Употреба речи старамо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће нам дакле у невољи пријатељ бити?”| Наравоученије Ево право состојаније онога који у време благополучија и

А да сами себе исправимо и да будемо добри ако желимо за добре почитовани бити, ово можемо, о овом дакле да се и старамо. Нико није толико богат за подмитити цели народ да не говори оно што мисли.

бацамо га у ђубре; тело које кад остари, ослаби и изгуби сву топлоту крви, иде као земља у земљу: за њих се толико старамо и мучимо, а за словесност, која у нами мисли и која је способна Правди, Истини, Богопознанству и свакој божественој

Ми се не старамо колико ћемо живети, него само да лепо и мирно поживимо. — „Међер се људи нимало у појању не разумевају”, — рече вран —

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Сад је веће лакше било: све су старешине у гомили, пак се старамо. Али је Живковић на сто тридесет добивао, и себи капитал начинио, и колико он донесе, то ми на Врачару за дан за два

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Јесте, врло добро. Фала богу, како која година, све боље. Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају. Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, бога

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

То долази у дуг. Чим се накупи повише дефицита, ми закључимо зајам, па тако опет. Али се и, с друге стране, старамо да у неким буџетским партијама буде суфицита.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А за истину, која је сама злато ума нашега, не старамо се толико. Што је ко испочетка чуо, при оном остаје; не дамо себи труда за истражити и распознати праве знаке чисте

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ми друг друга магновења старамо се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности