Употреба речи стара у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој! Боже мој! Два сина имађаше, па док их је могла својом старом снагом послужити, даваше јој хлеба, а

„Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него да идемо некуда у крај“.

Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће... Његова стара мати, бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад јој је Живко рекао да јој је довео и снаху, она

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ован и јелен 123 101 Зецови и лисице 124 102 Косу кавезу 125 103 Ловац и древосечац 127 104 Рибари 128 105 Стара лисица и курјак 130 106 Комарац и во 132 107 Мишеви и прапорци 134 108 Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110

Чврчак и славуј 184 133 Финикс и голубови 186 134 Гуска возгорђена 188 135 Свиња и храст 189 136 Коњ и зоље 191 137 Стара клисура и врапци 193 138 Лисица и пода 195 139 Орлић и сова 197 140 Бик и јелен 199 141 Магарац и Езоп 200 142 Бакарна

Наравоученије „Не држи се с ким се ниси кадар почупати”, вели једна стара пословица. На кога се највише људи туже него на комшије и на пријатеље! Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже.

Ето како су постала сва привидјенија и страшилишта, летући змајеви, виле и аждаје. једну ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши се од своје сени; јао њој кукавици, викне, пак бежи колико игда ноге могу.

бити нити у безначалству и пустом самовољству, нити пак под владјетељем ленивим, који за своје подане нити мари нит се стара, нити, на конац, под мучитељем који их само прождире. Хоће се, дакле, цар!

'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара — „али ако се и ова вода осуши, хоћемо ли моћи напоље искочиши?

Ова дакле радост мора бити вечна, како је и сам бог вечан, у коме она свој извор и почетак има. 105 Стара лисица и курјак Стара лисица сретне курјака.

105 Стара лисица и курјак Стара лисица сретне курјака. Ови се залети на њу, а она га почне молити да не дипа у њу бедну, стару, која нејма ништа него

Ово нам лепо каже наша стара пословица: „Нити буди овца међу курјаци, нити курјак међу овцама.” Како цело општество, тако и свак понасамо, кад се с

и различна, нити је могуће свима правила прописати, но ово је поглавито и всеопште правило: да се свако општество стара искусне и добродјетељне поглаваре имати, с којима у потреби да се совјетује и да их слуша; а свак понасамо нек се не

Кад човек не види, ласно ће у јаму пасти или о што главом лупити, а кад види, онда неће. У стара времена срећу су почитовали за богињу, којој су се клањали и жертве приносили. Но што велим: у стара времена.

У стара времена срећу су почитовали за богињу, којој су се клањали и жертве приносили. Но што велим: у стара времена. И до данас међу христјани находе се који и сами не знаду шта о њојзи мисле.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а кров ми само стара липа?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

И заповедимо старешинама (кућевним), да свако мора довести на исповест а старешина мора најпосле остати. Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку

Они дадоше Хаџи-Змијињака, и јоште једног стара Шапчанина, и ја дадем два момка да и̓ отпрате до турскога логора, а пишем стрицу Јакову и то ̓итро да дође, и то

, боље МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији МАЛ, тур., имање, благо, стока МАЛИЋАНА, тур., стара пронија, тј. царска земља дата некоме на доживотно уживање МАСИП, тур., место службе МЕЗУЛ, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра. — Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...

— Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... Познаје се, брате, што је скоро потрвено.

— Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!... Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... А три дана држасте оно бденије, а? Него нека, деде још по једну!

Па и стара баба Вишња, има јој преко деведесет, почели јој већ расти и трећи зуби, родила се у белој кошуљици и видовита је; и

— Мора ловац најпосле награбусити — вели тетка Синђа, стара Херцеговка, која такође беше дошла код Анђе да иште мало траве од изеди.

Подне беше увелико превалило. Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Туга је омотала ову кућу као магла јесења... По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту. Њима се није ишло. Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... Дуго су ћутали...

Не смеш чељадета у кући задржати. Разломи ми се она стара мати дворећи их. Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...

— упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови. — Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!... Ја у кући остати не могу! Наоблачило се небо над јадном Србијом.

” И та мисао поста врхунац његових жела. Све друго беше одбацио. Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!... То па — то... И то му диже душу у небо... И као да га опи, занесе се...

барут и олово џумбус — забава, игра; неред шарампов — утврђен опкоп, шанац шат — ваљда, можда, ако шешана — стара врста пушке шиндра — дрвне дашчице за покривање зграда

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

леже сељаци, До суседа сусед, другар до другара; А док се у своду бришу задњи зраци, Побожно капела стоји крај њих стара. И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава...

Тако нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим.

ИЗМИРЕЊЕ И када те живот болно разочара, И када престану и жеље, и снови: Оно што нам врати једна суза стара, Вреди један живот незнани и нови.

И све покри туга и тишина гробна... ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа

У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским сном. Његова стара крв загревала је јаја под њим, у којима су се полако зачињала три црна живота.

А када је умрла, нечујно и спокојно, као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона. Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника.

свићу по празним селима, Крваво изгрева сунце у дивљим хајкама, А још ти предачких копља има по ждрелима, О света стара реко славна у бајкама.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.

адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?

А ко се стара за она два црва!” О Божићу, 1886. ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ „Било ми је, вели, онда тек девет година.

Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука

У њој увијек удара на прашину и људски зној. Прозори су били хартијом подлијепљени. На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве. Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.

А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио? — Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

За то време много се штошта променило, само је вредност њихова супружанска остала она иста, она стара. Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав

А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.

Али ове недеље сви су ишли у једној цељи: бабе да чују, а девојке да виде новог учитеља. Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је

Већ две су недеље како га баба преслишава, онако стара, цео апостол напамет! То је желела и молила бога да доживи, па онда не мари да склопи очи.

То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне откако је Меланија почела да се шета испред куће!

Али то је још била велика тајна. За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка, и Онај што све радње људске зна.

Њему мило што зна да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто што је сигурна да стара тетка Макра не удара у тамбуру.

— зашишти оданде баба-Макра. — А шта радите то, слатка тетка-Макро? Ди сте за толико? — Ето, обилазим, овако стара, сирће, синко.

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Из које ће читаоци видети да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: »Где има ватре, мора и дима бити«; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много

по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерне ћурке (које ти изгледају као каква стара кокета сутрадан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре покаткад или пућну од времена на време.

Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу. Наш Шаца добио онај тал. Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шаца тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке куће да иде да га узме,

Тетка Макра је хтела, као стара жена, краћим путем, између башта кроз дéру, — која је у Бачкој и Банату одвајкада била знак великог пријатељства и

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Била слушкиња, па се пропила и почела да проси. Нова је била, тек од скора дошла на гробље. Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем. Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње.

Онда се зна да ће тада стара хаџика изићи. И онако, стара, стењући, силазећи низ куће, почети да га умирује. — О, мајчице моја.

Онда се зна да ће тада стара хаџика изићи. И онако, стара, стењући, силазећи низ куће, почети да га умирује. — О, мајчице моја. Зар ми те опет ти наколници уплашили.

пошто је наша кућа била прва од улице а онако висока, окречена одударала од густог мрака и кише, то га донели к нама. Стара мајка се одмах диже. Нас, децу, па н оца, пресели у другу собу а она оде у гостинску да је осветли.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање. Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу. Двадесет и девет година!

Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе. — Куда? — Знам два места. Једна у Ц., а друга у Ш. У Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и

Рогозићка није приметила да је пита измењена. И онако је није сама правила, већ стара Јула учитељка. Мица није ни кадра баклаву начинити. Друкчије је код Алке. Она сама управља, а две јој помажу кад прави.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда завирује у онај завој и пита: — Парче гранате, шрапнел, шта ли је? — Дум, дум! — Ну, мајка му стара, па то је по Женевској Конвенцији забрањено — Па ево како, објашњава Христић, ретко они то, само кад су у шкрипцу,

— Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара? Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако.

Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те он у вече, у очи поласка, мора да даје пôдњу.

И сад, у сред тог ужасног сазнања, ено их стоје она јадна, стара порушена и ољуштена дрвета и у дубокој, тешкој и уморној резигнацији гледају се немо, док млада гора расте неправилно

Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се нађем у овом црном мраку пред црвеном олујом. Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме мирно лежи она бујна, она дивна садржина

О јадан ли сам, сав опет у тешким ланцима Традиције! О ту ли си опет стара моја племенита и добра дојиљо Традицијо?! Мога знања? Мога јаднога знања.

Африка

који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка.

За њу се види да је очигледно огромно стара. Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове. После врло дугог наговарања пристају да ми их

те ствари начињене за путнике, које изгледају тако компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу.

Мале играчице, свештенице и куртизане, купају се најпре у колибама уз читав низ церемонија. Игру деде почиње стара фетишерка, дугачка, танка, висећих груди.

колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.

Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој. Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице.

Идемо да видимо беле. Н. треба да набави нову обућу, пошто се стара сасвим распала. Бели су невероватно љубазни, гостопримљиви, и пошто су ме натерали да примим њихову вечеру, идем

У ствари пред селом се налазе два џиновска фромажеа стара, свакако, неколико векова. Село је скоро идентично оном које смо видели дан раније, а које се зове Куми.

Ако се огањ угаси доћи ће крај свата, и црнци су зато бежећи одатле оставили једну бедну породицу која се наследно стара о пламену. Гундјуру је место фаталности. Његово се име више не сме изговорити.

Само једна стара хармоника и једна дуга бучна звечка прате играње. Музиканти су два подофицира са Мартиника, неуморни и страсни у своме

четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом. Стара маварска капија на уласку у Рабат. Модеран Рабат је истога типа као и Каза.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи, како ми даје ватра у моју срцу! ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува? ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

У тај део Команде улазило се из малог, зазиданог, дворишта, иза цркве, где је још стајала једна стара батерија, која се није употребљавала.

Он се трудио да буде љубазан према њој, као што се мазе сироте рођаке, а та стара девојка, која је била невина, показа све црте једне стидљиве, али врло страсне, младе жене.

Трифун је пушио скоро без престанка. На њему више ништа није било раскошно, ни осмех, ни уста, ни зуби, па ни стара славонска, официрска, долама. А имао је – кад је имао – неки офуцани, стари, трикорн на глави.

Гут! Јаwохл? А отац? Ватер? Шта, Ватер? Деда Теодор ми је причао да смо имали стару читуљу, која је била стара неколико стотина година, а у њој беху имена предака наших.

Молила га је, онако малога: Немој код моје куће искати да сисаш, јер ће нас моја Гоша умлатити бијући! Она је стара и зла, није добра и мирна, као твоја мати. Он се онда заплака, што је Гоша зла.

се белео, аветињски, у баруштини рукавца Дунава, међу врбацима, крај једног порушеног бастиона, где је била укотвљена стара, расходована, фрегата, дунавска: „Ла Фортуна“. На њој више није било топова, ни једара, ни јарбола.

Био је донет из Беча, у добра, стара, времена, за покојну госпожу Анђу, и то је било све што је од ње било остало. Госпожа Кумра била је у тој одаји, на

А лепо га је принцип примио. Два стара крвника седела су, мирно, у сећању на прошла времена, која су бесмислена, и слушала, шта море говори, из вечних

А у старости, доцкан је. Тек, истина је да су два стара крвника седела, всеусрдно. Наочиглед свију, Павле тада помилова Варвару: „В љубве си се ти са нама везала и са нама

је желео да, Ани, протумачи да он, ту ништа не може, да живи у Кијеву, као у неком апсу, него треба стрпљиво чекати. Стара Шевичка, међутим, дозивала је Ану, гласно, и Павле је морао да се растане са Аном без речи. Она га погледа тужно и оде.

То је у ствари био кућерак у Шевичевој авлији, која је била огромна – кућерак Шевичевих слугу. Стара Шевичка дала је Варвари, коју није трпела, мало намештаја, тек толико, да имају на чему да ручају и спавају.

Ђурђе је становао у Шевичевој кући, као да је за њега била поручена, кад се родио. Стара ђенералица Шевич – једна суха, седа, роспија – која је владала гвозденом руком у фамилији, хладним погледом жутих

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Истакли смо утицај рељефа на ову друштвену организацију у селима ибарског типа. Вероватно је да је задруга врло стара. Она би била карактеристичан друштвени облик Јужних Словена у доба када су се они насељавали на Балканско полуострво.

Више но код осталих Јужних Словена овде су очувана стара презимена, па чак и надимци поколења, кадшто кроз векове. Са оца на сина се предају имена предака; потомци их памте;

Северном варијетету припада Србија а јужном Стара Црна Гора, обе доскора посебне народне државе на различан начин формиране.

