дах на свом врату. Окрећем се јер више нисам у стању да се уздржавам. Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи. Гори камењар.
Други то порекоше. Не, казаше, није господар њега поштедио због ранијих услуга, но због будућих. Господар је стар и болестан, са војне се вратио оронуо и исцрпљен, стотину телесних тегоба тек га очекују.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЦАР И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован цар. И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед.
Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара
у пролетње доба, Кад млади живот и свежина влада, Затечем старца поред тога гроба, Где пасе своја свилоруна стада: Стар и замишљен, у рујној вечери, Он је, ћутећи, гледô у даљину, И чинило се да погледом мери И даљне горе и немирну
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она изгледа као сребрнаст срп или мали Месец, стар два дана. Осветљени део њен гледа својом средином баш онамо где је Сунце зашло.
ако су продукти тога распада очувани без губитка у минералу, тачно одредити колико је трајао тај процес и колико је стар такав радиоактивни минерал.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста. (Стар, сув и ситна лица у дебелој колији; широких, чоханих чакшира и плитких ципела са дугим, масним бројаницама.
Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем.
ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара! (Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до
Ах, Ташана, да знаш како је то страшно бити не телом већ душом стар. Да знаш како је тешко бити изнад свега, и остати зато сам, сам... ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!...
Тата каже да ћемо онда и шедрван одавде узети. Истина, доста је стар, зарђао, али ћемо га обојити новом бојом, па ће тада тако лепо бити код нас. (Одлази на капиџик.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да је нешто Лазарићу било суђено да у овај дан испраћа с нама госпа Нолу, био би то човек близу сто година стар. — Нисмо на то мислили, али није да нисмо знали.
— Бранко се трже: како та шаљива реч може да буде озбиљна и кобна. — Шта да се ради. Стар човек, истрошен... то нас све чека, свака смрт је напослетку шлог. Не ваља што ваш отац има тако раздражљиву нарав.
Оне пролазе као женски каприци, а свет овај даље држе мушкарци... Стари ваш је наравно ваш, али он је и стар, и мора бити болестан, и мора и умрети. Баба вашар била суво злато, чоколада једна међу нашим дамама, па оде!
сад испречио пред црквену општину — иако је живео од неке помоћи из те општине — и дрекнуо је колико је игда онако стар још могао да дрекне: — Испразнити? Ко то сме да „испражњује”, волео бих ја да видим! Црквена општина? Не познајем!
Ено, и онај Мирко, гледам га кад полако хода и руши се на десну страну од болова у колену — и он је већ стар, а он је млађи од мене... Еј, Нато!... Отац ти прима милостињу!
— А где вам је домаћица? — Е, била, па је нема — развео руке Мирко, али као у шали. — Додијао сам јој младој ја стар, па вам Лагана одлаганила, као птичица одлетела...
Наложили су ватру, спремили белу кафу, накрцали ораха. Изгубила се Натина усплахиреност. Седе, стара жена и стар човек; живот прошао; ништа више не могу започети... Али ко зна шта закону живота још може доћи на ум.
А о деци, извини, ево како сам често мислио: Можемо немати деце, па ипак бити Грци и живи. Кад неко стар онемоћа, или умре, довести на његово место Грка готова човека, да одмах ускочи у седло.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
И тако мислим, а и сваки ће, разма ако је стар, потврдити да је данас онакав исти свет као што је био кад се онај славан поета тужио.
да понајвише ћаци, који у школу иду да што науче, књиге пишу и за народне учитеље себе издају, пак је мислио да он као стар човек веће јошт право на то имати мора.
Е, да видимо сад има ли што девојка? Отац. Зато ћемо најлакше; само нек су они од бога срећни. Ја сам већ стар, ево све што видите овде, то је њино и божје. Прводаџија. Право! (Намигне на младожењу). Међутим уређују прстен.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
по чему би у математици био немогућан и овакав задатак на пример: „Кад је шофер господина министра социјалне политике стар 40 година, З месеца и 12 дана а мост је у вароши Квибеку, у држави Канади, дуг 577 метара, онда колико жуманцета треба
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвише широког света за угрожену младост, Да га као најбеднијега скота умори...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда и зато што, се Софроније лукаво, из прикрајка, смешка. Али, није то више Софроније стар и у дроњцима, вем млад и враголаст какав је некада био, с месечевим рогом заденутим за шешир.
Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења? Зар не види да је стар и да му око сувих цеваница ветар игра? — Погледај се! — рече девојка као да одговара на његову мисао.
Али, остали у кући желели су да чују причу сата с клатном. Зар није рекао да је двеста година стар? А кад је неко толико стар он засигурно много памти.
Зар није рекао да је двеста година стар? А кад је неко толико стар он засигурно много памти. Пегла је упорно захтевала наставак приче, и сат је неуморно говорио.
— Тај сат ми доноси срећу! — говорио је, али време је ишло: на златном орлу односио га је златни јахач. Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Чифлуци, виногради, њиве, ливаде... Да јаше — бег да је! И мени да је мило. За кога ја течем? За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?...
МАГДА (понизно): Ох, газдо! ТОМА Тако ли се мој хлеб једе?... Него као велиш: »стари газда стар је, умреће, а ми младога да чувамо«. А, то ли? МАГДА Ох, газдо, зар ја? Ја! Магда твоја...
И закопах је! Сад? Старо дрво. Да, синко, стар сам, али срце ми је толико младо, толико пуно скриване, неисказиване љубави, неизмилованог миловања...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Старац добија позив за мегдан и плаче: осећа да је врло стар, да се не може ни коња држати, а тешко му је да под седу главу служи Турчину.
Тај мотив онакав какав је у феудализму — стар је колико и патријархат (а у другом виду јавља се и раније). Он је обрађен и у тако старим делима као што су, рецимо,
Кад се слеже на Косово војска, у тој војсци девет Југовића и десети стар Јуже Богдане; бога моли Југовића мајка: да јој бог да очи соколове и бијела крила лабудова, да одлети над Косово
јој бог да очи соколове и бијела крила лабудова, да одлети над Косово равно, и да види девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана.
јој дао очи соколове и бијела крила лабудова, она лети над Косово равно; мртви нађе девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет соколова, око копља девет добри коња, а поред њи девет
“ Ал' ту мајка одољет не могла, препуче јој срце од жалости за својије девет Југовића и десетим стар-Југом Богданом.
“ Ја не чујем, нити хајем за то што стар ђедо по пољу се дере, већ ја носим крило позлаћено. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета!
да стрељамо мету. Остављање оружја, коња и побијених непријатеља на гробу умрлог јунака веома је стар обичај (нешто слично видимо у Илијади на Патрокловом гробу).
42 Косовац Јован је историјски неодређена личност. 43 Преобраћање човека у змију је врло стар и врло чест мотив. Јанко 1448. године није ишао преко Кучева и Браничева на Косово, него другим путем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Небојша је, цар је, ко му сми за што, што проговорити, или му на очи метнути? А већ у то доби, стар је био од шездесет година.
Клин с клином на крај се избије. Како бољарем, тако и богаљем. О, мркоња, што на себе мрзиш! Млад левента, а стар простац и просјак. Што је муха проћу медведа, што ли је литра воде проћу Дунава и свих великих вода?
Податљива рука никад празна не остаје. Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија а стар просјак. Без прилике ништа не ваља чинити.
Ама није да је по неком телесном облику и образу то прознавање њихово; зашто тамо је свим један узраст, та овде био стар, та дететом. Него од стаса човечаскога имаду распознање неким душевним очима.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.