Сва су ова племена, дакле, постојала у XИВ и ХВ веку. Изгледа, да су ово стара српска племена из доба насељавања, која су се у склонитим областима одржавала због географског положаја а модификовала

Изгледа да је стара српска култура била једнолика; али је доцније ово старо становништво било претрпано и преплављено мноштвом културно

Ту је очувана стара женска ношња и многи стари обичаји и веровања. После 1878. године готово цела јужноморавска група је ушла у састав

Са њим је исти случај као и са утицајима медитеранске климе, који иду уз Вардар на север и све више и више слабе. Стара јужнословенска основа очувала је много архаичнога у језику и у душевним особинама; али су се преко тога наслагали

Било би врло интересантно изблиза проучити ово прилагођавање, утолико пре што ту постоји једна врло стара миграциона струја. У средњем веку су се по овој области настањивали досељеници динарског типа, Рашани.

У њиховој области има чак и три врло стара арбанашка села. Иако су по типу и начину живота сасвим једнаки са Мавровском групом, рекански се печалбари на страни

Многи су се од њих били усавршили у овој трговини, али је све ово нестало због несигурности. Наишао сам на два-три стара сточара од преко 60 година који никада нису били печалбари.

Многа су стара села потопљена у прибрежној плиткој језерској зони. Али знају кад језеро сплашњава и стари су људи ухватили правилност

“** Вештина придавати себи вредност, једна од црта бугарског карактера, можда је такође стара навика, јер је раја увек јадиковала.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

добра киша за читаву државу, окретати чичин млин читав мјесец дана, и још би преостало таман толико да се окупа једна стара свиња са шеснаесторо шарених прасића. За тим столом заиста је било тешко саставити неки потпуно тријезан оглас.

кад је још препознао и свог Тошу, скочио је од радости као јарац, бацио увис брашнаву капу и повикао: — Овамо, Тошо, стара хајдучино, да те твој чича загрли! Овамо и тога храброг Шарова, који је протјерао крадљивца Жућу!

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу. Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара. Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

су то волели, али је на једном крају скеле већ чучала Бароница разговарајући нешто са сетерком, која је била толико стара да је већ више ни мачке нису могле да узбуде.

Била је то, у ствари, стара прича о лисици и грожђу. Неда је као и увек била најлепша и за сваку игру распродата. Фрајери су као москити кружили

- Ти на то, једноставно, немаш право. Неда је једна стара прича. - Ма немој! Као да не знам да постоје и приче у наставцима, и као да и ти то не знаш.

Влажна и посивела, одједном је изгледала хиљаду година стара. Нисам могао да је се не сетим тамо крај прозора док је посматрала Маркоту а лице јој је изгледало као сунцокрет кад

Коначно, то ми је дојадило, па сам почео да сређујем збирку инсеката. Била је то једна стара збирка и бубама су, исушеним и лаким, отпадале ноге кад би их додирнуо, али је у њој било доста ретких примерака.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Еісенбахн) — железница, воз академикерка (гр.) — жена са вишим образовањем аков — стара мера за течност (50—60 л.) акомпањирати (фр.

) — Моје срце је гнездо љубави меров — стара мера за житарице Месопотамија — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата мизерабл (фр.

) — Словенска обала (у Венецији) риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања рококо — (фр.

солітаіре) — прстен са једним великим брилијантом состојаније — имовно стање Стамбол, Истамбул — Цариград, стара престоница Турске империје створ — овде: стас, раст, изглед страхино (итал.

центум) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) церито (итал.) — италијанска народна игра црне банке — инфлациони новац којег

Црњански, Милош - Сеобе 1

Промукао увек, викао је ипак јасно и гласно и војници, који су га звали „стара баба“, бојали су га се као неке вештице.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља породичну лозу и стара се да се не угаси „крсна свећа“. Зато, ако у браку и има деде, али нема мушке, брак опет није испунио своју основну

⁵⁴ У капицу детету се ушивају „свакојаке урочице“: стара пара, записи итд. Осим ових амајлија, мајка дете, при повијању, брани од урока и извесним магијским радњама: „Кад

слуга; 2. сужањ; 3. домаће чељаде и 4. члан задруге, породице.⁶ Стара српска реч „отьрокь“ означава дете (нпр. „роди сего светаго њтрока“), али и роба (слугу) „који је сједијо на земљи

(Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш.

2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш., НП, 1976) — Тко је млад лагао, не вјеруј му ни кад остари. (К-Љ, НБ, бр.

Али зато неке промене у детету јављају се законито са узрастом: старији су мудрији, лукавији, уздржанији итд. („У стара глава, у млада снага“, „Остарио, игру оставио“).

Његова је обавеза да чува и умножава стечену имовину, да се стара да сви послови у задрузи буду на време обављени, да све дажбине властима буду исплаћене итд.

10, Нови Сад 1955, с. 34. ¹⁰ Мићовић, љ., исто, с. 160. ¹¹ Опачић, С., „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, јесен 1983, с. 56. ¹² Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 206.

Нушић, Б., Косово, Просвета, Београд 1986. Његош, П. П., Горски вијенац, Слово љубве, Београд 1979. Опачић, С., „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, Београд јесен 1983.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

властелина што сам седи од зоре ране, за столове тишином завејане, за бокале и за купе где ветре у оцат претворена стара вина, за сланике нетакнуте као целац јануарски, за човека који залуд очекује да се пријатељи крај њега скупе, за

Кад себар има да жени сина, нека се од руке довија сваке, колиба нека се окрпи стара, нека му мобе себри и меропаси, нека јесен позове за ризничара да му напуни подруме и чардаке да има чиме дочекати

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Истина, чим бисте отворили станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране.

Заборавио сам да вам кажем — једна стара госпођа била је комуниста, друга — реакција. И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво,

Друга стара дама, комунисткиња, срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку и казао

смо становали на првом спрату, при том су нам увек улазили у трпезарију, отварали прозор и закуцавали своју таблу. Стара госпођа, која ме је чувала, памтила је различите војске по томе ко јој је више изгазио тепих док је пролазио кроз

Европа, та стара курва! Никада више неће бити тако блистава, тако кокетна и узбудљива као тих давних ноћи у сиротом »Балкану«, док смо

Играти се шуге — то вам је једна веома стара игра у којој дете које нема среће јури другу децу покушавајући да их додирне.

Сатима сам гурао та стара олупана кола све док сам себи не почех да личим на неког аутомобилског Сизифа. Познаници који су ме виђали како гурам

дангуба, педера, лезбијки, сиротиње, ловаца у мутном и осталог света заљубљеног у перверзну привлачност речи: театар! Стара незаустављива кола са цркнутим акумулатором носе ме сада средином носталгичне матице сарајевске јесени 1953, када је

је на кукурузовини, на изгорелом паркету своје нове куће, пушио и привијао траву »против танета« што му је даде нека стара вештица-видарица из Гацка, мислећи непрестано на зрно у свом стомаку. Прве недеље, грејао се клавиром.

Застареле играче клиса, за њих пишем. Осврнем се, дакле, кришом око себе, кад на дрвљанику секира, а поред ње – стара метла! Како одолети? Отфикарим метлу и поново под руком осетим чврстину згодног, облог дрвета.

На уобичајеном месту леже растворене новине. Седа коса увелико пробија кроз тамну боју. Опет се угојио и носи своја стара одела. Нико не спомиње ону девојку која је отишла ко зна куд?

»Она је све што имам!« Дивила се величини огледала која прекривају зидове сале. Најпре ја наишла његова стара муштерија Бети Блам. Колико му је само пута намештала ноћне вожње од тридесет хиљада! —Твоја мала? —Моја.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ускок одговори: — Хвала, господине! Примам ваше гостопримство истим срцем, каквим ми је понуђено! Видим да се бог стара за мене кад вас намјери у овој пустињи, у почетку страшне ноћи, која ће настати. Хвала!

За њом Јоке: — Јао, бане, мој ђевере! Кнез се подними на једну руку, а други длан положи на Јанково кољено. И стара катунска орлушина, којој бјеху оба крила сломљена, сакри сузе.

Кâ што си се научио, Перјаницо! Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!... — Нека, Јоке! — рече он још блаже. А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци! Ђе остави удовицу, жалосницу! Да подиже лудо д’јете, само сама!

Види само како се срди на тебе и окреће главу! Стара јуначина чисто занијеми, стидећи се од тога њежнога пријекора. Јанку би тада згодна прилика да добро уочи дјевојку.

кад би ти овијех дугих зимњих ноћи поред мене вако сједио и причао ми како је у свијету, а особито како је бивало у стара времена. Вјеруј ми да би то за мене највише уживање било, јер знање и памет је поврху свега.

Стари Мргуд стаде преда њих и викну: — Хајде, синовко, да поиграмо. — Еламо, ваистину! — одазва се стара Крстиња и стаде према њему.

позади, лијепо израђен двоглави орао Црнојевића; знајући за постање манастира, Јанко замишљаше како је била лијепа стара грађевина Црнојевића! У ћелијама које бјеху отворене, Јанко видје старинскога оружја.

Најгори ти синови били као што су ова два стара свата! Излазиш из мога дома у добри час, а ушла у тај, у који се крећеш, у бољи час!

Простри ми, Милице, крај огња, а ви све три будите на опрезу! Пошто кнез леже, Јоке и Милица отидоше у преградак, а стара оста крај рањеника. Али прије пола ноћи Милица је замијени. Ватра је пламала, те би сваког трена оружница одсијевнула.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било?

МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали. ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао! ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест. ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Због тога би на тзв. дечју књижевност требало примењивати стара, проверена, свеважећа мерила оцењивања књижевних текстова, не признавајући јој никакве олакшавајуће околности.

бригу око коња који је ослепео у рату, вођен тим осећањем свеодговорности и свекривице: - Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити?

(Глас из дјетињства) Истим вртлогом захваћена су стара и нова збивања; у мртвом и прохујалом препознајемо своју будућност; у ономе што је било оно што ће бити.

љубитељици мачака, тек сада, зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао!

мачака, тек сада, зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Кад се сви буде, Србин спавати не сме. Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и патријарх, и установиће се војводина српска! ШЕРБУЛИЋ: Охо!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

представља једноставну целину, што њу сачињавају оделите књижевности, слабо повезане или без икакве везе међу собом. Стара српска књижевност живела је нешто дуже но стара српска држава, локалне књижевности су се почеле јављати од XВ века,

Стара српска књижевност живела је нешто дуже но стара српска држава, локалне књижевности су се почеле јављати од XВ века, отприлике када је нестало старе српске државе, и

карактерише Ту нову српску књижевност, то је што је самостална творевина, без традиција, потпуно независан организам. Стара српска, средњовековна књижевност, готово искључиво црквеног карактера, коју су црквени људи у црквеним идејама писали

Од краја XИВ века и у првим десетинама XВ века, стара српска књижевност почела је унеколико губити свој искључиво црквени и обредни карактер, и с нешто световнијом

И када се у XВИИИ веку стала јављати нова српска књижевност, стара српска књижевност је била мртва и без икаква утицаја.

далматинска књижевност била је кудикамо развијенија, савршенија, књижевнија и модернија но стара српска књижевност. Али она је поготову исто тако подражавалачка, одвојена од народнога живота и сталешка као и стара

Али она је поготову исто тако подражавалачка, одвојена од народнога живота и сталешка као и стара књижевност. Оно што јој је нарочито сметало да утиче на стварање и развој нове књижевности, то је њено локално

«) Ни једна од локалних књижевности наших новога времена, ни далматинска, ни босанска, ни славонска, као ни стара средњовековна, нису стварно утицале на стварање и развитак књижевности код новодосељених Срба у јужној Угарској у

борила се без престанка са Турцима за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и опустела, после две велике сеобе, била је у очајном стању.

Србија је пуста и бедна, цео београдски пашалук нема ни 100.000 душа. Стара Србија је сеобама преполовљена; у Босни и Херцеговини влада тама и варварство; Црна Гора је у сталним борбама са

Он 1825. пише оду у његову част,59 одушевљава се његовим радом, проучава народну поезију и стара се да пише народним језиком. Један Караџићев дописник, Димитрије Тирол, пише 1827. године Караџићу о Јовану Ст.

доба су његови драмати: Айуцы (1842), израђени по народној песми; Владиславъ (1842), из бугарске и српске историје, стара историјска легенда о Владимиру и Косари; Лаханъ (1842), »жалосно позорије« са предметом из бугарске историје; и

Милићевић, Вук - Беспуће

живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. Њега је гушио тај ваздух.

И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.

— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је. — Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Србијанче, огњу живи, Ко се тебе још не диви! Рваћане, не од лане Одувек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен, Де станује живи пламен!

Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко.

5. Ту долази стара бака, Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи,

“ И ту беше љута мука; Ал' ја плачи, моли, гони, Те с' најпосле стара склони. 64. И сама се амо крену, И нађе ми мајсторицу Једну вешту и поштену, Баш кâ ваља, удовицу; Код ње поче

90. „Кад ће доћи?“ јунак пита. „За пет дана“, рече стара. Он верује, назад ита, Ал' у срцу злато кара: Мало му је мучно било Што се чедо не јавило. 91.

Ал' тек њега што избију, Опет одма ох милоте! Коло с' игра, песме вију, Нико Срба не преоте: Хеј Србине, славо стара, Та ни сад ти нигде пара! 41.

55. Ал' га нане бес случајно На кицоша неква стара Што ту, не знам, нешто тајно С момом неквом уговара; Гурну њега Срб у плеће, Ето јада и несреће! 56.

Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му грдне греје прости.

Боже моћни, света не разори! Севну муња... Гледај тамо горе Оне беле поносите дворе; Вељи двори, слава нека стара, Кажу двори силног господара; То разумеш из пуста камена.

Нисам, брате, ове горе вила, Ни ме вила белу одојила. На дому ми останула мајка, Имам тамо и стара бабајка; Дођо амо да умијем лице, Да донесем мајци јутренице.“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде.

Зато кажи што је моја жеља: Кога ми ти кажу родитеља?“ Тако пита Рајко, сабља стара, А Милета њему одговора: „Право ћу ти све ја казивати Што си, оче, рад од мене знати.

„Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам одио, Па ти свагда здраво доодио, Сан је, веруј, сан је лажа стара, Мозгом крене, па срдашце вара. Да ће сунце с неба да се згрува, Кад Бог живи нега свету чува?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ено је, бдије, зове и показује нам пут. — Хе-хе, ипак нас чека стара парипина раколи се Петрак. — Не отписују се тако лако оваке двије делије. — Ево их, враћају се будалаши!

С БРДАРА Скоро сваке године, у прољеће, нашу би кућу протресао један изузетан догађај: долазак новог најменика. Стара газдинска кућа, отанчала послије свјетског рата, проријеђена шпанском грозницом, није се лако предавала.

нађе се чашица ракије, макар оне укопне, а опет, гдје ракија замирише, ту ти се часком створи и дједов „брат Сава“, стара лоповска перјаница од камене Лике.

Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће, напољу, испод прозора. — Украо неко.

— Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити? — бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно

Око артиљерца Марка Медића, који је, неким чудом, овамо доспио из чувене Шесте личке дивизије, надовезала се некаква стара нена, муслиманка. Пропитује се за сина. —Здравља ти, војниче, је л тамо, у халки, мој Дедо?

Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак. — А жива ли је стара?

Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак. — А жива ли је стара? — Ех, грешна моја старица, гурале је усташе у кућу да је живу запале, а она се отима и моли: мене ви тамо, каже, у

— Па пустише ли је у шталу? — опет ће онај радознали војник. — Није вајде крити, пустише. Добри неки људи. Изгоре стара Анђа заједно са својом шталицом и својим разговорима.

Изгоре стара Анђа заједно са својом шталицом и својим разговорима. Видећи тако глагољива и отворена војника, стара нена прикрпи се сасвим уз Марка и узе да га обавјештава: -Видиш, овај стари под орахом, то ти је Дедин амиџа, Хусо.

Још ће неко помислити да је наше, милиционарско. — Хоће, богами, то ти је — искрено признаде Видак, стара коњокрадица, давнашњи познаник и жандармерије и милиције, који је већ неколико дана чечао ту у станици, осумњичен за

— Најприје сам се опростио од својих питомих зечева — почиње дјечак. — Била их пуна она стара штала. Кад сам ушао да их посљедњи пут видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им је било

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да је због неког, па и да покуша, ал где ће беговица, па још Пинторовићка, замисли, старо господско колено, стара лоза, због једног аге, па нек јој је и муж, из госпоштине у планину да потегне! Е, па, ево јој садево!

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Смири се, кћери. Видиш ли, свима им се дими из уста. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ти, стара, ћути. А ти пољуби дете, па да крећемо! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хајде, кћери.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако је проводио дане. Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао. Кад коме што он затреба, тај само изиђе на улицу и викне: — Димитријо!

Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ. Са улице била је ограђена високим зидом. Капија беше велика, стара, са

Са улице била је ограђена високим зидом. Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у свако доба.

Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена али пожутела платна и свилене тканине које почеле већ да се осипљу. Увек је чистила

— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва. Ми смо били знани, поштовани и свуда признати... Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.

И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина. А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе.

А онога стид што га она тако стара двори, па надохват посрче кафу, извади из појаса лимун или поморанџу и оставља, одлази. Она га испрати чак до капије.

Сутра је св. Арханђел Михаило, коме се не кува пшеница, јер је још жив. Слави мој теча Јован. Стара је то кућа. Поред куће држи механу. И сад пиће нигде боле, цена умерена. А код њега се не виде човек пијан.

— упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. — Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.

А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Зар што му не даш, плеткушо стара, да срца свога узоре свеже слободном руком у камен реже, ил' платном шапа? — Не уме Србин кама да крњи, ал' један

Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом? кô плетиља она стара, дан што плете, ноћ опара, међу јавом и мед сном. Срце моје, срце кивно, убио те живи гром!

Ал' гласник дође, гласник дође црн, да прекужити морам обоје — искуства нова горак залогај у побратимства стара спомену: Руварцу посмртну.

— То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, да каква би тек била, жалостан, да још једаред устане из гроба, да се

Шта, Руварац? је ли, звери? Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у часу последњем још има каде да се

Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може! — Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе

„Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога? Зар не знаш воле паше честитога?

грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту увукла, излети испод буктива гаришта, опаљена пламом љуто

се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује брада калуђера стара. ,,добро Ми дошо!

„Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар

по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?

А шта на то мајка стара? Са улице трем отвара, из улица са свих страна силне чете Филишћана: „Амо, децо, Самсон спава! Будимо га! Камо справа?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

цара, и пошто га цар запита ко је и откуда је и куда иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у некаквом граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо

Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.

Кад седоше, даље му стане стара говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети.

Та је цура имала стара оца, којему је била сиједа брада до појаса. Младић му почне причати шта је видио на путу, и запита га би ли му могао

— То рече стара јарчекања и оде. Милош сад стаде плакати и јадиковати из све главе. Утом дође и Дивоња, па га пита шта му је и зашто

Сјутрадан они се најприје лијепо опросте, и онда оду на Драги Камен: кад они тамо, али стара јарчекања чека већ. Сад се стане Дивоња с јарцем бости тако страшно да им је из рогова све ватра сијевала.

Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче. А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа.

Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче. А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа.

Војник га брже боље спути каишем, па завика на стару да му донесе зубљу. Кад стара донесе зубљу, арамбаша виђе своје 'ајдуке ђе леже мртви на једној гомили, те стане молити војника да му се смилује —

Тако су обојица без стрâ ту преноћили. Ујутру реку старој да узме блага колико више може и да иде својој кући, што стара једва и дочека. Затим они зажегу 'ајдучке дворе, говорећи: — Нека гори ђавоља мука! — и крену се на пуг.

ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ Сломи се Мемет-аги низ греду једна стара и мршава крава, те он, како би намирио штету више но крава вриједи, поручи за све своје чипчије и рече им: — Ево мене

Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе? — Ваљада им је нестануло дрва али воде, — одговори

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЉУБА: Мало, мало, док се навикнеш, мајка. СТАНИЈА: Не могу, кјерко. Ја сам ти већ стара. Живите ви, а ја ћу како ми бог да. 6. МИЛАН (с наочарима), ПРЕЂАШЊИ МИЛАН: Слуга сам понизан. ЉУБА: Службеница.

ВЕЛИМИР: Остави, Мајко, ове ствари нису за тебе. (Опет почне читати.) СТАНИЈА: Ја стара, па да не знам што је погано, што није. Куку мене, што ја видо, што ли ћу видети. 11.

Кад може оно друго бити, нека буде и ово. Само не знам ко ће да вас рани. ПИЈАДА (смеши се): Муз нека се стара. СТАНИЈА: Кад је луд, нека се стара, а ви да прекрстите руке.

Само не знам ко ће да вас рани. ПИЈАДА (смеши се): Муз нека се стара. СТАНИЈА: Кад је луд, нека се стара, а ви да прекрстите руке. ПИЈАДА: Е, имамо и ми доста посла: да слингујемо, да стикујемо, да хеклујемо.

Онај који на криво иде, ваља да зна како ће се и опрати. Што год радиш, ради паметно и сматрај на посљедак, то је стара пословица.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Поново потуцања, поново газдарице, туђе пролазне гајбе, иста стара излизана филмчуга... Када помислим да ћу и ја статирати у том биоскопу, долази ми да унапред поклопам траку, маме ми!

“ Зваће вас: матора, тетка, кево, стара, гробље... Говориће вам да сте одсвирали своје док се помоћу кашике за ципеле будете увлачили у прошлогодишњи костим

који се претвара у ништа, у прах и пепео, у досаду, у један величанствено огромни зев и реченицу: „Нисмо ти ми више, стара моја, за ове ствари!“ Због тога, слатке моје Београђанкице, продајте што скупље можете свој једини безначајни животић!

Од кухиње бисмо направили нешто као дебатни клуб и све би било О.К., али види, види, стара Анчи ћути и све нешто као мисли, уколико уопште уме да мисли! И шта сад?

За једно два месеца, у најбољем случају! И шта после? Дечко креће по вароши и прича наоколо да је стара Анчи фригос! Без везе! Па тај неспретњаковић би и од Мерлин Монро направио хомосексуалца, на часну реч!

На улици поче да ми се привиђа његова стара војничка блуза, из чије је крагне избијала сигурност. Тај човек је, наиме, знао све о мени, а ја о њему ништа!

имао такве народне песме да су их преписивали чак и стари Гете — који је баш тада добио дете — и стари Пушкин, и стара браћа Грим. Мислим, били смо прваци света у песмама. А погледај сад, Чарли! Одврти транђу до краја, кеве ти!

— јавља се бакута са задњег седишта иза новина, јер предвиђа куда води читава ствар. — Пази ко је умро Стара Веселиновићка! — Чуо сам каже матори, кога је сад апсолутно немогуће зауставити — да су гробари пали с ногу.

Читава кућа се тресе као луда. Вештице зину од чуда, јер наравно не знају у чему је штос! Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво! Досадило јој да чами у купатилу, шта ли? Зажелела се конверзације.

— Ти... — повичемо у два гласа маман и ја, Седамсто педесет и два стара динара — рече он ледено. — Е, па овога часа тражим да ми изгласате поверење и дате ову лову ради једне операције.

И тако, стално неког ђавола чекате, надајући се дубоко у себи да ће се та Стара, досадна, излизана и искрзана филмска копија од живота ипак некако изненађујуће завршити. Оће — ђавола!

лову за неки нови пакет услуга, користите их још и за чување својих наследника док не поодрасту, а онда марш напоље, стара џукело! Богами, ја вам се дивим! — казао је још Суле са Аде. Како само постижете све то?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена. Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут Марта. Не множи се него дели. Са Урала снег се бели.

ІІ Минуло је с лампом лето. (Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга. Строп се круни, сени круже.

ИИИ Спадне књига на три ретка. У четвртку пола петка. Жубор креча међу снима: стара кућа крај Будима. Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа.

Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе! златан чадор иза воде или лебди, у чудима, стара кућа крај Будима?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: А могу ли вам подробно описати? Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло стара и пуна заслуга. Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су подсмејателно

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума.

турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба,

Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.

Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом.

“ ИВ На крају шуме, другови моји, и сада кућа малена стоји, стара је много, зидови сиви. И данас Мачак унутра живи.

Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?!

Рудара три.“ И потпис има: пијук рудара, стријела са луком и котва стара. Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код

Јабука златна наша би била кад бисмо само имали крила. РИБАР И МАЧАК Тамо гдје талас гребене лиже стара се кула крај мора диже, кроз прозор блиста свјетлости зрак.

“ — рекоше тако њих троје, љути, док мудра лија по страни ћути. ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић, делија стара галамџијама одговара: „Ма какав био мој родни праг, он ми је ипак мио и драг.

“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир

зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола стара, све за душу Мамузара. Док удариш длан о длан, четир друга створе план.

Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће. Жућа — ловачка звијезда стара — нема му пара. Гледајте, поред воћара, гдје ћути погнуто грање, путују велике стопе, поред њих — стопе мање.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо. — Воли женске радове; ваше девојке мора да су добре везиље?

Сада могу понешто зарадити и ван риболова. — Како не! Стара госпођа маркиза зна свакоме име и брине се за свакога. Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте.

Можда сте их видели пред кафаном. — О, као да их нисам ни видео. Био је савршен мрак. — То је непријатно је л̓ те? Стара маркиза је обећала да ће идуће године поклонити селу осветљење.

Не, она није била ружна, али ја је нисам ни гледао, а кад сам је најзад погледао, имали смо већ двоје деце и била је стара. — Али сада волите своју жену? — Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен!

Тако. — Ви сте жена Пипова? „То је жена за коју он каже да је стара и да је не воли!“ — Ја сам његова жена. Јесте ли чули како нам је био болестан? — Његов брат ми је рекао.

Нећу имати на чему да кувам. — Свеједно, Лоња, послаћемо вам за јело ја и моја стара. — Шта то сипате, госпођо? — Мало црнога вина. Да наздравимо сви. — У твоје здравље, Пипо.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Отаџбино, мајко тужна, Има л' кога у мом роду, Да распали роба сужна, На бој свети за слободу, К'о у доба она стара, Против Хуна и Авара?

нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Служи се.) АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна? ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се...

МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу? ДАНИЦА: Ја не – тетка, али, дабоме, стара жена, морам јој помоћи. МИЋА: То је тешко за вас.

Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и вранама, а тетка је стара, слаба, није то за њу. АДВОКАТ: Па да!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

мене биле високе степенице, ипак ме је тешило што је за мном велика маса, која се окреће по мојем наређењу и која се стара да погађа моје мисли.

Пред зору наиђе нека магла и захладне. Сељанке и деца истрчавају на пут. — Пожурите, децо, пожурите — виче једна стара жена. — Бог вас благословио! Око подне угледасмо варошицу Уб. Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање.

Ех, јадна децо. Син ми је тамо, и ја се свако вече молим Богу да вас сачува — стара се загрцну. Разговарамо међу собом и питамо се куда ћемо сада.

Издржали су пешаци и ову неман, али су желели да чују само и пуцањ нашега топа. И да виде да се бар неко стара о њима у овој мрачној и страшној ноћи. Прозебли и прокисли, прибили се уза земљу и чекали...

Пред нама су топови растурени у нереду, као стара гвожђурија, а пред њима побијене шесторне запреге, па се трупине коња изнадувале и копите високо штрче...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.

Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради. Види се и покривач и под њим нека нејасна маса...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо! стара мајка, коледо! Светој цркви на јутрењу, Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се

Светој цркви на јутрењу, Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за

Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на

“А мој ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је теби, Већ је мени до моје невоље: Млад ме проси, за стара ме дају.

“ “Стара мајко, не зебу ми ноге, Но ми зебе срце за јунаком!“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара

264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265. Срце моје проспи се к’о проја, Скупиће те стара дика моја. 266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови.

Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења! Ах, није тај страх само наш уздах, кад видимо шуму, како лако цвета.

То је био Темишвар Срба, остатака, варош стара, умирућа, фанатична, верска. Дијаспора, као и Темишвар Јевреја. Тај Темишвар био је срастао са Темишварем туђина, као

Био је друкчији него Темишвар, весео, а имао је понеку улицу у липама, и јорговану. Куће у багрењу. Стара зграда Академије наука имала је терасу са које се Београд, стрм, видео, као да се диже у Умбрију.

Та стара жена се није излагала само опасности инфекција, него и казни за скривање мародера. Одатле сам пренет у болницу, у Вуков

Узимају му капу и секу му са ње царску розету, а он се отима и они хоће да га туку. Псују. Најзад ми једна стара жена каже о чему се ради и ја дозвољавам да ми скину капу и одсеку монограм цара Карла, торжествено.

Моја ујна је побегла из Беча, и није ми оставила ни своју адресу. Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе. Моја стара тетка, калуђерица, заблесавила је од свега што о Бечу чује.

Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека. То је моја мати. Кад је узимам за руку, осећам како јој рука дрхти и како се сва стреса.

Била је то једна стара зграда (здање Капетан‑Мишино), која је била препукла приликом бомбардовања Београда. Он. а личи, и по својој

Тих дана ја сам имао много брига, и неприлика, у свом приватном животу, и био сам раздражен толико, да сам спаљивао стара писма, па и рукописе, које у Загребу нисам штампао. Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио.

Певали су их са разочараношћу човека који не само зна, него и воли, пролазност и прошлост; латинске речи, стара имена светаца и светитељки изговарана су весело француски.

понешто, учине, уверен сам да би се нашао драматург и режисер који би дао Стерију тако да би се појавио поново, као стара, заборављена, а наша веселост.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

му је овај случај покварио оно добро, благо расположење душе, које је толиким напорима и жртвама стекао, и што му се стара зла ћуд, која се само била притајила, опет вратила да му загорчава живот.

Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара... Тама је пала...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— упитам га. — Не доказује он ништа, господине мој! Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер наши непријатељи онда могу с мирном

Он, сиромах, има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; и шта се могло друго урадити, већ да се изберу

У томе нам нема равна. Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици. Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство.

Историја науке о језику 7. Развијање науке о језику уопште ИИ Наш језик и закони његова развијања 1. Стара постојбина (историја) 2. Сродни језици з. Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику 4.

Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура упроштена.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв...

Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача. Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.

— Да, само немају потребе да кувају ручак сви, пошто се држава стара о исхрани, оделу и у опште о свима животним и домаћим намирницама својих професора. — Ах? — Извол’те само за мном.

Каквог су оне рода? — Па, знате, обичне неморалне појаве. Ма колико да се преузвишени стара, да заведе апсолутни морал, Ипак се деси, да на пример који наставник саблажњиво погледа на нежнију половину...

— Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја. Нашао си да превариш стара човека, али мене нећеш, хеј...

из К...ског округа В... Г... Кад је се почело говорити о томе међу варошанима, Глишину кућу ухватила је опет она стара гордост, но кад је изишао указ, онда је опет наступило очајање.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још

Они су лепо живели и слагали се. Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.

— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. — Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ. Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!

Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани! То је питање времена. Све, све се изменило!

— Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.

Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе! Шта је све то!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” Стара нетрпељивост, нешто неприметнија Између Монтегија и Капулетија, Оживела би с удвострученим силама У његовој жучној

Испрси се делија, Заврте се као зврк: „Деде, стара, ти и ја Да пробамо један трк!” Збори, а око му сија, И дрхти му леви брк. „Куд и зашто да трчимо?

сви су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље. Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота.

Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице! Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице!

стане да реже, Да тресе у капке, односи кошуље са доксата, (Ветар пред којим жути листови у страху беже), То значи: стара зима штапом куца на врата. ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови.

Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара. Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно што је

) ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА На самом крају Београда Уздиже се стара ограда, Засута асфалтом — очврслом лавом — А с друге стране обрасла травом.

” „Кукавни, бедни анархисто! Скитницо, љубитељу лепих предела! Женскарошу, шовинисто и мач исто, Стара ти је слава избледела, Долијао си, пропô начисто, Стиже те казна за недела!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Разбиј предрасуде и калупе старе! О размахни руком крепком, нек се крха Стара трошна зграда од дна па до врха! Гони бедну браћу ко бура матрозе! Нек застрепе, бедни!

се свети природа, и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадашњег раја бива пак̓о, Од кринолине сјајне, крпа стара.

И душа моја није хтела знати За тајну грижу и осећај стида, Ни да л̓ ћеш бити добра као мати, Или си стара, вечита Далида.

ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана. Његову сам шкрипу као дете чуо. Стара груба справа давно ми је знана. Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда.

ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења Кад дамари бију ко чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном,

Но мисао моја није тако бела, — У мени се буди опет чежња стара, И, шапћући тајно, ко вечерња врела, Пред очима мојим старе слике ствара.

''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''. И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред

И осећам тада да, ко некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над пламеном који обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа.

НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од

Ја не тражим ништа и не желим ништа, И ко мирни стражар, без рока и смене, Ја брижљиво чувам стара пепелишта. Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио? Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено

ИГУМАН СТЕФАН Млади синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији. То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Њихова је кућа била стара. Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту. Цела родбина из ње је

Само брзо, јер после морамо да идемо. Сад знаш. — Знам, снашке! И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.

Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла. Захуктан, није могао да се смири.

виде, како су само | они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.

судова од јела и устајалости, али ипак зато промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана

А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала. Већ је била стара. Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.

Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима. Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе.

набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак мушка, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и

се доцкан у ноћ отвори шитом и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав, испружен, укочен и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Јер прошлост је оно што нам увек ствара Илузију среће и видљивост јада, Што је увек драга, као мајка стара, И кад цвеће цвета, и кад лишће пада.

Присојима пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке. Ту не сија сунце нит’ се леје шире, Ту таласи неми троше чврсте хриди.

је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна, вечита и иста... Не знах да још живе ти мртваци бледи... И не живе више од једног тренутка!

задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара земља у новој слободи.

Данас, ти си тужан и остављен скоро. И улице твоје, и тврђава стара Пусте су, и њима одјекују споро Још само тешки кораци варвара...

ЗНАК Добра ноћи, Која У самоћи Видаш стара осећања моја, Имај моћи Да бациш свој вео Преко бола и на живот цео.

Тамо, где истина свршава се круг, Наша стара љубав биће нова драж, И великих снова највернији друг На међи где лежи истина и лаж.

доба кад се зида; Сад је друго, кад се ништи и обара; Ако смо данас без милости, стида, Па ко жали још та осећања стара!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка. Старице се јако снебише угледавши Павла гдје за руке држи двоје дјеце, које дотле нијесу видјеле, али се

“ „Ја сам му лијепо одговорио!“ умјеша се стари. „Ако је обичај стари и правица је стара, па гдје се њих двоје за грло шчепају, ја бих уз правицу стао!

“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу! Стара кућо, ђе си ми!“ одговори Пејо, скинувши капу и љубећи се у лице са гостом.

Људи се дигоше да начине мјесто млађима, па посједаше око огња. Сердар наведе говор на стара времена и јунаке, па вјешто сврну причање и помену претке готово свакојега свога званице.

Видјело се е бјеху добри знанци, поп и мали. „Опрости, попо, вјере ти!“ рече стара, истргавши готово силом дијете из његова нарамка. „Они,... ја не знам камо их! Ти си сад од цркве, па бићеш их видио!

“ „Добро, добро!“ одговори сердар. „Одите унутра, сједите! Јанко ће доћи, кад мало отпочине.“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле!

Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши. — Тко веже, не натеже. — Тко стара не крпи, нова не носи. — Што данас не потрошиш, то си стекао. — Чувај беле новце за црне дане.

— У старом душманину нема нова пријатеља. — Тко тражи пуно пријатеља, находи мало. — Држ’ се нова пута и стара пријатеља. О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга.

Осам ми мањка, а девету ћерам. — Приповиједа се да (се) некаква веома стара баба опкладила с неким да ће до подна девет тица живијех уфатити, и узевши штап у руке, почне их ћерати.

(Црвен као вампир). КАРАКОНЏУЛА Караконџула је стара баба, с гвозденим зубима и с роговима, која се јавља као авет у глуво доба ноћи и, како не може ићи, узјаше човека

За здравље оба наша стара свата, да бог да вазда били стари сватови, врсни банови, брацки цвјетови а земаљски кметови!

Ви ту вечерате и пијете, мене оваког седог старца, кукавца, дедака нејака, у друштво не зовете! Кад сам ја био у стара времена неких племена племенити пастир, ја истерам моје овце у пољану, па се извалим, као неки бравац, у механу, како

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

И Бог ми те веселио! 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. Причају људи да је у стара времена био некакав силан чоек који се никад Богу не мољаше, ни у цркву идаше, нити се по закону исповиједаше ни

Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета. Тако они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом.

Али их у тај мах опази стара царица и познавши их препаде се, те брже боље смаче с прста од руке један прстен и натаче га на они штап, који имаше у

“ Те стара остаде нијема, а брат јој опет поче говорити. Ово све | гледаше отац њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све

и пошто га цар запита, ко је и од куда је и куда иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у неком граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

се игуману или општем оцу, како навише писасмо, него он другог себи, а не овог, одређује оца духовног, и њему мисли стара се да излаже, изван и далеко од вашег стада, нека буде тада изагнан, не примајући ни милост ни помиловање (о, Божје

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А она у тој Канади има фабрику, знате! А, не било вам примењено, та стрина стара, и плус болесна, то ће знате бити огромно наслество! А, што је најважније, пореклом стара београдска породица!

А, што је најважније, пореклом стара београдска породица! Кућа у Крунској, башта са стакленим куглама разних боја, лигештули, кипови, књиге, шимшир!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Томом СОФИЈА, снаха Јовчина, за Арсом МАГДА, сестра Јовчина, удовица НАЦА, сестричина Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка, врачара ЗУЛФА, млада Циганка, с Васкиним очима ЈЕДАН ДЕЧКО ЦИГАНИ, СВИРАЧИ: варошки (с ћеманима) и сеоски

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Црковни илити мирски, ко мисли с људма и међу народом живити, ваља да се стара како ће и он са своје стране другима на ползу а не на теготу бити.

за истражити и распознати праве знаке чисте истине; а што је горе, не смемо ни мислити, бојећи се да не прогледамо. Стара је басна, но добра, да истина, будући нага и хотећи да и друге свлачи, и да и[х] наге, такове какви су, показује,

имену види се шта је; чловек који се одрекао свега света и шта је год у свету, који ни за што друго нити мисли нити се стара кромје да спасе душу своју.

А од кога ће просити? Од родитеља, обремењени[х] с фамилијама; од удовице која се стара како ће кћери своје удомити! А ко проси?

Онда стара госпођа заповеди своме капелану (то је био ови свештеник) да ме узме у свој дом; пробеседи нешто с њим гречески, пак

Стане он молити да му не чинимо те срамоте, да ће пропасти ако то чује стара госпођа; заклиње се да он није о злу мислио; у[х]вати за торбу пак не пушта.

Но стара госпођа, добра душа, видећи га да плаче кад служи литурђију, вара се и мисли да није сасвим опак.” Има у граду леп мана

На пример, стара баба, која већ није за рађање деце, нек се не удаје ни први ред, некамоли трећи и четврти; а чловек и жена јоште при

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. — Како? Јерковић! Стара кућа! Дакле, то је наслидник фраБрнин! Лип дитић! Диван будући редовник!... Па како то да ниси бија никад овди?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара. (Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

његов занос, оскрнави његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си смела, стара кујо, како си смела да уђеш? — Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си?

А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем! — Ако не учиниш што сам те молила, ја ћу о теби да разгласим по селу...

У гомиле камења уселили се творови, оборе прерили јазбинама, у које вуку украдену живину. Само ће стара кућа остати да се у њеном оџаку легу кукувије и по читаву ноћ смрћу плаше село.

сокацима да почну причу о њеном смеху, којим неће моћи себи да објасне дане када је Симка поново постала она стара газдарица са суровом и тврдом руком. Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине.

“ И роди сина, после годину-две опет сина, и њу ти у кући почеше да чувају као лист росу.“ „Лажеш. Тако стара, а лажеш“... „Дете има само мајку. И Бог је туђе посинио“, приближила јој се и шапнула: „Да сам на твом месту... Што?

Он! рикнуло је у њему и пресекло му дах. Био је стара, накривљена липа. Фијакер је пред гвозденом капијом, на десетак корачаја од њега, стао.

Цело тело му је у сенци, само му бела брада и рашчупана коса тихо горе, и црне се очи као два стара, црвоточна лешника.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа. Она је толико стара да су јој се леђа од старости скаменила. Све зна, све памти, чак се и рађања мора сећа.

на њен извештај, али она је, надлетајући Ферфелину, једва један часак остала у ваздуху: толико су јој крила била стара и слаба.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА 67 УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА 74 СТАРА ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или

је сунце било чисто а зеленила разбуктана, угледао, на коњској гриви, своју положену руку: грива је била млада а рука стара. Кад пре? Погледао је у сјај понора над собом, тако чедан и безличан, из којег је долазило чисто одсуство утехе.

Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце. (И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда, полиција, Главњача.

УЛИЦА ЗМАЈА ОД НОЋАЈА На углу Улице Змаја од Хоћаја и Улице Седмог јула две су куће, једна до друге: једна је стара а друга прастара.

У старој кући на рогљу, сада је фризер; у прастарој, посластичарница. Осим што је врло стара, ова је друга кућа и врло уска и врло избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она делује

Ту, где Улица Седмог јула пресеца Улицу Змаја од Ноћаја, одувек лебди нека стара тама. Постојала је, сигурно, и пре 1810, када су овде, на Зереку, Карађорђеви људи ударали по сто батина оним угледним

У Стојану, поврати се стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље,

Али у томе је и била сва зачкољица: вије га хтела и за себе, него само за себе. Међу њима је почела она врло стара игра која је за Љубицу била и нова и више но игра: можда баш зато, ту је игру играла са много погрешака.

Онда је почела та прича, врло стара и врло нова. Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио црн

Тај час ће трајати две године и биће, сав, испуњен његовим радом. Прво је Доситеј почео, као у игри, да се стара о старој турској кући са новим, застакљеним прозорима, која је сад била његова и у којој је намеравао да отвори

Анастасијевића и Господар-Јеврема Обреновића и у смрти разилазе: ни на том углу ова двојица никако да се сусретну. СТАРА ЧАРШИЈА Међу старијим становницима Дорћола и данас постоји уверење да у подне, коловозом улице која се сада зове

подне, коловозом улице која се сада зове Улица Седмог јула а која се некада звала и Улица краља Петра, и Дубровачка, и Стара Чаршија, избија црна светлост под којом прах прошлости постаје приметнији.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!“ Онамо, 'намо! - сабљи за стара Негова ребра да тупим рез По турским ребрим': да б'једној раји Њом истом с руку рас јецам вез.

Србијанче, огњу живи, Ко се теби још не диви! Хрваћане, не од лане, Од увек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен Где станује живи пламен!

Српски доли, пуни рајска чара, Српске горе, жељо моја стара, И потоци што жуборе туди, Мртво срце још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим

Обилази цркве, порте, Гробља стара, гробља нова, Иште сенка опроштења Од пепела, од гробова. Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их

светлог гроба - Баш ка' горе око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом

око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара.

К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, Да каква би тек била, жалостан, Да још једаред устане из гроба, Да се

Шта, Руварац? је ли, звери? Ха, по том сам те позн'о, блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у часу последњем Још има каде да се породи!

ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења, Кад дамари бију к'о чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном,

О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди? Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да весело

Ту леже сељаци, До суседа другара; И док, к'о кандила, гасну задњи зраци, Побожно капела сред њих стоји стара. А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава...

“ Ј. Дучић ЦXИИ ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ах, Сатано, обрати погледе, виђи престол оца превјечнога: он је старА начала и конца! Обрати се, душо изгубљена! Пролиј топле сузе покајања пред општијем творцем милоснијем; познај име

Простор цјео у стара времена бјеше св'јетлим засут шаровима, лица таме нигђе било није. Шар свакоји једне величине, са нашијем сваки

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Њега занимају овдашње цене те лекарске робе; прави инвентар радње и израчунава шта она доноси“. „Лекари су, то је стара ствар, тајни ортаци продавача лековитог биља“, рече старији сенатор. „Рука руку мије!“, додаде млађи.

„Али, драги мој господине, овде нам је врло добро, а ово вино из Гринцинга моја је стара љубав“. „И мени се изванредно допада“.

То се примећивало већ споља: стара кућа беше оправљена, свеже окречена, прозори и врата ново обојени, а поабани, маховином прекривени кров окрпљен са

Поред тога мој муж је пре четири године, а преко своје воље, постављен за директора Академије. Као такав има да се стара не само за све публикације Академијине, конкурсе за награде, извештаје и јавне седнице, већ има и дужност да заступа

„И попео се на положај првог научника целе Француске“. „Наша стара пословица каже: Краљ је умро - живео краљ!“ „Како се осећа нови краљ науке на своме престолу?

Њени стари мостови што претурише векове преко своје грбаче и стара монументална зданија што се поносито уздижу изнад своје околине моје су путовође.

Ту, у зеленилу њених паркова, показаше ми зграду где станује Кивије. Стара и скромна као и све остале зграде овог старог Универзитета, једноспратна, окружена дрвећем, џбуњем и травњацима,

Кад ме опазише, застадоше збуњени и ућуташе. „Шта је, дачице?“, запита их њихова стара мајка. Најмлађе од деце, четворогодишњи мушкарчић плаве косе, њен мезимац, показа јој некакав штап, завијен на крају.

„Сав потребни прибор за ту игру пронађосмо у сандуку“, додаде стручно старији мушкарац. „Али, драга децо!“, узвикну стара мајка, „за такву игру треба много више особа; ваше друштво недовољно је за њу“.

„Ја сам им лепо рекао“ рече старији мушкарчић. Обе девојчице искривише уста, а малишан тек што не бризну у плач. Стара мајка се збуни и растужи, но ја јој дођох у помоћ.

Неописана радозналост заблесну у њиховим очима, и сама стара мајка не оста поштеђена од ње. „Треба ми“, рекох им, „за такву игру пет батова и кожна лопта“.

„Сад имамо све што треба, пођимо онамо!“ Они цупкаху од радости и нестрпљења. „Али, децо!“, рече пренеражено стара мајка, „то неће ићи. Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је најстарији трубач, стара гарда, сахрањен са свима војним почастима које су његовом чину и рангу припадале.

сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе својој кући да се о њему стара.

Јер он увек провођаше сам, ревносно предан својој дужности да се стара о командантовој кобили Ружи, чије га ждребенце витко, умиљато и несташно занимало више свега.

) Он је то био увек, а нарочито после рата. После рата нарави су се чудно измениле (и то је стара фраза али је и она морала доћи у низу мојих мисли), и од наше покорне српске жене пре рата, ви данас имате жену

дрвеног кревета са главом на коленима уздржано кашљао, а час прилазио на прстима да ослушне и увери се спава ли заиста стара, или се, по свом обичају, претвара. А кад црквени сат изби поноћ он нагло устаде да се облачи.

Таквог да га видим, загрлим и одмах да умрем... Веруј ми, стара, не шалим се, сасвим мирно да умрем... Задрхта земља. Тренутно, потмула, дубока, у самој утроби Земље тутњава...

Старци, жене, деца, сви су изашли да их дочекају... и спремљени венци, велики шарени венци и бели пешкири... Ено је и стара што је увек сумњала... А утом, један озбиљан, груб, обрастао у бради, војник, јуначина, један човек издвоји се.

(Тако се нека стара жена из Шапца редовно хвалила пред непознатима како има богатог зета.) — Немам част познавати Вашега зета — одговара

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак вјечности на њихова стара и уморна лица.

Међу хрпом осталих ислужених ствари, ту је лежала и једна стара дјечја виолина. Виолина оног бакиног брата што је умро у младићким годинама.

И није то тежња за нечим што стоји напрам нашем бићу, различито од њега: то је увијек она иста, стара жудња за интеграцијом нашег ја, онај поход због искупљења једног дијела себе.

XXИX Ето сам опет одлутао! На сваком ћошку побјегнем сам себи с ланца. Стално ми се мрси и прекида нит. То ми је стара мана, још из дјетињства. Вјечито су ме корили због те „нити” и због непрестаних дигресија.

Из комоде је ударао јак мирис уситњене лавендуле измијешан с воњем стара чељадета. Превртао сам преко руку, сасвим механички, колуте његових круто уштирканих огрлица, некакве расуте јубиларне

Ако је тако, лако ћемо се споразумјети: као такав, бог додуше не постоји. (Ту смо! Стара вјероучитељска мудрост, сјећам се још из нижих разреда!

И прилично нам поуздано наговијешта да ће између човјека и његове умјетности кад-тад доћи до лома и разиласка. Стара, вјечита антиномија у умјетнику!

Та смијешна мала слабост, то је увијек оно пубертетско бунџијство, она моја стара нетрпељивост према капама и шапкама, розетама и амблемима, еполетама и гајтанима — према свему што означава и

Иначе би се, уистину, на једном вишем, трагичном плану потврдила стара људска истина да ципелар носи најлошије ципеле!... — Малчице сте тривијалан у вашим метафорама, примијетио бих.

Из чега се логично закључило да је посједовао бар двије ампулице. Јер је у та драматска времена срушена стара предрасуда под којом су стољећима живјели људи, да на листи људских добара новац заузима прво мјесто.

Наша стара грбава Ката ударила је у кукњаву. Једва смо је утишали и увјерили да не треба да јадикује много више него ми сами.

Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!... Петролејка је сипала одозго на нас свој жути жмиркави благослов. Дријемао је шипак на креденцу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.

Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина. Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.

Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета. То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.

— Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... Станци прекипе. Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: —

Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се

стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе. Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини.

Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави.. У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену... И све би то било, да не беше њега!... Он га упропасти, погуби...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тада цар поче обећавати велико благо ко му кћер прозна, а то чу једна стара баџа-вјештица — па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с

Цар одмах викну два стара миша, те их посла, и не потраја дуго а они донесоше преко педесет прстенова разне величине, а то је све што су од исте

Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче. А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа.

Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче. А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа.

Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.

Газда се не стара с младом, већ пцује сина, а овај само тира: — Та ожените, баћо, и мене! И ја би се женио! Ома овај до газде и квак у

Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета. Тако се они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом.

Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе? — Ваљда им је нестануло дрва али воде, — одговори

А кад снег паде, овце стану блејати од глади, а чобанин запевати из свега грла. Чула то нека стара девојка, па искочила пред њега и упитала га: — Зашто бе, чобанче, плачеш? — Ето што плачем, скапаше ми овце без сена.

издахнути пињата — земљан суд који се ставља на ватру као котао пиплад — пилићи планинка — станарица (жена која се стара за овце) подавро (под краву) — навалио да доји поискати — побискати поиште — побиште покров — кров помагање —

имање, стока сниле — шамар, ћушка сицкати се — гицкати се (врцати се) сјек — брвно сколесати — натерати скопак — стара мотика скутати се — сакрити се слентрати — наговорити, навести, окупити слимити — снимити, скинути служба — (значи

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Петковић ДИС ПЕСМЕ Садржај УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 2 ПРОЛОГ 3 ТАМНИЦА 4 КУЋА МРАКА 7 ПИЈАНСТВО 8 ОНА, И ЊОЈ 10 СТАРА ПЕСМА 12 ПЕСМА 14 НА ОНОМЕ БРЕГУ 16 ВИОЛИНА 17 ХИМНА 19 РАЗУМЉИВА ПЕСМА 20 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО

И ту земљу данас познао сам и ја. Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим.

Док ми венац снова моју главу кружи. Као стара тајна ја почех да живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно

збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави,

То је песма коју рађа мис'о моја и сећање, То је песма мојих дана и часова и прошлости, То је песма стара, тешка, једнолика к'о кукање, То је песма са згаришта идеала и младости.

Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост по'абану давно, Век до века, и времена стара. Изгубљени људи и столећа, Као речи, к'о облици звука; Изгубљене песме и пролећа, Борбе, страсти и завичај мука.

И та љубав стара, као дух без гласа, Поведе ме журно тамо, до твог стана: На прозору нађох слику твога стаса, Као знак љубави и ранијих

А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.

Увијена у огртач знања Бедна, ружна и отровна ти си: Жедна, гладна и жељна сазнања, Увек стара, никад ведра ниси. За осмехе не зна лице твоје, Погурена ти се крећеш вазда, Тражиш тајну и истинâ боје, Гониш таму,

Где дух лагано, нечујно опада. Ја не знам где су моје ноћи суре И старе страсти, ма'овина стара; И не знам где су моје авантуре, И срце лудо, да л' се већ одмара. Ја не знам где су моје ноћи суре.

Када испустим и те очи своје И срце, што се у камен претвара, Време, и везе простора, и боје, И сан живота, илузија стара, Пашће, к'о сада мртво море што је Пало на гробље, вечно га одмара.

Дошло се довде, али не знам како; Не знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и поднебља плава, Где сам волео, а где сам и плак'о.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Само је љубав према слободи, правима и правди подстакла Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под

Та колибица није била насељена већ дуго времена, а о њој је водила рачуна једна стара Данкиња која је живела у близини. Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину.

Њен син Кристифор продавао је по кућама у Пасеику, Белвију и Њуарку у Њу Џерзију дрва за потпалу. Стара госпођа пристала је да живим у колибици док се не појави неки закупац, а она да се брине о мени за извесну малу своту

Ја сам изузетно уживао у овом послу који је био одлична вежба и радовао сам се када бих још више урадио. Стара госпођа била је одушевљена неочекиваним резултатом.

Господин и госпођа Луканић такође су били ту Стара госпођа ме је пољубила и кроз сузе приметила да би и моја мајка исто тако плакала од радости да је овде и да ме види

Ствари које у својој грозничавој журби онда ни. сам ни приметио, сада су ме испуњавале страхопоштовањем. Стара здања Колеџа уливала су ми сада осећања дивљења и поштовања.

Мислио сам да ове боје и грбови имају неко значење и питао се, нису ли и они, као и стара универзитетска здања, споменици старих традиција овог прослављеног седишта знања и учености. Одговор је био потврдан.

На пола пута између Николине радње и царске палате, налазила је једна стара гостионица која се звала Хабел, а постојала је од времена Фридриха Великог.

Сијали су се као стара махагонија. ”Како вам се свиђају професоре?” - упитао ме је доктор када је приметио да су ме коњи задивили.

Ћипико, Иво - Приповетке

На тлеху, по учеоцима, разбацана је слама и стручје бухача и два стара гуњца. На среди ложи се, што се и познаје по разасутом лугу у округу и по недогорелим поцрнелим угарцима.

Нагон да се спасе живот испољи се свом снагом, а као једина узданица сину им пред очима Црна Гора, стара постојбина њихових пређа.

Зар не, стара? Антица не одговори, а стари Андрија, одложивши врч, погледа је као преко воље, па, споразумјевши се очима са старом,

Бијаху јој мили људи, — надода лакше, — али то су њезини посли... Напиј се, стара! Антица послуша и напије се, па, отрвши дланом уста, рече: .

— Уђите! — рече ми стара кад стигосмо. — Ово је сада моја кућа. Нађох се међу старим развалинама, чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из

Прије но пуп избије, харно је ускопати. Село је пусто, мирно, и да није под мурвом пљешиви „Попонциј” и стара Маре, зажелео би се жива створа.

— Стићи ће нас невера, — јави се стара, само да заметне разговор, и погледа у облак што је, гоњен вјетром, прама нама долазио.

Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као два приложена бадњака.

—Нека се пробуде, нека знаду што им је мајка..... Могу се тобом подичити.... — Илија, не љути се! — јави се стара с друге стране ватре. — Брига те за њу....

Ја не знам ништа, — опет се јави жена. —Мучи!... Умукоше за неко време, и рекао би да је стара опет задремала, док домало зачу се раскидано женин глас: —Е, нећеш што си намислио!... Мани ме се!...

А сада, кад је дошао, нађе утрнуту ватру на огњишту. Стара, болешљива мајка, док га угледа, тужи се на студен. Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње

Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је. Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

него почетни простор наше културе, почетни у староме, средњовековном значењу: где је нешто почело, то му је и почело. Стара наша књижевност, најврсније наше сакрално неимарство, небројене фреске и иконе, дакле знатан део најкрупније наше

Паде ми соко на руку. – Не бој се, ћерко, не бој се! Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку. Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се! Не ти је змија на ногам, Но ти су жуте папуче.

Мислим да неће бити спорно ако кажем да то подручје представља стара Србија, у нешто ширем и старијем значењу. Стара, по типу традиционална, па утолико и конзервативна, ова се култура код

Мислим да неће бити спорно ако кажем да то подручје представља стара Србија, у нешто ширем и старијем значењу. Стара, по типу традиционална, па утолико и конзервативна, ова се култура код нас најпотпуније испољила и најбоље очувала у

Станковића није у радњу својих романа и новела укључио тако високо организовану културу, која баш зато што је по типу стара (традиционална) и сложена разастире око ликова густу мрежу најразноликијих забрана.

као да ју је песник извео из нашег прапамћења: небеске капије и вишњев штап, путањабора и трепавицеводиље – све су то стара познанства која свићу на границама где се различити језички и поетски кодови сустичу и секу.

из које нам Станковићеви ликови долазе није нимало сурова и дивља, како су критичари редом истицали, него је то једна стара, врло утаначена и врло сложена варошка култура. Морам признати да ме је блесак те старе културе испунио радошћу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Суседство еротског са гробљанским Станковићу, у основи, није страно, а могло би се објашњавати и као преобличена стара, у фолклору поетски стилизована веза између љубавног заноса и смртног издисаја, што заиста код Софке, у завршној

Одмах затим други пасус осетно сужава поглед усмеривши га на кућу: „Њихова је кућа била стара. Изгледа да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.

Стога се овде не пориче, нити се може порицати стара тврдња о „недовољној писмености”, али се зато из другог угла посматра и другачије се процењује.

Почевши од тога да је прва стара варошка, док је друга тек досељена сељачка, да ефенди Мита због сиромаштва бежи из вароши у Турску, док газда Марко

Кратко речено, најчешће мање но што стара норма тражи, али покадгод и више но што она тражи - ето то и јесте сигуран знак факултативности.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

наваљивање узе гусле и кликну као вила, озбиљно ређајући Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у

усаветовала да за стара свата позове Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху. Турци се изненадише н гуслару и песми.

Богдана брзо донесе из хижине пун велики врч добре старе ракије са заденутим струком осушена стара босиљка у грлићу. И по свима сељачким прописима стаде га дворити и појити како то приличи као да је какав прави

И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће.

И тек кад се то страшно запомагање претвори у једно јединствено брујање сељачке тужбе, озго се појави Јабланова мајка, стара Вујана.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Копрену ми дајте да покријем њоме Све што није братско у народу томе, А истина стара да с’ покаже јача: У невољи знаћеш који су ти браћа.

ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара. Што сам негда загрлио Душом на уранку Пратиће ме црном гробу, Вечитоме санку.

А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо! Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу

“ — Е, то вам је стара песма И у ствари и по слову: Примите је — ил’ ми дајте Другу песму, лепшу, нову. »Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ

и ти, Црногорска мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те воли спас; Што се здрављем твојим враћа Нова зрака стара нада И у старе и у младе, У све, у све нас.

Што ти не смем рећи На свесвему хвала, Тим се наша стара братност Није подерала. Ти си мене волô Што ласкања немам (Сад најмање кад се и ја „На истину“ спремам).

А старици, кад је чула, било неправо: „Ала, ала, мој човече, стара небриго, Тај ти посô, што уради, није ваљао. Златна риба нудила ти свака откупа, — Зашт’, неборе, не заиска ново

“ Кад се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ

је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!

Зове рибу; риба дође; старац говори: „Ево мене по невољи опет ка теби: Послала ме моја стара баба-Анушка, Она неће да остане више сељанка; За њу ј’, вели, да постане вел’ка госпођа Па да живи у палати, права

„СОНЕТ“ Сонет се лако ствара. Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем склада — И форми нема квара.

Више пута бива штошта да му с’ гратулира, А наш Абу-, а наш Абу- таки с’ апсентира. То је тако чешће било од стара земана, Пак се ево потврдило и данашњег дана: Навршило с’ сто педесет његових прошета, И многи га траже да ку с’

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ти ми на то одговориш да се бог и за нас стара, пак ме пољубиш трипут, одеш к вратма и напишеш кредом велико З, затим дођеш и пољубиш ме осам пути, пак опет напишеш

Краков, Станислав - КРИЛА

Све је певало по улицама. Чак и два стара дервиша крај срушених зидина џамије. Лутали су дуго и Ивона је задовољно слушала тешко дисање Душково.

Петровић, Растко - АФРИКА

који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка.

За њу се види да је очигледно огромно стара. Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове. После врло дугог наговарања пристају да ми их

те ствари начињене за путнике, које изгледају тако компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу.

Мале играчице, свештенице и куртизане, купају се најпре у колибама уз читав низ церемонија. Игру деде почиње стара фетишерка, дугачка, танка, висећих груди.

колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.

Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој. Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице.

Идемо да видимо беле. Н. треба да набави нову обућу, пошто се стара сасвим распала. Бели су невероватно љубазни, гостопримљиви, и пошто су ме натерали да примим њихову вечеру, идем

У ствари пред селом се налазе два џиновска фромажеа стара, свакако, неколико векова. Село је скоро идентично оном које смо видели дан раније, а које се зове Куми.

Ако се огањ угаси доћи ће крај свата, и црнци су зато бежећи одатле оставили једну бедну породицу која се наследно стара о пламену. Гундјуру је место фаталности. Његово се име више не сме изговорити.

Само једна стара хармоника и једна дуга бучна звечка прате играње. Музиканти су два подофицира са Мартиника, неуморни и страсни у своме

четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом. Стара маварска капија на уласку у Рабат. Модеран Рабат је истога типа као и Каза.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?

Или накриви раме старачко, Под паз’о узми штаку дебелу, Па кажи: „Ето, хрома сам, стара, Немој ми ломит моћну потпору!“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!...

ГЛАВАШ: Маћеха!... СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија! Или те стара памет издаде, Те се не сећаш своје удаје, Своје младости, своје радости — Та гозбе славне, сватова дивних?...

Ал’ нећеш, веруј, стара грешнице! Она је срасла с мојим грудима; Кô мрежа танка свиле мекане Свако је влакно косе њезине Испреплетало

На реп си стала змији маторој!... Отров те чека!... А ту шкорпију, Што се превија тако ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет умела Да ће за капљу крви његове Ишчупат срце, ако устреба — Чекај се, чекај!...

Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!... Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!... РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо! (Тура нож у корице.) ЈАЊА: Боље да се и нисам родио, Нег’ ова мука!... Ено и момка! Сад, Раде, сад!

Да те није старац напустио?... ДРУГИ ТУРЧИН: Или си се, овако стара, у другога неког загледала?... Можда у коншију? СТАНА: Смејте се, децо!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа; само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац. Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна. У шанцу се само разлегала команда: »Картечом, скора ватра...

Тако је исто и у развићу људских друштава. Кад стара веровања и погледе подрони нова философија, кад у старим друштвеним облицима сазру нове друштвене форме, кад у једном

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет Пламом нашег жара, Да покаже каква је Љубав била стара. ХХИХ Дај ми руку, да је видим... Ова рука, ова мила, Кол’ко је већ красна цвећа У мој живот посадила.

Витлају се гори, доли, Од муке и жара, То су моји стари боли, Јадовања стара. Побегли су од твог ока, Па с’ обзиру на те... Један часак... једна речца...

XXXИИИ И опет ме к вама води Моја стара, верна мисô, — — Што миришеш, песмо моја, Још те нисам ни написô. Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Новајлија је већ нервозан и погледа нестрпљиво на врата, да види иде ли „Кица“. Он се више и не стара да исправља Перу, јер се већ заморио вичући. А Пера, као да је жељан разговора, наставља: — Јесте ли рањени? — Нисам.

По њеним раширеним ноздрвама, убрзаном дисању и скупљеним устима увиђао сам како се стара да савлада себе. — Ви ми, дакле, не верујете? — Не! — рекла је тихо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова! — Платонове штампарије, — Еј, било па и није!

Чрез мене знате! Та вам је прадедни Језик и вера; свети и грађански Оцена стари обичаји: Стара без основа зла је новост! Гледајте како царства сограђани На пољу свога језика ревнивим Борењем спеше к светој цељи.

Гди сам се родио, младе проживио с другови дане, Ту нек’ ме, стара, са старима љубима покрије земља; Сербије унуци да се по гробној ми играју трави!

Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном је суза оку. Преко брега издалека Јутрења се зачу јека Са црквене куле звона.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Ох, Венецијо! Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.

ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?... Станиша?... КАП. ЂУРАШКО: Он! — А с њиме, канда, тајно шурује Лисица стара, сердар Радоше.

Којомно сам вас свакад штитио, Веће упорном руком машате За сјајну круну мога престола; — Ал’ нећеш никад, стара неверо, Постићи своју гадну намеру!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино! ВУЈО: Одавна и стојим, свијетла госпођо, па сам ти и додијâ... Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’... (За себе.

Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’... (За себе.) Ова га је прогонила, онако сиједа и стара! Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто... морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’! хајд’!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом

О, свети мој оче, не мереш да спаваш. Разбио ти се сан. Ето теби твог Симендаша. — Симендашу! Пострагијо стара! — чу се громовита гласина оца Сопроније. — О, мајко моја! О, свети мој оче!

А моја стара шјела насред касарне, извалила се на царске душеке, па пије, пуши и прима науку. Боже мој, Боже чудне љепоте у вашег

) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја жена? Давид: Па има једно тридесет година с једне стране, а... Писарчић: Но, млада је још.

Де-де, господине, настави, да чујемо! Судац: Славни суд у име његово осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године... Давид: Е, 'вала ви за то! Сад видим да си чојек од реда и закона.

Е, 'вала ти за то! Де-де, господине, дале. Судац: Славни суд у име његово осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године, ожењена... Давид: И за то 'вала. И то сам заборавио казати.

Де-де, господине, да чујемо. Судац: Славни суд у име његово осуђује Јолпаза Давидова, стара двадесет и двије године, ожењена, из села Мелине, котара Бање Луке, окружја Бање Луке, земље Босне, а кућне нумере оне

опростити аман — милост; вера, задата реч; као узвик значи преклињање; баш, управо ардовић — буренце аршин — стара мера за дужину (између 65 и 75 см) аскер — турски војник асли — сасвим, потпуно ат (хат) — добар коњ бабина ука —

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара. Ја сад слушам ветре са Нилових страна И сунцем печене појмим пирамиде. Животе, животе, на ме пада слана!

'' Мачеви дачки, секире Јапода, Легије римске и хорде Татара, Или витези с византијских вода, Крвавили су ова поља стара.

Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! (1917) СОНЕТИ И О, стара је прича да носимо маске И сви да смо глумци бољи или гори И за лаж да Господ сам нам идол створи И арену пуну

узела што плама Да пакосно се сладиш новом раном, данима душу варала би маном, Да тобом задња заврши се гама, Стара се прича поновила снова: У стари гроб је дошла туга нова А мислио сам младалачком чашом Да певам химну, појен

(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката, која су с једне и друге стране подупрта по једном циглом.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Раичковићева транспозиција песничког доживљаја у природу и пејзаж изгледа нам стара колико и сама лирика. Али је он ипак модеран песник, који у сасвим љупке слике из природе уноси нешто од

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе. Тврдиња је била некад ово стара, Чувала је верно свога господара, А данаске шта је развалина ова?... Постала је гнездо суријех орлова!...

се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице. Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

само још мало! Седи, молим ти се. И њему, његовим молбама, придружише се сви. И њена стара, готово слепа мати. Све жене скочише. Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.

Што је хтео, сам је наређивао. И сахрана му је била таква. Тиха, стара, строга. Сви су дошли. Сви дотрчали. Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, од б., од српскога цвећа«. У популарном српском роману »Рајко од Расине«, од Ч. Мијатовића, стара Српкиња, која живи у највећој беди и пере туђе рубље да би зарадила за хлеб, неће ни за какав новац да дâ своју

КОВИЉЕ Пфріеменграѕ (ѕтіпа пенната). Ковиље (мадона; стара баба, Шулек). У Невесињу вежу за прут киту к. и забоду у лесу од тора, и онда вук неће моћи у тор (ГЗМ, 6, 1894, 373).

Метлом од к., у суботу ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога миша, обрадак јој се продуљи, косе

кад се мажу машћу да би полетеле: »Ни о кладу ни о пањ, ни о дрво ни о камен, ни о крушку Тодорову« (Беговић, 199). Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к.

дрвета: кад га домаћин донесе кући, он њиме окруни мало чађи по тавану и кућу прекрсти (СЕЗ, 32, 368). Стара л. сматра се за божанско дрво: њој се човек може исповедити »као свештенику« (ГЗМ б, 370), и, њеним пупољком или

Храстовом метлом посвећује стара вештица нову вештицу (Караџић, 3, 1901, 189). Три храстове гранчице употребљују се у манипулацијама око терања урока

жупи млада кришом посматра младожењу кроз сунцокрет, уз басму у којој се помиње и »бор самоник« и која мора бити веома стара с обзиром на то да је бор одавно уништен у овом крају (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 121). Тамјан.

Ћипико, Иво - Пауци

па ко ће је замјенити? —Ено старе, хоће вриједница .... —Хоћу, за потребу је, — јави се стара. —Послушај, сине! —Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.

Пунећи торбу, стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша ... — Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град...

И чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде. Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему премшпљају. Стара наједном изнебуха упита Илију: —Што мислиш, кад ће се повратити? —Тек је пошао, — одврати мирно Илија.

а оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.

Жене ишчекују жито, па, док чуше бактање, изиђоше пред кућу. — Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом. — Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му.

Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.

А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој” .— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање

— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање и двије мајке сише!” Стара није ни слутити могла да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!

— Да, дјетиња! Њима остаје. Није она као прљави скитачки новац што свугдје допре!... — Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар? —Што вели? Не питај! ... Хоће све у један мах ... —А колико је? —Што је вајда да ти кажем! .

крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их, слатко се смију. Стара, гледајући у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде што

Из мисли трже се, јер унук, мали Илија, затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи. ...

и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку божју, Божице!... Неће нас она запустити... Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећку суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јер, дошло је време да се огледамо. Ништа се више не може одложити. Два стара, сипљива, истрошена човека, могла би да седе негде поред јаза воденице, да киселе квргаве ноге и да причају досадне

Без иједне речи. Ћутећи. Богдан Већ се приближава јесен, а ја, коме је дужност да се стара о исхрани житеља Куле, узалуд трагам за начином како да напуним испражњене амбаре.

Ево га где чучи држећи коња за узду. Лишће је опало са жбуња а он листа. Листа од узбуђења као некад, као у она стара времена кад је пуст и млад лутао по селима за женским мирисом, јарац Дадара, јарчина.

Ко да празни буриће и да украшава овај штури свет препун шугавих оваца? Димитрије О Прохоре, сенко моја, стара отрцана смлато, велики луди човече и подвижниче, што се за један трен не спустиш из раја?

Раније, у стара добра времена, могло се за неколико као од беде смунђарених, недоживљених оченаша и неколико кржљавих свећа припаљених

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

АВРАМОВИЋУ 90 СТАРА ПЕСМА 91 ОМОРИКА 93 ЦИГАНЧЕ 95 АНЂЕО ТУГЕ 96 ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ 97 НА ЧАРДИ 99 (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) 100 ВЕЧИТА

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.

Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао, И евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.

Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења Страшне чете Хуна и Авара. Изумрли древни великани, Силне

И већ ових дана Позваћемо госте и са других страна. Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место

За весеље такво и за љубав њину, Сам начелник пристô да представља свињу. Једна лепа госла, али доста стара, Набавила руво од једног жандара.

Плаво Дунаво, сећаш ли се мене, И да ли чујеш познаника стара И ви, обале, цвећем покривене, И ви, колибе убогих рибара? Давно сам ваше напустио вале За друго цвеће и друге обале.

То се данас иште, то се данас чита, А за грешне Турке нико и не пита! Ил' ако се песма и захори стара, То је против Шваба и против Маџара. Сви чекају само да затутње звона И топовске паљбе са Неве и Дона.

И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881. ЦАР И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован цар.

И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881. ЦАР И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован цар.

нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ 9 ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА АСТРОНОМИЈА И АСТРОЛОГИЈА 14 В ДАНАШЊА АТИНА. СТАРА АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА 19 ВИ КОД АРХИМЕДА, АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ

“ - „Ништа, драга пријатељице! Са таквим се ситницама та узвишена књига не бави.“ В ДАНАШЊА АТИНА. СТАРА АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА Атина Лепе поштанске марке са Акрополом и Тезејевим храмом известиле су Вас,

Ту су уредно сложене безбројне трубе папироса, плочице и таблице, на којима је руком исписана скоро сва стара и савремена грчка, а и страна литература.

То је стара господска кућа која је, благодарећи својим дебелим зидовима, претурила већ сто година преко своје главе. Ова је највише

Истина, његова стара стабла, - липе, дивљи кестенови, борови и јеле, - сада су још већа и лепша него што су некад била, али у њихову

Он обухвата, са својих деведесет личних имена, период од двестопедесет година, колико је стара наша породица проживела у даљу.

Близу тог места, поред села Бело Брдо, тече један од рукаваца реке драве, зван Стара Драва; у њој се Миланко удавио. Био је негде на путу, али се кући вратио само његов коњ Мркуша, без свога господара.

Зато мислим, да је Миланко дошао врло из далека, кад је пребродио реке поред којих је Стара Драва изазвала толико презирање наше прабабе.

века, у доба када је отоманско царство достигло своје највеће пространство и допирало скоро до капија Беча, била је стара дубровачка република у пуноме цвату.

На десној обали реке, Стара варош са њеним црквама, манастирима и ниским кућама. Чекајући нестрпљиво на Вас, драга пријатељице, уживао сам у

У њој стоје још два стара ормана са књигама, један орман за списе, глобус на којем сам некад учио географију и рачунаљка на којој сам се вежбао.

На таквој фуруни ми грејемо наша леђа, а не бринемо се ко је ложи, а ко се стара за гориво. XXИИ БЕЧ. УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ Беч Чим стигох синоћ у Беч, предаде ми портир хотела „Тегетхоф“, у којем

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад се вихор игра њима – Затрепери у прсима.

Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава! Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не жалим што ме је љубио. Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка. И сад, овако стара, тамо у селу, док би моји синови и снахе орали и копали, ја бих морала по брдима ситну стоку да чувам и пасем.

Особито са реке да озида, јер, кад надође, цело им гробље носи. Па има тамо нека стара узета жена. Све јој поумирало. И нареди: нека је у чивлуку вашем пусте да тамо, у каквој шупи, ноћева.

ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара! (Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да говори, тако раздрагано): Да, Ташана, душа

нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да говори, тако раздрагано): Да, Ташана, душа ми је стара!

кад се засити још и знањем и то тобож највећим, и онда постане довољна сама себи — исто тако рано остане и усамљена, стара. (Хоће да прекине): Али, шта ја то теби говорим? ТАШАНА Ама, зашто, дедо? Настави! Говори!

мном, у коју сам, онако мали, због њеног вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана пукотинама и стенама — исто као и ја што сам са пукотинама и стенама на души. И то ће ме радовати.

Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза. НАЗА Леле! РЕШИД БЕГ (спазивши Назу): Ја, а где си до сад, моја стара ђувендијо?

) ТАШАНА (стара, погрбљена, али још са траговима некадашње лепоте. Забрађена је дубоко. Једва јој се очи и чело виде.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа Нола. — Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час

— А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа Нола. — Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда, до грунтовнице, до адвоката...

Сама је, каже, већ је и стара и болесна, па не може више без свога детета... Нано, ја знам све, добро, али мати ми је, и мени је жао ње— Ти, Нано,

— рече једног дана паметну реч госпа Пава ветеринарка. Међутим се у кући госпа Нолиној поновила стара сцена: — Или да идем у Трст, или да се удам за Милушића.

— Младић се тад слатко насмеја и извуче из џепа једну распарену женску рукавицу. — То је Јуличина стара рукавица, а дала ми је Паула, и она и наместила.

Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав.

да није волела живот, да није волела ни Јову, да га је привукла новцем, како би, света ради, престала бити ружна стара девојка; да и сада једном једином љубављу у срцу воли свог сина и новац.

Знаш ли ти, мој Лазо, шта значи комад лепе фине кожице, ако је и стара? Очисти се, и буде нова. Моја мати ће од тих старих рукавица начинити лепу кесицу за новац...

Очи Бранкове су мало посукнуле, стакло пред очима јаче но раније. Само коса она стара, матурантска, луда, детињска и песничка. Павле га посматра и каже: — Ја сам крај тебе некако стари господин...

Да, раса моје матере је на целом мени, а та раса је много стара, без освежења и добрих укрштања... Веруј ми, бар тамо у великом свету, наивног и з е л е н о г младића или девојку

А већ да ће „попа доћи да потсече језик”, била је колико стара толико узалудна претња. Отац Сокин, господин-Васа, био је поседник највеће и најмодерније колоније радње и у месту и

а Мија је добро и послушно дете!... шта је ово, људи, браћо, људи, људи!... Вратише се три стара човека у куће, и улице су опет сасвим пусте. Да је други случај, полиција би се видела и чула, а сада...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Она га је ослободила тамнице, а он је оставља да умре од глади, или да цела варош прст на њу пружа. Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја била« лако не заборави.

Господин списатељ, ми молимо, и ви се можете оженити, и зар би желили да ваша госпоја буде млада госпоја?« — Него? Стара госпоја?

) — изузев, осим РАЗРЕШИТИ СЕ — решити се РАСУЖДЕНИЈЕ — суд; расуђивање, мишљење РИф (мађ.) — стара угарска мера за дужину (око 75 цм) РОЖДЕНИЈЕ — рођење РОМАНТИЧЕСКИ — као у романима РУКОПОМОЋ (заст.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Бабица је била стара, уседелица девојка, а код ових, веле, није немогућа таква расејаност да мушко сматрају за женско и, обратно, женско за

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пролазе исцепани војници мрзовољна изгледа, претоварени торбама и муницијом, и одоше, грешници, да изгину. Стара себичност се испољава на лицима оних што продужују пут. Нама је сада ипак угодно. Заштићени смо.

Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама... О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито. Данима ми гладујемо — додаје други. — Ако пођемо са вама, помрећемо од глади.

Војници радо слушају овај трубни знак, пошто их подсећа на она стара времена, у кадру. У почетку су се трубачи мучили и повечерје је личило на неку тугованку. Али сад су се већ извежбали.

Не осећају се више потиштени, јер увиђају да ми сада постајемо организовани, и да има неког ко се стара и о нама. — Ех, да хоће још само овако да „ни презентирају земљу“ — каже један послужилац.

Опет је почињала стара историја са новим почетком. Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана.

— Примам... — Пратим... — Е, бога му, овај ме човек као неки демон јури. Одмори се једном, одмори, мајка му стара. — Шта ћеш... Служи ме карта... А ти, молим фино, сигурно имаш голог кеца, и то ону крстачу... — Дај ми три.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ 7 НАЈСЕНТИМЕНТАЛНИЈУ О СИТОСТИ ЛЕГЕНДУ 9 ЛОВЧЕВО

ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ Ај! ај! ај! Сви корачају данас они испод јесењег неба као

О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара. Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека.

А та је жена била тако суморна И тако стара; И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку, Не би ли се преварила да им зготови Али је старица та тако

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Шта? — осмехну се дечак. Била је тако мала, тако стара, једва се њом могао почистити праг или отирач испред врата. Али, била је устрајна. — Да почнемо, да почнемо!

— Није ни за шта! — закључи када при другом загризају поломи и други зуб. — Зато су је овде и бацили! — закључи стара миши— ца, али и не покуша да проба столицу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ТОМА »Црна!« А зар кадгод беше бела, срећа каква? Од како си, таква си. И родила си се таква! Стара, мртва, ледена, плачна... Никад се не насмеја, никад не зарадова!

И још к’д њу чујем, њојну песму и њојно грло — ете, дори пупак ме заболи. (Пење се на чардак. Бесно Салчету): Салче, стара ђидијо, мори! Видиш ли? А »наше« к’д беше? К’д ми овакој млади и убави бесмо? Свири, море, и пој, зашто ће те убијем?

Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил сам меке махмудије, Како тебе, Ђурђо, ја нигде не најдох.

ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти. Стара је то песма. У моје доба, кад ја бех млад, тад се она много певала. Твоја мајка, Салче, певала ми је.

Научила си је? САЛЧЕ (зарадована): Зна, хаџи, зна. (Сећајући се): Ама, тешка је и стара та песма! ТОМА (задовољан): Ех, када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује.

ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери. Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем...

Одведоше ми те! КОШТАНА (одгурне Салче): Ћути, стара. (Пење се у кола.) САЛЧЕ (остаје онесвешћена на земљи.) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

— Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?

Само, као прије, Не чује се хитри точак да удара; Кô бол један што се у дну душе крије, Остављена ћути воденица стара...

!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908. НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела...

Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара... И Бог му помаже и њиме се стара, А наш црни сељак црна хљеба жели. На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве...

И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и путањом крену. Постигла је сврху.

Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела! И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела

Василиске и вампире, И аждаје, чуда стара, Те зле звери баснословне, То песничка ватра ствара. Али тебе и подмуклост Твоју, твој лик нежан вазда, И тај

Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје. Стара се љубав јавља, Из царства смрти се буди; Уза ме седне и плаче И моје гане груди.

За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога. То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада.

Вило се тамо и амо. Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони. 43 Стара ми бајка снежном Све руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

). Скоро увек стара држава се велича у односу према туђим државама, нарочито према турској. Она је културнија и моћнија него што су

са турским зулумима, и великим делом под утицајем обновљене црквене организације, код раје се формирало мишљење да је стара држава њена држава. Постепено је раја почела осећати отпор који је стара држава дала Турцима као свој рођени отпор.

Постепено је раја почела осећати отпор који је стара држава дала Турцима као свој рођени отпор. Принуђена турским неделима да тражи излаз у очајничкој борби, раја је у

О душану и његовом сину Урошу има више песама. То је разумљиво кад се има на уму да је стара држава под Душаном дошла до највеће снаге, а под Урошем се распала.

Мисао о небеском царству које задобијају храбри ратници веома је стара, много старија од хришћанства. У сумерско-вавилонском Епу о Гилгамешу, који најмање две хиљаде година претходи

Низ херојских косовских ликова снажно завршавају стара Југовићка и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која

Кад ја виђех, моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути

Кад ја виђех, моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу

У ту тишину вереница и мајка уносе немир свога срца и мере њиме величину губитка. Тако раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном сличном разбојишту у Старој Индији: преврћу ратнике покиданих руку и ногу — оне с

је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате, брже да си граду Вучитрну! Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане“.

“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми је на умору мајка, пак ме зове да ме благосови, да на мене клетва не остане; ви чувајте по планине овце, док ја

Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо! Ја сам за те нашао ђевојку, и за мене добра пријатеља, у онога стара Југ-Богдана, милу сеју девет Југовића, баш Милицу, милу мљезиницу; но се Југу поменут не смије, није ласно њему

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар ајкула стара Рече МОРЕ ПРОКЛЕТО УЗЕ МИ СВУ СЛОБОДУ ЖЕЛИМ ДА ИДЕМ У ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара

ЖЕЛИМ ДА ИДЕМ У ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара Зашто не иде у Сплит А морнар ајкула стара Рече са пуно жара ЖЕЛИМ У ЧАЧАК И КВИТ ЈЕР У ЧАЧКУ ЈЕ МОЈА ДРАГА ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА Лептири са лепим

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

али умјесто тога, те исте ноге однијеле би га поново на нечију јабуку или у башту с лубеницама и опет би се настављала стара игра.

(Нашао сам, пронашао!) — Ама је ли то истина, стара скитницо? — повика кнез Ваљушко и скочи на ноге. — Жива живцата истина баш као и то да ћеш ме ти сада частити ракијом.

Није било друге, ваљало га је повући из села. Онога јутра кад је Паприка путовао из села, „стара гарда“Јованчетове дружине — Стриц, Мачак, Потрк, Вањка, Ник, Николица, Луња, и сам Јованче — били су на окупу у једном

— Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија. — Пошао Николетина у војску и рекао нам да те припазимо и дрва ти донесемо.

с лулом изненада је прекинуо један догађај због кога се заборављају и много крупније ствари, него што је једна стара прогорјела лула.

— То ћемо још вид јети — пријетио је војник. — Биће још дана за мегдана. Школа није радила. Јованчетова дружина, стара гарда сва на окупу, сједила је гдјегод близу друма и невесело пратила погледом групице војника у пролазу.

Од поробљеног народа одузимали су све оружје, па макар то била и стара пушка кремењача, нека дотрајала кубура или покварена револверчина.

Најзад одоше пријетећи: — Чекај ти, стара, пашће он у наше шаке! Кад већ усташе замакоше низ пут, Николетина дуго и пажљиво погледа оба дјечака.

— повика Стриц. — Опет у чету, опет! — повесели се Јованче и скочи на ноге. — Устај, идемо тражити Мачка. ВИИ „Стара гарда“ Јованчетове дружине сједила је на окупу у хладовини под самим Прокиним гајем.

— Е, сад се најзад смири, стара, глупа и празна боцо! — повика пољар. — Твоја памет сад се преселила у наше мудре главе.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Пак онда ћемо, рекоше, виђети нашто ће се његови снови извршити. Да ако не застидеше се свога им брата ни од отца им стара не узбојаше се, како бар јеџека им донесена не усрамише се, послушнога му образа? Дошао је к њима да их нахрани.

Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне, што ли су биле. И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину.

Јер већ нестало му је трошка и нејма их с чим довршити ни покрити, те се неимар за то стара. И каде тај глас зачу цар, он мнеде да је то права истина како су му казали и порадова се о тому, те на хитро оде,

Не промењујте стара за млада; више је по божјој заповеди за почитовање старији од млађих... Зло је остаљати главу а к ногама се машати,

С рукама да ради, а о души нек се стара. Сви то зактевамо да смо једнако бољари те богатице хвалимо, а сиромахе кудимо.

Ево виђ' твоје коне Јелисавете, закржљаве неродиље, како она у своју седињу, стара баба будавши затрудни, онако матора, те пророка сина роди!

И што ли се он сада стара за ови живот? Од свега се одстаде и премукну. Оста пуст и одомртан. Мала ватра и утрну; ни искре неста, а много пожеже

земљорадилац који је нечист и неправ, или је био кадгод крвник, у његову копању и сејању може познати, јер му је јоште стара клетва Адамова и Каинова на њему, штоно је: више посејати а мање сабрати.

А истога бога нејма свога. Тако и одвише ко што милује, за чим ли све дурма жели и о чему се врло стара, оно му је његов бог, а не који други. А бог је недознат никим.

и ка на слушкињу мисао на њу носи и ка девојку је чува, кано башчу је обграђује, ка врат је обгрљује, и кано о глави стара се о њој и кано младожења обриче јој се, кано свештеник опрашта и кано овца коље се, ка млад момак чува у поштењу, и

знаш да си ти отпрво ђаволска кћи била и земљана, а и самој земљи ниси подобна била, јер ти си светска курва била и стара вештичина, сва у крви и за покор, груба и ружна, и у твојој ругоби пожелио те је твој милостник!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године. Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи-Замфир.

Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’... Фрузина гу, ете, име... — Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка.

Има си једно сопче његово и никога не пушта у сопче. Сам га помета с метлу. Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!... И ја се веће заинати’ да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!

Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!... И ја се веће заинати’ да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!

што се, рече ми, потепаше заради њума. Ја гу, рече, испрати’ до железничку станицу!“ — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?! — Какво време заступи, бата-Таско, бог да чува! Е, неје тако баш било и пређашно време, неје!...

И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!... „Тија вода брег рони; као камен дубе“, вели стара, искуством освештана реч... И тако се и овде збило. Силни савети и опомене учинише напослетку своје.

из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство: Да знајеш, момо, мори, да знајеш, каква је, туго, мори, жалба за младос’!...

стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега. Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману

и клеветама сложно салетели Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга, — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџијска Зона!... Васка је истину казала.

После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела. Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије кад би му се свратиле у дућан

“... — „Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми

Ама, веле, нова књига, неисечена, — јок, јок! Је ли она доспела у антикварНицу, — она је стара! Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...